Корисничке алатке

Алатке сајта


ђурђе_лазић

Ђурђе Лазић

Ђурђе
Лазић
ђурђе_лазић.jpg
Рођење:
25. април 1873.
Селевац код Смедеревске
Паланке,
Кнежевина Србија

Смрт:
9. март 1955.
Београд, Југославија

Ђурђе Лазић (Селевац код Смедеревске Паланке, 25. април 1873 — Београд, 9. март 1955), српски армијски генерал војске Краљевине Југославије.

Живот и рад

Ђурђе Лазић је рођен 13/25. априла 1873. године у Селевцу код Смедеревске Паланке од оца Милије и мајке Петре.1)2) Његов отац Милија био је много година народни посланик, а до 1904. био је председник општине Селевац.3) Ђурђе Лазић је основну школу завршио у Селевцу, а гимназију у Београду.4) Након гимназије ступио је 1892. у Нижу школу Војне академије.5) Нижу школу Војне академије завршио је 1895, када је унапређен у чин инжињеријског потпоручника.6) Служио је до 1897. као водник у железничкој чети.7) Од 1897. до 1899. студирао је на Вишој школи Војне академије.8) Нижу и Вишу школу Војне академије завршио је као први у рангу.9) Након завршене Више школе Војне академије упућен је 1899. као државни питомац у инжињеријску школу у Бриселу.10) На војном усавршавању боравио је до 1902. када се вратио у Србију.11)

Од 1902. до 1912. служио је у инжињеријско-техничком оделењу министарства војног (одбране).12) Од 1905. до 1913. био је хонорарни професор на Војној академији, на којој је предавао пољску и сталну фортификацију.13) Предавао је и приправницима за генералштабну струку.14) Поред своје редовне дужности био је од 1902. до 1914. члан инжињеријско-техничког комитета, а од 1908. до 1914. био је стални члан испитне комисије за чин мајора.15) Учествовао је у Првом балканском рату као ађутант команданта инжињерије 1. армије.16) Дуго је заступао команданта инжињерије. Од фебруара до маја 1913. био је командант инжињерије Приморског кора.17) Након окончања балканских ратова вратио се на дужност у инжињеријско-техничком одељењу министарства одбране.18) На почетку Првог светског рата све до фебруара 1916. био је командант инжињерије 3. армије.19) Унапређен је 1915. у чин пуковника.20) Након Албанске голготе био је начелник инжињеријског одељења Врховне команде од фебруара 1916. до фебруара 1920.21) Од фебруара 1920. до новембра 1921. био је начелник инжињерско-техничког одељења министарства одбране.22) Након тога до септембра 1923. био је редовни професор Војне академије.23) Унапређен је октобра 1923. у чин бригадног генерала.24) Након септембра 1923. био је председник инжињерско-техничког комитета.25) Поново је од 1923. био хонорарни професор Војне академије.26)

ђурђе_лазић2.jpg

Унапређен је 1927. у дивизијског генерала.27) Од 1927. био је инспектор инжињерије, а од 1930. био је командант ратне луке Бока Которска. Након тога од 1932. до 1935. био је најпре вршилац дужности, а онда и командант инжињерије. Унапређен је 1934. у армијског генерала.28) Пензионисан је 1935. Активиран је 1941. да би могао да учествује у Априлском рату. У Априлском рату је био заробљен и одведен у заробљеништво у Немачку, где је боравио у официрским логорима у Нирнбергу и Оснабрику.29) Пошто је био дијабетичар дозволили су му повратак у Србију.30) У Србију се вратио јула 1944. Државна комисија га је након рата прогласила ратним злочинцем. Умро је 9. марта 1955. године у Београду.

Написао је Стална фортификација (1912), Упут за утврђивање пољских положаја, напад и одбрану пољских утврђених положаја (1918), Додатак сталне фортификације (1926).31) Са француског је 1906. превео дело Е. Толена и М Кова Помоћна књига за примену пољске фортификације. Био је члан уређивачког одбора „Ратника” и „Артиљерисјко-инжињерског Гласника”.32)

Литература


Djurdje Lazic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд 1929, стр. 622—623
3) , 4) , 9) , 27) , 28) , 29) , 30)
БР
5) , 6) , 7) , 8) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 31) , 32)
НА
ђурђе_лазић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 19:10