Садржај
Ђорђе Ђорђевић
Ђорђе М. Ђорђевић (Неготин, 31. октобар 1863 — Београд, 12. новембар 1935), генерал Војске Краљевине Србије и командант коњичке дивизије у Првом светском рату. У Југословенској војсци имао је чин дивизијског генерала.
Рани живот
Рођен је 31. октобра 1863. године у Неготину. По свршетку Реалне гимназије у Београду, ступио је у Војну академију Краљевине Србије 1883. године,1) као питомац 16. класе Ниже и 2. класе Више школе Војне академије Краљевине Србије.
Српско-бугарски рат
За пешадијског потпоручника произведен је 12. септембра 1885, пред сам српско-бугарски рат. У рату 1885. био је ордонанс официр у IV пешадијском пуку, командовао је четом и батаљоном.2)
Међуратни период
Преведен је у коњицу 15. маја 1887. Унапређен је у чин коњичког поручника 22. фебруара 1890. а коњичког капетана друге класе 26. априла 1893. У периоду 1888—1890. био је на вишој школи Војне академије Краљевине Србије.3) За коњичког капетана прве класе је именован 6. децембра 1895, коњичког мајора 20. маја 1898, а за коњичког потпуковника 22. фебруара 1903. године.
Командовао је коњичким водом, ескадроном, пуком и бригадом и командом краљеве гарде (1901—1903). Пензионисан је 25. маја 1904, а реактивиран 1912. године. Служио је годину и по дана4) у руској коњици (I Московском Лајбдрагонском пуку у Тверу).
Балкански ратови
У балканским ратовима 1912. био је начелник штаба Тимочке војске чији је командант био пуковник Вукоман Арачић. Учествовао је у противнападу на Бугаре и у снажном налету са војском је дубоко продро у бугарску територију. Заузели су Кулу и Белграџик5) и зауставили су се код самог града Видин, који су опсели.6)7)
Проглашен је за пуковника 31. октобра 1913. године током Другог балканског рата.8)
Први светски рат
У Првом светском рату 1914—1918. командовао је:
- 1914. армијском коњицом Прве армије и здруженим Мачванским и Љубовијским одредом;
- 1915. здруженом Соколском бригадом и Струмичким одредом;
- 1916. био је командант српских трупа у Африци;
- 1918. командант је коњичке дивизије.
На крају рата је унапређен у чин генерала 25. септембра 1918. Поново је пензионисан 8. септембра 1921. Преведен је у резерву 5. марта 1923. са чином дивизијског генерала.
Преминуо је 12. новембра 1935. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Библиографија
Осим чланака, оригиналних и превода, у Витезу и Ратнику, написао је и штампао:
Сродни чланци
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1928.
- Генерали и адмирали краљевине Југославије 1918-1941, Бјелајац С. Миле, Београд, ИНИС, 2005.
Djordje Djordjevic