Ударац Омер-пашин на Црну Гору (1852-1853) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пиште Скадарски везире

0002    По имену силни Осман паша,

0003    Тер је шаље у ловне Пипере

0004    На Стијену Павићевић-Вулу,

0005    У књигу га везир поздравио,

0006    И овако у њу говорио:

0007    ”Знаш ли, Вуле, није давно било,

0008    ”Кад си к мене пређе долазио,

0009    „Доводио браћу Стијењане,

0010    “Ви хоћасте права бити раја,

0011    „Ал’ не даде турска крвопија,

0012    “ Са Цетиња Петровић владика,

0013    „Но мушкета сва три Мушикића

0014    “А све друге метну у синџиру,

0015    „Не даде ви цару честитоме;

0016    “Сада, Вуле, моја вјерна слуго!

0017    „Ево тебе згода и вријеме,

0018    “Да ти дођеш Скадру бијеломе,

0019    „Јер је Петар умро владика;

0020    “Но окупи браћу Стијењане,

0021    „Хајте к мене Скадру бијеломе,

0022    “Да примите од цара дарове,

0023    „Да будете права царска раја.“

0024    Када Вулу ситна књига дође,

0025    Од радости на ноге скочио,

0026    Пак окупи браћу Стијењане,

0027    Па је њима Вуле бесједио:

0028    „Стијењани, моја браћо драга!

0029    “Ево нама радоснога гласа

0030    „Од нашега цара и везира,

0031    “Да идемо Скадру бијеломе,

0032    „Да прмимо од цара дарове,

0033    “Да будемо права царска раја.„

0034    Стијењани листом пристадоше

0035    До сокола Вула капетана

0036    И његове куће Марковића;

0037    У то Јоко Синановић дође,

0038    Међу браћом добро јутро зваше:

0039    “Добро јутро, браћо Стијењани!

0040    „Што сте ми се јутрос окупили?

0041    “Зар мислите Скадру на Бојану,

0042    „Да грдило старо поновите?

0043    “Та знате ли, не знали вас људи!

0044    „Књаз Данило доша из Русије,

0045    “И сио је на поље Цетиње

0046    „У столицу стрица његовога,

0047    “Он ће скупит’ листом Црногорце,

0048    „Стијену ће нашу разурити;

0049    “Но вас Богом од невоље кумим,

0050    „Прођите се Скадра и везира,

0051    “Па хајдете на поље Цетиње

0052    „Код Данила Петровића књаза,

0053    “Пак његову прифатите руку.„

0054    Стијењани не слушају Јока,

0055    Већ у Скадру отидоше граду.

0056    То се чуло на поље Цетиње,

0057    Зачу витез Петровићу књаже,

0058    Пак срдито на ноге скочио,

0059    Пак сам собом ријеч говорио:

0060    “Авах мене, до Бога милога!

0061    „Како су се посилили Турци,

0062    “Ђе је мене стрико преминуо!

0063    „Зато су ми благо отворили,

0064    “Да шњим муте моју Гору Црну;

0065    „Ал’ да би ме не родила мајка,

0066    “Ако Жабљак не похарам града,

0067    „И све Турско царство не побуним,

0068    “У Стамболу Отмановић-цара,

0069    „Да ће дићи на ме сто хиљада,

0070    “Тући ћу се шњима до једнога,

0071    „Нека знаде грдни Османлија,

0072    “Што је витез Петровићу књаже

0073    „И његови млади Црногорци,

0074    “Који вазде услободи живе,

0075    „Да му с лажом благо не помаже.“

0076    То изрече, књиге растурио

0077    На сенате и на војеводе,

0078    На сердаре, младе капетане,

0079    У књигама књаже запов’једа:

0080    „На знање ви, моје вјерне слуге!

0081    “Нек се сваки нађе на оружје,

0082    „Ако Бог да, мислим ратовати

0083    “Са турскијем царем од Стамбола

0084    „И враћат, му жалост за срамоту.“

0085    Пак он дозва Пера и Ђорђију:

0086    „На знање вам, оба стрица моја!

0087    “Кад чујете младе Црногорце

0088    „На бедему у граду Жабљаку,

0089    “Похитајте бијелу Жабљаку.

0090    „Чувајте га како своју главу,

0091    “Док ја дођем и натраг се вратим,

0092    „Јер ја идем с војском на Стијену,

0093    “Да раскопам племе Бранковића.„

0094    То изрече, припаса оружје,

0095    А млађи му хата изведоше,

0096    Прекрсти се, сједе на лабуда,

0097    Собом узе младе Цетињане

0098    И остале избране јунаке;

0099    Исту вечер на Ријеку сиђе.

0100    Ту од пута није починуо,

0101    Но ми призва два добра јунака,

0102    Та сокола Станковића Кења

0103    И делију Малишу Костића,

0104    Па им стаде књаже говорити:

0105    “Сад вас гледам, двије четобаше!

0106    „Хоћете ли мене послушати,

0107    “Да ви даднем стотину јунаках

0108    „И пред њима три добра јувака,

0109    “Три јунака, сва три сенатура:

0110    „С Љуботиња Петра војеводу

0111    “И сокола Лукетина Сава

0112    „И делију Пејовића Стева,

0113    “Да у Жабљак ускочите граду,

0114    „Јер ви знате кланце и богазе,

0115    “Јер сте пређе у њем улазили

0116    „И јуначку славу задобили,

0117    “Ја се и сад надам, ако Бог да,

0118    „Да ћете ме вјерно послужити

0119    “И Жабљака града освојити,

0120    „А дајем вам моју вјеру тврду,

0121    “Ако мене вјерно послужите,

0122    „И у Жабљак граду ускочите,

0123    “Даћу вама од злата медаље,

0124    „Које носе образ Обилића.“

0125    Кад то чуше два добра јунака,

0126    Смјерно ми се књазу поклонише:

0127    „Господаре, Петровићу књаже!

0128    “Дај ти нама стотину јунаках

0129    „И пред њима до три сенатура,

0130    “Ако Бог да и Богородица,

0131    „Неће проћи три бијела дана,

0132    “Уљешћемо у граду Жабљаку.„

0133    То је књазу врло мило било,

0134    Пак у јутро с војском подранио,

0135    Сиђе с војском у Бјелопавлиће,

0136    Ту је једну нојцу преноћио,

0137    А у јутро рано подранио,

0138    Уз пут узе све Бјелопавлиће,

0139    Дође с војском у ломне Пипере,

0140    У Ћелију с војском починуо,

0141    И ту једну нојцу коначио.

0142    Кад у јутро јутро освануло,

0143    Јоште није сунце огријало,

0144    Ево књазу ситна књига дође

0145    Са бедема од града Жабљака

0146    Од његова сва три сенатура:

0147    “На знање ти, наш свијетли књаже!

0148    ”Уљегосмо у граду Жабљаку,

0149    „Селим-Ређу уфатисмо жива

0150    “И остале цареве пандуре

0151    „Што чуваху царевога града;

0152    “Ако ли нам не вјерујеш, књаже,

0153    „Ти послушај зелене топове

0154    “Са бедема града Жабљачкога.

0155    „И да си нам здраво и весело!

0156    “Чекамо те у граду Жабљаку.„

0157    Кад је књаже књигу проучио,

0158    Од радости на ноге скочио,

0159    Диже војску, пође на Стијену,

0160    Ту га срете Пилетић војвода

0161    И његови млади Ђурковићи,

0162    Онда књаже нареди војнике,

0163    Да разуре куће невјерниках,

0164    Да се знаде да су Брањовићи;

0165    Млогијема књаже опростио,

0166    Јер имаше срце милостиво.

0167    Кад је Осман паша разумио,

0168    Тужне гласе кад је разумио

0169    Од Жабљака града бијелога,

0170    Да су у њем млади Црногорци,

0171    Стаде паша купит’ силну војску

0172    До Епира и до Манастира,

0173    Цио Скадар и сву Арбанију.

0174    С војском узе велике топове,

0175    Па похита бијелу Жабљаку,

0176    Да он брани варош око града

0177    И бијеле куле по Цукаљу.

0178    У то књаже у Жабљаку дође,

0179    Сва се њему овесели војска,

0180    Тер му веље весеље чињаше,

0181    Књаз Данило излази на граду,

0182    Те разгледа варош око града

0183    И бијеле куле по Цукаљу,

0184    Којено су пунане Тураках;

0185    Виђе Данил’ Петровићу књаже,

0186    Да се њима наудит’ не може

0187    Без вељега топа и лубарде,

0188    Пак ми вјерну слугу дозиваше

0189    По имену Срдановић-Ђука:

0190    “Ну похитај, моја вјерна слуго!

0191    „До Цетиња поља широкога,

0192    “Довези ми топа великога,

0193    „Кога ми је стрико добавио

0194    “Из далека из земље Енглешке

0195    „За зло турско и за пакост љуту,

0196    “Намјести га Кршу Филипову,

0197    „Па ти ваљај куле и чардаке

0198    “И бијелу варош око града.„

0199    Вјерна слуга слуша господара,

0200    Брзо пође на поље Цетиње,

0201    И довуче топа великога,

0202    Намјести га Кршу Филипову,

0203    Стаде ваљат’ куле и чардаке.

0204    Када Турци то чудо виђеше,

0205    Ђе стадоше чардаци падати,

0206    Брзо свога топа довукоше,

0207    И супроћу књажева сдтавише,

0208    И добро га гађати почеше,

0209    А то гледа Петровићу књаже,

0210    Те ми Ђука слугу дозиваше:

0211    “Нудер навиј топа великога,

0212    „Удри, гађи топа царевога,

0213    “Ако ти га погодити Бог да,

0214    „Даћу тебе од злата медаљу.“

0215    Вјерна слуга слуша господара,

0216    Те он нави топа великога,

0217    Дивно топа царевога гађе,

0218    Топа сломи, а поби тобџије.

0219    Када Турци то чудо виђеше,

0220    Од топа сде страшно препадоше,

0221    Осман-паши иду под шатором:

0222    „Аман пашо, драги господаре!

0223    “Ми се више држат’ не можемо

0224    „Од књажева топа великога,

0225    “Ваља редом куле и чардаке,

0226    „А сад разби топа царевога.“

0227    Тужан паша кад је разумио,

0228    За браду се руком доватио,

0229    Па довати перо и хартију,

0230    Тужан паша ситну књигу пише

0231    У Стамболу граду бијеломе

0232    На рукама цара честитога:

0233    „Султан-царе, драги господаре!

0234    “Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш,

0235    „Да је Црна Гора устанула

0236    “И пред њоме Петровићу књаже,

0237    „Узе нама града Жабљачкога.

0238    “Кунем ти се, мој царе честити!

0239    „Ако Жабљак оставимо града,

0240    “Остављамо Зету земљу равну

0241    „И све Блато до Скадра бијела;

0242    “Но ти шиљи од Стамбола војску,

0243    „Да се браниш змаја огњенога,

0244    “Којино ти вади очи црне;

0245    „Ако војску ти послати нећеш,

0246    “Неће тебе Зета останути,

0247    „Нит’ у Зету три бијела града,

0248    “Јер се више бранит’ не можемо

0249    „Од витеза Петровића књаза.“

0250    Књигу сврши, даде татарину.

0251    Када цару ситна књига дође,

0252    И кад виђе, што му она пише,

0253    Цар срдито на ноге скочио:

0254    „Авах, рече, ђиди каурина!

0255    “Ђе је каур уста на оружје,

0256    „Да отимје земље и градове.“

0257    Па ми Омер-пашу дозиваше:

0258    „Омер-пашо, све моје уздање!

0259    “Ево мене ситна књига дође

0260    „Од Османа, мојега везира,

0261    “Испод тврда града Жабљачкога

0262    „На Данила Петровића књаза,

0263    “Да је Црном Гором ударио

0264    „И Жабљака града освојио,

0265    “Да ми Турци у невољи цмиле;

0266    „Но на ноге, моја вјерна слуго!

0267    “Дижи војске стотину хиљадах,

0268    „Хајде с војском ломној Гори Црној

0269    “На витеза Петровића књаза,

0270    „На његове мрке Црногорце,

0271    “Пали редом села и вароши,

0272    „Женско роби, а мушко сијеци,

0273    “Док изидеш на поље Цетиње,

0274    „Погуби ми Петровића књаза,

0275    “Ал’ погуби, ал’ доведи жива,

0276    „Освети ме, моја вјерна слуго!

0277    Од хајдука Петровића књаза

0278    “И његове куће Петровића,

0279    „Која влада малом Гором Црном,

0280    “Пасало је дв’је стотине љетах,

0281    „Да ратују са мном непрестано;

0282    “Ако ли ме сада не осветиш,

0283    „Не погубиш Петровића књаза,

0284    “Но утече она змија љута,

0285    „Знади добро, добра бити неће.“

0286    Кад је везир цара разумио,

0287    До земље се цару поклонио:

0288    „Не брини се, мио господаре!

0289    “Ја сам тебе вазда послужио,

0290    „И цијелу Босну покорио,

0291    “Покорићу Црну Гору малу,

0292    „Погубићу Петровића књаза

0293    “И његове горске војеводе.„

0294    Ал’ не рече Омер, ако Бог да,

0295    Но подиже силновиту војску,

0296    Једну посла морем широкијем,

0297    Да с’ извезе Бару бијеломе,

0298    А сам пође преко Румелије,

0299    С војском везир у Манастир дође,

0300    Ту је с војском тамбор учинио,

0301    Из тамбора ситну књигу пише,

0302    А шиље је на Травник везиру:

0303    “Реиз-пашо, велики везиру!

0304    „Добро виђи, што ти књига пише:

0305    “Ја сам силну подигао војску

0306    „Од Стамбола града бијелога

0307    “По наредби цара честитога

0308    „На проклету малу Гору Црну,

0309    “На хајдука Петровића књаза,

0310    „Којино је цару додијао,

0311    “Царске хара бијеле градове,

0312    „А сијече Турке крајичнике,

0313    “А подиже рају на оружје;

0314    „Него скочи на ноге лагане,

0315    “Купи листом Босну земљу равну,

0316    „Босну земљу и Херцеговину,

0317    “Собом узми пашу Арап-пашу,

0318    ”Од Мостара узми Дервиш-пашу,

0319    „Хајде с војском Црној Гори малој,

0320    “Али немој с војском ударити,

0321    „Док од мене запов’јед не примиш

0322    “Са Бојане Скадра бијелога,

0323    „Јер ту мислим прикупити војску.“ -

0324    Међу тијем Петровићу књаже

0325    Уређује младе Црногорце,

0326    Да освоји варош око града

0327    И бијеле куле по Цукаљу.

0328    Ал’ се добро Осман паша брани,

0329    Из затвора живи огањ дава,

0330    Јер се паша бјеше утврдио,

0331    Испод земље шанце наредио,

0332    Пуца пушке тридесет хиљадах,

0333    А грухају тридесет топовах,

0334    Стоји црне земље тутњавина,

0335    А Морача вода успљускује,

0336    Од онога огња жостокога,

0337    Многе куле, бијели чардаци,

0338    Са црном се земљом изравнише

0339    Од књажева топа великога.

0340    Тако траја пет неђељах данах

0341    Књаз Данило у Жабљаку граду,

0342    У столицу Црнојевић-Ива,

0343    Јер мишљаше, весела му мајка!

0344    Да је Жабљак освојио града.

0345    Кад је било по светом Николи,

0346    Ево књазу ситна књига дође,

0347    Из тамбора из војске цареве

0348    Од Србина добра пријатеља:

0349    „На знање ти, Петровићу књаже!

0350    “Ево на теб’ Отмановић-цара:

0351    „Што је силе у Стамболу граду,

0352    “Румелије и све Арбаније,

0353    „Листом Босне и Херцеговине,

0354    “Ево иде ломној Гори Црној;

0355    „Биће у све војске сто хиљадах,

0356    “С војском влада велики везиру,

0357    „Десна рука Отмановић-цара,

0358    “По имену мушир Омер паша

0359    „И су седам паша царевијех;

0360    “Дивно везир уређује војску

0361    „Око твоје мале Горе Црне,

0362    “Сваке ће ти ударити стране

0363    „Једног дана а једног минута:

0364    “Удриће ти Босански везире

0365    „С Арап-пашом са двадест хиљадах

0366    “Од Никшића низ Острог планину;

0367    „Дервиш паша од Херцеговине

0368    “Удриће ти на поље Грахово

0369    „И шњим војске дванаест хиљадах;

0370    “Трећа ће ти ударити војска

0371    „Од бијела града Колашина,

0372    “Пред војском је Ченгијћ Дервиш паша,

0373    „С пашом има војске шест хиљадах,

0374    “Да забуни Ровца и Морачу

0375    „И Ускоке крваве јунаке,

0376    “Да не дођу тебе у хиндату;

0377    „Четврта ће ударити војска

0378    “А од Бара града бијелога

0379    „Низ Суторман високу планину,

0380    “Има војске дванаест хиљадах,

0381    „Пред војском је паша Усеине,

0382    “Мисли удрит’ на Црмницу доњу,

0383    „Ка’ ће систи Виру на пазару;

0384    “Пета ће ти ударити војска

0385    „На сва Брда нахијом Љешанском,

0386    “Пред војском је мушир Омер паша,

0387    „Собом води пашу Скадарскога

0388    “И тридесет хиљадах Тураках.

0389    „Још се, књаже, Омер паша фали:

0390    “Кад он пушти војску са свих странах

0391    „А на твоју малу Гору Црну,

0392    “Да ће Црну Гору изгорети,

0393    „Шести данак на Цетиње доћи,

0394    “Да ће тебе уфатити жива

0395    „И остале твоје поглавице,

0396    “Па те жива цару отправити,

0397    „А он сјести у столицу твоју.

0398    “Овђен тебе пријеваре нема,

0399    „Но остављај града Жабљачкога,

0400    “Пак ти чекај цара силенога.

0401    „И да си ми здраво и весело“

0402    „Неимењак из војске цареве.“

0403    Кад је књаже књигу проучио,

0404    Доиста му није мила била,

0405    Ал’ му друга бити не могаше,

0406    Већ он себе војеводе зовну:

0407    „Војеводе, моји соколови!

0408    “Разваљујте града Жабљачкога,

0409    „Ево на нас Отмановић-цара

0410    “И његова војска силновита,

0411    „Ваља сада цара дочекати

0412    “И са царем мегдан дијелити.„

0413    Војеводе када разумјеше,

0414    Што могаше, града развалише,

0415    Пак ми царске топове скидоше,

0416    Вратише се Црној Гори малој.

0417    Потом мало време постојало,

0418    Удри војска цара силенога

0419    Једног дана и једног минута

0420    На границу Црогорску листом:

0421    Реиз паша удри од Никшићах

0422    На крваву Жупу Грачаницу,

0423    На јунака Мирка војеводу,

0424    На књажева братучеда Крца,

0425    На њихово друга три стотине;

0426    Ал’ се Мирко војевода брани

0427    Из авлије светог манастира,

0428    Ал’ је веља сила у Тураках.

0429    Виђе јунак војевода Мирко,

0430    Да не може обранити цркву,

0431    Пак остави Жупу Грачаницу,

0432    Измаче се у Острог планину,

0433    Ту се јунак затворио Мирко

0434    У Острогу светом манастиру.

0435    Уз то приспје Реиз паша с војском,

0436    И манастир освојио доњи,

0437    Пак на горњи јуриш учинио,

0438    И најпрва врата саломио,

0439    А на друга загон учинио.

0440    Дочека га Мирко војевода

0441    Ш његовијем братучедом Крцом,

0442    Са јунаком Церовић-Новицом,

0443    И на Турке огањ наложише,

0444    Многе Турке земљи положише,

0445    И грдне их натраг повратише;

0446    У то Турци топе принијеше,

0447    И манастир гађати почеше,

0448    Топом гађу, а чине јурише,

0449    Ал’ се мушки војевода брани

0450    И његов дружина уздана:

0451    Стоји цика српскијех пушаках,

0452    Јаук стоји јаднијех Тураках,

0453    Турци чисто узмакнути ћаху,

0454    Ал’ им Реиз паша не даваше;

0455    Јер жељаше уфатити Мирка,

0456    И често га на предају зваше.

0457    Али ко ће уватити вука

0458    Код толико српскијех јунака?

0459    Јер су Срби старе меданџије.

0460    Често ћаху отворити врата

0461    И у Турке јуриш учинити

0462    И по турску уграбити главу,

0463    А најпрво Петровићу Крцо.

0464    Тако траје цио мјесец данах

0465    У затвору Мирко војевода.

0466    Но ево му муке и невоље:

0467    Нестаде му праха и олова

0468    И остале потребе војничке,

0469    А од никуд доћи не могаше,

0470    Јер га бјеше војска ошапила.

0471    Кад се јунак на невољу нађе,

0472    Он довати светог Василију,

0473    Ш њим побјеже преко Зете хладне,

0474    Унесе га малој Гори Црној.

0475    У то приспје Петровићу Перо

0476    Са сердаром Мартиновић-Милом,

0477    С капетаном Мартиновић-Ђуром

0478    И са шњим триста Цетињанах,

0479    Који Мирку у помоћ иђаху,

0480    Убише се боја жестокога

0481    Реиз-пашом у манастир доњи,

0482    Стотину му главах посјекоше,

0483    И здраво се натраг повратише. -

0484    А удари Дервиш паша с војском

0485    На Грахову пољу широкоме.

0486    Граховљани војску дочекаше,

0487    Убише се боја жестокога,

0488    Али ко ће силу уставити?

0489    Дервиш паша у Грахово сиђе,

0490    И Грахово опалио листом

0491    До бијеле куое војводине,

0492    На њу Турци јуриш учинише.

0493    Дочека их војвода Јакове,

0494    Из куле ми сипље огањ живи,

0495    Тер ми натраг узбијаше Турке;

0496    У то Турци топе принијеше,

0497    Сташе ломит’ војводину кулу,

0498    Ломише је за неђељу данах;

0499    Кад бијелу изломише кулу,

0500    Тада Турци јуриш учинише,

0501    Принесоше сламу и сијено,

0502    И бијелу запалише кулу,

0503    Али с Турском вељом погибијом,

0504    Јер око ње лазина лежаше

0505    Од Тураках и турскијех коњах.

0506    Кад војводи огањ одолио,

0507    Он бијелу оставио кулу,

0508    А ускочи јунак у пећину

0509    И његова дружина уздана,

0510    Па Антуна сина зовијаше:

0511    “Брани, сине, од пећине врата,

0512    „Имам доста праха и олова

0513    “И остале потребе војничке,

0514    „Бићемо се за годину данах.“

0515    На пећину навалише Турци,

0516    Лијепо их Антун дочекива,

0517    Из пећине сипље огањ живи,

0518    Те побија на носове Турке.

0519    Тако траје цио мјесец данах.

0520    Када виђе везир Дервиш паша

0521    Да војводи наудит’ не може,

0522    Стаде турске лаже просипати

0523    И војводи владику шиљати,

0524    Не би ли га какјо преварио,

0525    Из пећине њега измамио.

0526    Кад владика пред пећину дође,

0527    Он ми зове војводу Јакова,

0528    Па му стаде говорит’ владика,

0529    И војводи лаже просипати,

0530    Те срамотне, црн му образ био:

0531    „О војвода, злосретња ти мајка!

0532    “Што лудујеш у твоју пећину?

0533    „Зар не чујеш, ал’ памети немаш,

0534    “Да је Омер паша ударио

0535    „И сву Црну Гору похарао,

0536    “С војском доша на поље Цетиње

0537    „У дворове Петровића књаза,

0538    “А књаз ти је морем утекао?

0539    „Но се предај цареву везиру,

0540    “А дајем ти моју вјеру тврду,

0541    „Животу ти ништа бити неће.“

0542    Кад разумје војвода Јакове,

0543    Да је Црна Гора похарана,

0544    Омер паша на равно Цетиње,

0545    Удрише му сузе низ образе

0546    И његову другу свакојему:

0547    „Авах, рече, до Бога милога!“

0548    Пак Антуну сину говорио:

0549    „Отвор’, сине, од пећине врата,

0550    “Да се силну цару предадемо,

0551    „Јер нам више узданице нема,

0552    “Кад је Црна Гора похарана.„

0553    Али Антун пристат’ не хоћаше:

0554    “Не, Јакове, ако Бога знадеш!

0555    „Ово ти је турска пријевара,

0556    “Шњоме хоће тебе да измаме,

0557    „Да ти русу одсијеку главу.“

0558    Ал’ војвода сина не слушаше,

0559    Јер му бјеше жалост додијала,

0560    Али жалост, али суђен данак,

0561    Не мишљаше више умријети,

0562    Но отвори од пећине врата,

0563    Предаде се паши царевоме.

0564    Кад је паша видио војводу,

0565    Овако је њему говорио:

0566    „Добро доша, горска војеводо!

0567    “Одметниче цара честитога!

0568    „Вријеме је, да се огледамо,

0569    “Плаче на те сва Херцеговина

0570    „И остала силна војска моја,

0571    “Коју поби из затвора твога,

0572    „Ал’ ћеш и ти изгубити главу.“

0573    Одговара војвода Јакове:

0574    „Не будали, Дервиш-пашо млади!

0575    “Ја не жалим, да ћу умријети,

0576    „Него жалим, ђе ме преваристе,

0577    “Ал’ ми здраво Петровићу књаже,

0578    „Осветиће мене, ако Бог да.“

0579    Више паша говорит’ не даје,

0580    Но му свеза наопако руке,

0581    Па га тешком смрћу уморио,

0582    И јунака Поповића Вука,

0583    А све друге свеза у синџиру,

0584    Па их посла Требињу бијелу. -

0585    А удари паша Усеине

0586    Низ Суторман високу планину,

0587    И шњим војске дванаест хиљадах

0588    На Лимјане и Црмницу доњу.

0589    Лимјанима лоша срећа била,

0590    Јер су они мали и нејаки,

0591    Не могоше силу дочекати,

0592    Док приспију други Црмничани,

0593    Но бијело село оставише,

0594    Те га огњем изгореше Турци;

0595    Ал’ не хоће Беловићу Јоко,

0596    Но у Турке јуриш учинио,

0597    Двије турске уграбио главе,

0598    Пак се јунак поврати у кулу,

0599    Брани себе и бијелу кулу,

0600    А кликује браћу Црмничане.

0601    Црмничани листом устадоше,

0602    И дођоше Виру широкоме,

0603    У то њима добар хиндат дође

0604    Од крваве Ријечке нахије,

0605    Љуботинци на гласу јунаци,

0606    Пред њима је Петар војевода

0607    С побратимом Ђуром капетаном,

0608    Добрљани и шњима грађани,

0609    Којино су од вазде јунаци,

0610    Пред њима су добре поглавице.

0611    Кад се двије војске састадоше

0612    На пазару Виру широкоме,

0613    Међу њима српске поглавице,

0614    Поглавице војску уредише,

0615    Уредише, војску подигоше,

0616    На Лимјане село ударише

0617    На тамбору царева везира,

0618    И бише се од јутра до мрака,

0619    Тридесет и три посјекоше главе,

0620    Али Турке дићи не могоше,

0621    Јер је веља сила у Тураках,

0622    Сила веља шанце утврдила,

0623    А бијеле куле уграбила

0624    И бијелу насред села цркву.

0625    Но на томе боја раздвојише,

0626    И војводе вијећ’ вијећаше,

0627    Да ми више не подижу војску

0628    На Лимјане на турском тамбору,

0629    Но на себе да чекају Турке,

0630    Ђено шанца ни затвора нема

0631    До крваве сабље и пољане.

0632    Али Турци брзо устадоше,

0633    На Годиње село ударише,

0634    И су три га стране околише,

0635    И на село јуриш учињеше;

0636    Ал’ је њима лоша срећа била:

0637    Годињани војску дочекаше

0638    И са шњима влади Брчељани,

0639    Убише се боја жестокога.

0640    У то српска прискочила војска

0641    Из лијепа села Бољевића,

0642    Друга удри с Вира широкога;

0643    Ту се страшно војске ударише,

0644    Погоне се војске по мегдану,

0645    Док је вечер од хамана била,

0646    Тада Срби Бога споменуше,

0647    А у Турке јуриш учињеше,

0648    Од Годиња Турке поломише,

0649    До Селаца села маленога

0650    Сто и тридест главах посјекоше,

0651    И царева топа уграбише;

0652    У то Ђорђе Петровићу дође,

0653    И цијелом војском владат’ поче. -

0654    А удари силни Омер паша

0655    Силном војском од бијела Спужа

0656    На крваво село Мартиниће,

0657    Мартинићи војску дочекаше,

0658    Убише се боја жестокога,

0659    Низа село Турке поломише,

0660    Седамдесет глава посјекоше,

0661    Али Турци никад не престају,

0662    Јуриш чине, село да опале,

0663    Ал’ се мушки Мартинићи бране,

0664    А кликују Брђане остале.

0665    Ко би ближи, тај је прискочио,

0666    У то њима у помоћ иђаше

0667    Та српскијех дванаест барјаках,

0668    А за њима дванаест стотинах

0669    Од Ровацах и Мораче тврде,

0670    А хиљаду витезовах Кучах,

0671    Мартинићу на помоћ иђаше,

0672    А у томе хћаху Црногорци

0673    Брзо њима у помоћи доћи,

0674    Хћаше бити јада од Тураках,

0675    Али ево туге и жалости,

0676    Штоно Србе ћера од старине!

0677    Јер Пипери образ оцрнише,

0678    Отачаство своје издадоше

0679    И Данила свога господара,

0680    Издадоше, па се предадоше

0681    До крваве куће Пилетића

0682    И јунака Вула Марковића,

0683    А сви други листом устадоше,

0684    Ровчанима путе пресјекоше,

0685    И сву натраг повратише војску,

0686    Јер и Кучи не могоше доћи,

0687    С тијем они Брда узмутише.

0688    Кад зачуше јадни Мартинићи,

0689    Да Пипери листом издадоше,

0690    И сву војску натраг повратише,

0691    Заплака се мало и велико

0692    На проклето племе Бранковића:

0693    „Хеј Пипери, да вас Бог убије,

0694    “И свијетла пушка Данилова!

0695    „Тако ли се отачаство брани?“

0696    Па крваво село оставише,

0697    Јер се више држат’ не могоше,

0698    Но га огњем Турци изгореше,

0699    Изгореше, па се посилише,

0700    Ђе добише Брцку кључаницу,

0701    Па ми тада сву силу дигоше,

0702    Ударише уз Бјелопавлиће.

0703    Бјелопавлић силу дочекао,

0704    Те се уби боја жестокога,

0705    Турску силу пољем поломио,

0706    Пред њима је Ђикнићу Стефане,

0707    Добар јунак, да бољега нема,

0708    Али му је лоша срећа била,

0709    Јер га луда памет занијела,

0710    Предаде се цареву везиру,

0711    И шњиме се многи предадоше.

0712    Зато своја два сина изгуби

0713    За невјерност, што је учинио.

0714    Потом везир на Ждребаник дође,

0715    Ту је с војском тамбор учинио,

0716    И ту паша војску располаже,

0717    Како треба војску уредити

0718    И на Црну Гору ударити.

0719    Међу тијем Петровићу књаже

0720    Уређује младе Црногорце,

0721    Како треба дочекати војску

0722    И бранити Црну Гору малу,

0723    Да преко ње не прегазе Турци:

0724    Он Црмницу с војском утврдио,

0725    Да од југа не проломе Турци,

0726    А остави Цеклињане младе,

0727    Да чувају Блато од Жабљака,

0728    Да оздола не ударе Турци;

0729    У Љешанску нахију крваву,

0730    У њу посла ајутанта свога

0731    По имену Вуковић-Данила,

0732    Да поздрави српске поглавице,

0733    Да чекају љуту Арбанију;

0734    А војводу Ива Радоњића

0735    Посла њега пољу Трешњевоме,

0736    Да Ждријело за Млаћево чува,

0737    Да не продру од запада Турци;

0738    А сам пође Чеву крвавоме,

0739    С књазом пође војске три хиљаде,

0740    Да он чека мушир-Омер-пашу

0741    У Загарач селу крвавоме,

0742    Ђено поља ни ширине нема,

0743    Ту мишљаше дочекат’ везира

0744    И јуначки мегдан дијелити.

0745    Кад је Омер паша разумио

0746    За Данила Петровића књаза,

0747    За његове младе Црногорце,

0748    Да га чека насред друма пута,

0749    То везиру мило било није,

0750    А другога пута не имаше,

0751    Јер знаваше шта су Црногорци,

0752    Не смијаше војску подигнути,

0753    На Данила књаза ударити,

0754    Но ми другу пропустио војску,

0755    Не би л’ ђегођ с краја проломили,

0756    Ал’ не дају млади Црногорци,

0757    Но се кољу како мрки вуци,

0758    Бране себе и слободу драгу,

0759    Да ми своје не покоре старе,

0760    Но бој бију, а сијеку главе.

0761    Тако траје два мјесеца данах,

0762    Не могоше напредоват’ Турци.

0763    У то књазу добра срећа била

0764    У његову потребу војничку,

0765    Јер имаше добра пријатеља,

0766    Франц-Јосифа од Беча ћесара;

0767    Посла књазу праха и олова

0768    И остале потребе војничке,

0769    То му фала и данас и вазде

0770    На његово добро пријатељство!

0771    У то уста царе Николаје

0772    С договором бечкога ћесара,

0773    Написаше два ситна фермана

0774    У Стамболу Авдулу султану,

0775    Да он враћа с Црне Горе војску,

0776    Ако жели шњима пријатељства.

0777    Кад султану два фермана до’ше,

0778    Султану се од ино не може,

0779    Већ поврати силну своју војску,

0780    А са својом вељом погибијом,

0781    Јер је много војске изгубио,

0782    И велику хазну потрошио,

0783    Бој бијући два мјесеца данах

0784    Са Данилом Петровићем књазом,

0785    Са слободном Црном Гором малом,

0786    Која вазде у слободи живи,

0787    И живјеће до суђена дана,

0788    Јере носи срце Душаново.

0789    А ви други његови потомци!

0790    Ви тргујте и теците благо,

0791    И слушајте хоџе на мунаре.

0792    Сад да си ми здраво и весело,

0793    Црна Горо, дична породице!

0794    Нек се с тобом сви Славени диче,

0795    Јер си стожер међу вихорове.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Udarac Omer-pasin na Crnu Goru (1852-1853)