Смрт Смаил-аге Ченгијћа. Истинити догађај је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Пише књигу Ђоко Маловићу

0002    Од Дробњака, од племена јака,

0003    Те је шаље Гацку широкоме

0004    А Липнику селу маленоме,

0005    А на руке Ченгијћ-Смаил-аги:

0006    „Смаил-ага, драги господаре!

0007    „Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме?

0008    „Сва се твоја одметнула раја

0009    „Од твојега зенђила Дробњака,

0010    „Одметнуше три бана Дробњачка;

0011    „Ја да ти их по имену кажем:

0012    „Од Тушине Церовић Новица,

0013    „Од Малинска Дамјановић Мирко,

0014    „Од Петнице Караџићу Шујо;

0015    „Све призивљу Кршикапу старог,

0016    „Кој’ је к нама ускочио давно

0017    „Од нашега кршна Колашина,

0018    „Па он себи одмеће Брђане.

0019    „Јесу ишла три Дробњачка бана,

0020    „Јесу ишла на врело Цетињу

0021    „У владике, Црногорског краља,

0022    „И владици тебе опањкали,

0023    „Господару давом учинили:

0024    „ „О владико, драги господаре!

0025    „ „Већ зулума трпљет’ не можемо

0026    „ „Од Турчина Ченгијћ-Смаил-аге:

0027    „ „Поћера нам овце и јагањце,

0028    „ „И волове наше ранитеље,

0029    „ „И малене краве и теоце,

0030    „ „И одведе коње под седлима,

0031    „ „Под седлима и под самарима,

0032    „ „И покупи гроше и хараче;

0033    „ „И тај бисмо зулум опростили,

0034    „ „Ваља предат’ цареву мирију;

0035    „ „Не можемо зулум опростити,

0036    „ „Кад нам ага Смаил-ага пође,

0037    „ „Ага пође, бег Рустан-бег дође,

0038    „ „Он не купи гроша ни харача,

0039    „ „Веће купи Татарске дахије,

0040    „ „Невјернике и безобразнике,

0041    „ „Који нема ни вјере ни душе,

0042    „ „На крст пљују, Бога не вјерују;

0043    „ „Па их води нашему Дробњаку

0044    „ „Те нам љуби лијепе ђевојке,

0045    „ „Наше драге сестре и родице,

0046    „ „И невјесте скоро доведене.

0047    „ „О владико, мили господаре,

0048    „ „Дај ти нама војске неколико,

0049    „ „Кад нам ага Смаил-ага дође

0050    „ „У Дробњаке да купи хараче,

0051    „ „Да ми аги главу изгубимо,

0052    „ „Донесемо тебе на Цетиње.” ”

0053    „ А вели им Цетињски владика:

0054    „ „Ја Бога ми, три Дробњачка бана,

0055    „ „Не смијем ви ни ја дати војске

0056    „ „Од мојега краља Николаја,

0057    „ „Да ме не би резил учинио;

0058    „ „Већ чујете, три Дробњачка бана!

0059    „ „Море ли се добар јунак наћи

0060    „ „У вашему зенђилу Дробњаку,

0061    „ „Кој’ би аги главу изгубио

0062    „ „И донио мене на Цетиње;

0063    „ „Ја бих њега добро даровао,

0064    „ „На Цетињу дворе саградио,

0065    „ „А дао му рану из беглука

0066    „ „Да је њему доста до вијека.” ”

0067    „Кад то чула три Дробњачка бана,

0068    „Па одоше у бијелу цркву

0069    „До ковчега више Петра светог,

0070    „Светог Петра ковчег целиваше,

0071    „И над њиме они се заклињу:

0072    „Док им ага дође у Дробњаке,

0073    „Да ће аги главу изгубити

0074    „Јали све три своје изгубити.

0075    „Ја кад чуо Цетињски владика,

0076    „Ту војводе обдарио даром:

0077    „Ту Новици даде капетанство;

0078    „Кара-Шују потврди војводство,

0079    „Да ј’ војвода у Дробњаку своме,

0080    „Ка’ што су му и стари бивали;

0081    „Мирку даде двије пушке мале,

0082    „Обје су му у срму залите,

0083    „А у златну пјену умочене. —

0084    „Вратише се три Дробњачка бана

0085    „У Тушину на бијелу кулу,

0086    „Те ту пију жуту амберију;

0087    „Свакоме се јаду домишљају,

0088    „Смаил-ага, и моме и твоме,

0089    „Како ће нам главе изгубити.

0090    „Веће чујеш, драги побратиме!

0091    „Ти покупи војске неколико

0092    „По твојему Гацку широкоме;

0093    „(Немој водит’ калабалук војске,

0094    „Да се не би раја уплашила),

0095    „Поведи је у Дробњаке равне,

0096    „А на Дужи мојој кули билој,

0097    „Не бисмо ли како преварили,

0098    „Преварили три Дробњачка бана,

0099    „Да им русе погубимо главе;

0100    „Чинили би по нашем Дробњаку,

0101    „Чинили би што је нама драго;

0102    „А малу би ђецу остављали,

0103    „Штоно би нам права била раја,

0104    „И Турчина славно послушали.”

0105    Када књига Гацку допанула,

0106    Кад је види ага Смаил-ага,

0107    Па је ага књигу приватио,

0108    И на књизи печат разломио;

0109    Књигу учи, а врло се мучи,

0110    Јер му књига није мила била;

0111    Па је књигу на шилте турио,

0112    На свилен се јастук наслонио,

0113    А госпоцки чибук запалио,

0114    Пак у себи мало промислио,

0115    Што ће радит’ од живота свога;

0116    Све мислио, на једно смислио,

0117    Па од земље на ноге скочио,

0118    Те довати дивит и хартију

0119    И калема чим се књиге пишу,

0120    Па је ситну књигу накитио,

0121    Те је шаље камену Мостару,

0122    Али-паши Ризванбеговићу:

0123    „Али-пашо драги господаре!

0124    „Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме:

0125    „Сва се моја одметнула раја

0126    „Од мојега зенђила Дробњака,

0127    „Одметнуше три Дробњачка бана,

0128    „Да их тебе по имену кажем:

0129    „Од Тушине Церовић Новица,

0130    „Од Малинска Дамјановић Мирко,

0131    „Од Петнице Караџићу Шујо;

0132    „И призивљу Кршикашу старог,

0133    „Који им је ускочио давно

0134    „Од нашега кршна Колашина,

0135    „Па он себе одмеће Брђане;

0136    „Но ми пошљи Миралаја сина

0137    „И још с њиме стотину коњика,

0138    „Ма избирај коња и јунака,

0139    „Кој’ о коњу и о сабљи ради,

0140    „Нека иде Гацку широкоме.” —

0141    Па је другу књигу накитио,

0142    Те је шаље у Никшиће равне

0143    А на руке побратиму своме,

0144    Побратиму Ахмету Бауку:

0145    „Побратиме Ахмете Бауче!

0146    „Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме,

0147    „Ђе се мене одметнула раја

0148    „Од мојега зенђила Дробњака,

0149    „Одметнуше три Дробњачка бана,

0150    „Ја да ти их по имену кажем:

0151    „Од Тушине Церовић Новица,

0152    „Од Малинска Дамјановић Мирко,

0153    „Од Петнице Караџићу Шујо;

0154    „Све призивљу Кршикапу старог,

0155    „Који им је давно ускочио

0156    „Од нашега кршна Колашина,

0157    „Па све себи одмеће Брђане.

0158    „Ну Ахмете Турска буљубашо!

0159    „Ти покупи стотину Турака

0160    „По својему граду Никшићкоме,

0161    „Све бољега злицу и крвавца,

0162    „Води Турке у племе Дробњаке,

0163    „Да купимо цареву мирију

0164    „И да нашу тефтишемо рају;

0165    „Но Ахмете, мој сиви соколе!

0166    „Ти притисни села сваколика

0167    „Од Крнова до Млетичка равна,

0168    „Па ти хајде у широке Дужи

0169    „Билој кули Ђока Маловића,

0170    „Ту Ахмете да се састанемо.”

0171    Па је трећу књигу накитио,

0172    Те је шаље кршну Колашину,

0173    А на руке Мушовић-Мујаги:

0174    „О Турчине, Мушовић-Мујага!

0175    „Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш,

0176    „Сва се моја одметнула раја

0177    „Од зенђила мојега Дробњака,

0178    „Одметнуше три бана Дробњачка,

0179    „А да ти их по имену кажем:

0180    „Од Тушине Церовић Новица,

0181    „Од Малинска Дамјановић Мирко,

0182    „Од Петнице Караџићу Шујо;

0183    „Све призивљу Кршикапу старог,

0184    „Кој’ је њима давно ускочио

0185    „Од твојега кршна Колашина,

0186    „Па он себе одмеће Брђане;

0187    „Веће побро, Мушовић-Мујага!

0188    „Та покупи војске неколико

0189    „Па је води на села Шаранска,

0190    „Те притисни сва села Шаранска,

0191    „А сва села до Добријех села.”

0192    Дође књига камену Мостару,

0193    Кад је виђе Али-паша стари,

0194    Он покупи стотину коњика

0195    По Мостару и около града,

0196    И пред њима Миралаја сина,

0197    Отолен се војска подигнула,

0198    И Буну ти воду прегазила,

0199    И у Столац на конак панула.

0200    Ту ти Турци попеше чадоре,

0201    А у јутру рано поранише,

0202    Па одоше пољу Невесињу,

0203    Ђе ти ага на конак пануо

0204    Под оџаком бега Љубовића.

0205    Ту ти ага чадор разапео,

0206    А у јутру рано поранио,

0207    Па ти оде Гацку широкоме.

0208    Дође ага Гацку широкоме

0209    Под малено село Лазарића,

0210    Ђе имаду врела три, четири;

0211    Ту је ага табор учинио,

0212    И бијели чадор разапео. —

0213    Дође књига у Никшиће равне,

0214    Кад је виђе Ахмете Бауче,

0215    И он ти је војску покупио

0216    По Никшићу и около града;

0217    Доста Турчин војске покупио,

0218    Сакупио војске три стотине,

0219    Па он оде у Дробњаке равне,

0220    И притисну села сваколика

0221    Од Крнова до Млетичка равна.

0222    Дође књига кршну Колашину,

0223    Кад је виђе Мушовић Мујага,

0224    А он стаде купити војнике:

0225    Доста Турчин војске покупио,

0226    На број војске четири стотине;

0227    Па он оде зенђилу Дробњаку

0228    Па притисну сва села Шаранска,

0229    А сва села до Добријех села. —

0230    А кад чуо ага Смаил-ага,

0231    Да је дош’о беже Миралај-бег,

0232    На млађе је срклет учинио,

0233    Натовари доста сеисана,

0234    Пра’, олова и друге заире,

0235    Која ће му бити од потребе,

0236    Ага виче Мартина сеиза,

0237    Изваде му ата брњастога,

0238    Пак му ага на ата усједе,

0239    Па окрену низ то Гацко равно,

0240    А за њиме Ефенди-кадија;

0241    Кад дођоше селу Лазарићу

0242    До чадора млада Миралаја,

0243    С ата скочи, под чадор ускочи.

0244    Дочека га бего Миралај-бег;

0245    Госпоски му чибук запалио,

0246    А мрку му каву наточио;

0247    Када попи каву из вилџана,

0248    Миралају ријеч бесједио:

0249    „Миралај-бег, драги господаре!

0250    „Ја отидох јахат’ у Дробњаке,

0251    „Хоћу купит’ гроше и хараче,

0252    „Те би до шта до потребе било,

0253    „Те би на ме удрили Брђани,

0254    „Нека имам војске на искупу.”

0255    Па он скочи на ноге лагане,

0256    Те се с бегом љуби и опрости,

0257    Миралај му хаир дову дава:

0258    „Хаијде с Богом ага Смаил-ага!

0259    „Душмани ти под ногама били

0260    „Како ату чавли и поткови!

0261    „Ђе удрио, свуда задобио!”

0262    Па с’ отоле ага подигао

0263    А за њиме пет стотин’ Турака,

0264    Отидоше зенђилу Дробњаку.

0265    Ђе ти први конак учинио

0266    На Смријечну у Аћима кнеза,

0267    Ту ти Турци ноћцу преноћили,

0268    А у јутру рано поранили,

0269    И ту тежак зулум поградили.

0270    Други конак ага учинио

0271    У бијелу Пивском манастиру,

0272    И ту већи зулум учинио,

0273    Добри су га калуђери клели;

0274    Па с’ отоле ага подигао

0275    У малено село Рудинице,

0276    И ту трећи конак учинио

0277    У некаква Алексића кнеза,

0278    И ту већи зулум учинио,

0279    Љубио му љубу на срамоту.

0280    Па с’ отоле ага подигао,

0281    И он дође у племе Дробњаке

0282    А на Дужи кули Маловића,

0283    И ту нађе Ахмета Баука;

0284    Ага паде на росну ливаду,

0285    На ливади чадор разапео,

0286    Ту је једну ноћцу преноћио,

0287    И у јутру рано поранио.

0288    И он оде на бијелу кулу,

0289    Баш на кулу Маловића Ђока.

0290    То зачула три бана Дробњачка

0291    У Тушину на бијелој кули,

0292    Па бесједи капетан Новица:

0293    „Чујете ли моја браћо драга!

0294    „Ево дође ага Смаил-ага

0295    „У Дробњака да купи хараче,

0296    „Сад што ћемо од живота свога?

0297    „Како ћемо агу преварити,

0298    „Да му русу главу изгубимо?”

0299    Ал’ Новица мудар и паметан

0300    Па госпоцки чибук запалио,

0301    А у себи мало промислио,

0302    Све мислио, пак се домислио,

0303    Кара Шују ријеч бесједио:

0304    „Кара Шујо, драги побратиме!

0305    „Ти ћеш узет’ десет дван’ест друга,

0306    „И узећеш твојега дората,

0307    „Па ћеш отић’ до на Дужи б’јеле

0308    „А до куле Маловића Ђока,

0309    „Ту ћеш наћи агу Смаил-агу,

0310    „Па ћеш се ти аги поклонити,

0311    „Пољубит’ му руку и кољено,

0312    „Хоће ти се ага зачудити,

0313    „А још више Маловићу Ђоко,

0314    „Што си дош’о, побратиме Шујо,

0315    „Кој’ Турчину никад дош’о ниси

0316    „Нити Турске пољубио руке,

0317    „Рећ’ ће теби ага Смаил-ага:

0318    „ „Ђе си Шујо, Дробњачка војводо,

0319    „ „А камо ти Мирко и Новица,

0320    „ „Кој’ сте скоро ишли на Цетиње

0321    „ „У владике, Црногорског краља,

0322    „ „И владици мене опањкали,

0323    „ „И њему ме давом учинили?” ”

0324    „А ти реци, драги побратиме!

0325    „ „Смаил-ага, драги господаре!

0326    „ „Ми нијесмо ишли на Цетиње

0327    „ „У владике, Црногорског краља,

0328    „ „Ено теби Мирка и Новице

0329    „ „У Тушину на бијелој кули;

0330    „ „Они пију жуту амберију,

0331    „ „И мене су теби опремили,

0332    „ „Да ти дигнем војску на Млетичак,

0333    „ „Ђе имаду врела три, четири,

0334    „ „Онђе ћемо конак доранити,

0335    „ „И покупит’ гроше и хараче,

0336    „ „Сву предати цареву мирију,

0337    „ „Све хараче, пару без кусура,

0338    „ „Тебе лаже Маловићу Ђоко,

0339    „ „Лаже Ђоко, да му пара дајеш,

0340    „ „Јера си га дават’ научио!” ”

0341    А кад чуо Караџићу Шујо,

0342    Па од земље на ноге скочио,

0343    И привати лака џефердана,

0344    Па отрча низ бијелу кулу,

0345    Доке спаде до коња дората,

0346    Па се дору баци на рамена;

0347    Собом узе десет, дван’ест друга,

0348    Па отиде на Дужи бијеле;

0349    Када дође Караџићу Шујо

0350    Ка бијелом агину чадору,

0351    Под чадором аге не бијаше,

0352    Но отиш’о на бијелу кулу,

0353    Кад изађе на бијелу кулу,

0354    Каде сједи ага Смаил-ага,

0355    И поред њег’ Маловићу Ђоко,

0356    Каву пију, чибук запалили:

0357    Још бесједи Маловићу Ђоко:

0358    „Смаил-ага, драги господаре,

0359    „Да можемо како преварити,

0360    „Три Дробњачка бана погубити,

0361    „Чинили би по нашем Дробњаку,

0362    „Чинили би што је нама драго.”

0363    Када Шујо врата отворио,

0364    О чивилук тури џефердана,

0365    Па ми к аги бјеше приступио,

0366    И смјерно се њему преклонио,

0367    Пољуби га у скут и у руку;

0368    Зачуди се ага Смаил-ага,

0369    А још више Маловићу Ђоко,

0370    Што је дош’о Караџићу Шујо,

0371    Кој’ Турчину никад дош’о није,

0372    А ни Турске руке пољубио,

0373    Вели њему ага Смаил-ага:

0374    „Ђе си Шујо, Дробњачка војводо?

0375    „А камо ти Мирко и Новица,

0376    „Кој’ сте скоро ишли на Цетиње

0377    „У владике, Црногорског краља,

0378    „И владици мене опањкали,

0379    „И њему ме давом учинили?”

0380    А бесједи Караџићу Шујо:

0381    „Смаил-ага, мили господаре!

0382    „Ми нијесмо ишли на Цетиње,

0383    „Лаже тебе Маловићу Ђоко,

0384    „Лаже Ђоко, да му блага дате,

0385    „Јера сте га дават’ научили;

0386    „Ено теби Мирка и Новице

0387    „У Тушину на бијелој кули,

0388    „И мене су к тебе опремили,

0389    „Да ти дижем војску на Млетичак,

0390    „На Млетичак код воде језера,

0391    „Онђе ћемо конак доранити,

0392    „Све покупит’ гроше и хараче,

0393    „И предати цареву мирију,

0394    „Све хараче, пару без кусура.”

0395    Ја кад чуо Ченгијћ Смаил-ага,

0396    Мисли Туре, што ће и како ће:

0397    Лаже Ђоко, ал’ не лаже Ђоко:

0398    „Таман лаже, вси му је*ли мајку!”

0399    Па од земље на ноге скочио,

0400    Па отиде низ бијелу кулу,

0401    А за њиме Караџићу Шујо,

0402    Докле дође бијелу чадору,

0403    На млађе је срклет учинио,

0404    Натовари млоге сеисане,

0405    Он посједе ата брњастога,

0406    А пред њиме Шујо на дорату;

0407    Па одоше на Млетичак равни,

0408    Изведоше војску на Млетичак,

0409    Ту је Шујо конак наредио,

0410    Наредио коње и вечеру.

0411    Ја кадно су вечерали Турци,

0412    Кад је доба по јацији било,

0413    Кара Шујо стражу поставио

0414    Пола влаха, а пола Турака,

0415    Да му не би пријевара била.

0416    Ја да видиш Караџића Шуја,

0417    Ђе уљезе аги под чадоре,

0418    Па је њему био бесједио:

0419    „Смаил-ага, драги господаре!

0420    „Дај ти мени у кесу дувана

0421    „И дружини по тесте вишека

0422    „Да ја идем гори Буковици,

0423    „Да ја чувам стражу од Брђана.”

0424    Ту се ага љуто преварио,

0425    Шују даде у кесу дувана

0426    И дружини по тесте вишека,

0427    Кад се Шујо горе добавио,

0428    Па заведе друштво у валугу;

0429    Па дружини ријеч бесједио:

0430    „О дружино, моја браћо драга!

0431    „Није л’мајка родила јунака,

0432    „Ја ли сестра браца одгојила

0433    „Брез бешике на десници руци,

0434    „Кој’ ће узет’ лака џефердара

0435    „Па потећи доље низ планину,

0436    „Докле сађе доље у Тушину

0437    „До бијеле Новичине куле,

0438    „Да да хабер Мирку и Новици,

0439    „Да с’ изашли на Млетичак Турци,

0440    „Да ми ноћас њима ударимо?”

0441    Ту се нађе једно момче младо,

0442    Па привати бистра џефердара,

0443    Па потече доље низ планину,

0444    Побратиме, од стине до стине,

0445    Како љељен од пуне године,

0446    Па ти спаде доље у Тушину

0447    До бијеле Новичине куле.

0448    Кад изиде на бијелу кулу,

0449    Каде сједи Мирко и Новица

0450    И још шњима осамдесет друга,

0451    Све јунаци од кршна Дробњака,

0452    Они пију жуту амберију,

0453    Још бесједи Церовић Новица:

0454    „О јунаци, моја браћо драга!

0455    „Што би, браћо, сада најволио?

0456    „Да ја могу добар хабер чути

0457    „Од мог брата, Караџића Шуја,

0458    „Да с’ изишли на Млетичак Турци,

0459    „Да ми ноћас Турцим’ ударимо.”

0460    Младо момче врата отворило,

0461    Па ти свијем добар вече виче,

0462    А они му здрављем приватише;

0463    Помакну се један до другога,

0464    И момчету мјесто начинише,

0465    Дадоше му чаше три, четири

0466    Ожђелдије и добродошлице.

0467    Кад се момче мало напојило

0468    И на себи ћеип уфатило,

0469    Онда њима по истини каже,

0470    Како их је Шујо поздравио,

0471    Да с’ изашли на Млетичак Турци.

0472    Ја кад чуо Церовић Новица,

0473    Па он скочи на ноге лагане,

0474    И привати бистра џефердана,

0475    И са њиме осамдесет друга;

0476    И около бјеше наредио,

0477    Да се скупе околни Брђани

0478    Код бијеле Госпођине цркве;

0479    Те се скупи друга три стотине,

0480    Добавише попа свештеника,

0481    Па лијепо друштво наредише,

0482    Причестише и исповиђеше

0483    И самртну причест узимаше;

0484    Још бејседи Церовић Новица:

0485    „Чујете ли, моја браћо драга!

0486    „Ко би ноћас изд’о на Млетичку,

0487    „Издало му љето и година,

0488    „Уз кољено сина не виђео!”

0489    Отолен се друштво подигнуло,

0490    Па одоше горје уз планину,

0491    Док нађоше Караџића Шуја,

0492    Па се шњиме за здравље питају.

0493    До поноћа ведро небо било,

0494    Од поноћа наоблачило се,

0495    Из облака тиха роса нађе,

0496    Тиха роса пробудила Турке,

0497    Турци живу ватру наложише.

0498    Већ пијевци тице запјеваше;

0499    Турци знаду, аги не казују,

0500    Да ће њима ударит’ Брђани:

0501    Кад ето ти танане влаиње,

0502    То бијаше млада попадија,

0503    Попадија попа Завишкога.

0504    Па уљезе аги под чадора,

0505    Па је њему бесједила била:

0506    „Смаил-ага драги господаре!

0507    „Ноћас ће ти ударит’ Брђани:

0508    „Него дижи војску са Млетичка

0509    „На Завишје мојој кули билој.”

0510    А вели јој Ченгијћ Смаил-ага:

0511    „Ид’ отоле млада попадијо!

0512    „Ја с’ не бојим влаха ни смокава;

0513    „Ја имадем побратима мога

0514    „По имену Ахмета Баука,

0515    „Кој’ с’ не боји влаха пет стотина,

0516    „А ја с’, „рече,„ не бојим толико,

0517    „Од хиљаде више удрит’ не ће.”

0518    Ту је тешко резил учинио,

0519    Па се млада натраг повратила,

0520    Кад се б’јеше мало одмакнула,

0521    Па је млада ријеч бесједила:

0522    „А да Бог да и свети Никола,

0523    „Да ти ноћас ударе Брђани,

0524    „Да ти русу посијеку главу!”

0525    Кад отиде млада попадија,

0526    Ал’ ето ти једнога Турчина

0527    Под бијела агина чадора,

0528    Мили Боже, који то бијаше?

0529    Од Никшића хоџа Мушовићу.

0530    Смаил-аги био бесједио:

0531    „Смаил-ага, драги господаре,

0532    „Ноћас ће нам ударит’ Брђани,

0533    „Веће дижи са Млетичка војску.”

0534    Ја бесједи ага Смаил-ага:

0535    „Ид’ отоле хоџа Мушовићу:

0536    „Ја с’ не бојим влаха ни смокава.

0537    „Ја с’ не бојим пет стотина влаха,

0538    „Амет Баук не боји с’ толико;

0539    „Од хиљаде више удрит’ не ће.”

0540    Ту га тешко резил учинио,

0541    Па отолен Турчин одлазио;

0542    Кад се бјеше даље одмакнуо,

0543    Па у себи био промислио:

0544    „Ја да Бог да и Муамед светац,

0545    „Да му ноћас ударе Брђани.”

0546    Веће прасну зора од истока,

0547    А пијевци тице запјеваше;

0548    Ја бесједи Мирко и Новица:

0549    „Побратиме Караџићу Шујо!

0550    „Већ нас мркла ноћца оставила,

0551    „А бијел нас данак застануо,

0552    „Да ми данас аги не удримо,

0553    „Веће каде друга ноћца дође,

0554    „Онда ћемо аги ударити.”

0555    Ја кад зачу Караџићу Шујо,

0556    Па је њима био бесједио:

0557    „Црн ви образ, Мирко и Новица!

0558    „Ја ћу јутрос аги ударити,

0559    „Ја ћу своју изгубити главу.”

0560    Па он узе десет, дван’ест друга,

0561    И покраде коње од чадора

0562    И агина ата брњастога,

0563    Па заведе коње у планину,

0564    Онда аги удрише Брђани,

0565    Намах пуче триста џефердана

0566    На агина бијела чадора,

0567    На куршумим’ чадор разнијеше.

0568    Под чадором ага Смаил-ага,

0569    Он лежаше, санак борављаше;

0570    Онда Турчин на ноге скочио,

0571    Па привати двије сребрњаче,

0572    Те је обје пушке истурио,

0573    Па их обје на траву бацио,

0574    А припаса сабљу оковану,

0575    Па завика Мартина сеиза:

0576    „Дај ми море ата брњастога.”

0577    А бесједи Мартине сеизе:

0578    „Ками ћу га теби доводити,

0579    „Кад су ти га украли Брђани.” —

0580    „Дај ми твога вранца маленога,

0581    „Дај ми вранца, пси му је*ли мајку!”

0582    Па се ага на вранчића баци.

0583    То казују и причају људи,

0584    Да доисто побјећи могаше,

0585    Ал’ не може Турчин од јунаштва;

0586    Па он натраг узврати вранчића,

0587    А потеже сабљу заковану,

0588    Да он влашке одсијеца главе.

0589    Угледа га једно момче младо, —

0590    Боже мили, који то бијаше?

0591    Од Малинска Дамјановић Мирко, —

0592    Па дочека агу Смаил-агу

0593    Из својега бистра џефердана,

0594    И агу је добро погодио

0595    У повије међу очи двије,

0596    Од добра га вранца оборио,

0597    Турчин паде, а Мирко допаде,

0598    Па он сомли ножа повадио,

0599    Те му русу посијече главу.

0600    Ту војводе главе посјекоше,

0601    Посјекоше глава осамдесет;

0602    Ту Новица посијече главу,

0603    Посијече Ефенди-кадију;

0604    Кара-Шујо старог Каримана,

0605    Каримана старог Ћустовића,

0606    За браду му износио главу.

0607    И с’ Турака одору скинуше,

0608    Што дружина носити могаше;

0609    Побјегоше на врело Цетиње,

0610    Дочека их Црногорски краље,

0611    Па војводе добро дариваше. —

0612    И војводе њега дароваше,

0613    Дадоше му главу Смаил-аге,

0614    И дадоше ата брњастога.

0001    Књигу пише Ђоко Маловићу,

0002    Силан Ђоко с каменијех Дужи,

0003    Па је посла Гацку и Липнику

0004    Смаил-аги на бијеле руке:

0005    „Чуј ме ага, гази Смаил-ага!

0006    „Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио?

0007    „Одметну се раја по Дробњаку,

0008    „Не даду ти гроша ни харача

0009    „Ни икаква трећелева царског,

0010    „А не даду зијамета твога;

0011    „Главари ти о невјери раде,

0012    „А најпрви Церовић Новица,

0013    „Од Сировца Петар Кршикапа,

0014    „Од Малинска Дамјановић Мирко,

0015    „Амза Томић од села Превиша,

0016    „Од Петнице Караџићу Шујо,

0017    „Од Пошћења Башов Милутине

0018    „И са њиме Попе Головићу,

0019    „Који перо држи у рукама,

0020    „Ситне књиге на Цетиње спрема,

0021    „Те он тебе пањка у владике;

0022    „Ђурђијћ Јоко с Комарнице равне

0023    „И Гаврило Шибалија стари,

0024    „Те ти, ага, о невјери раде,

0025    „Како ће ти погубити главу:

0026    „Још ћу ти се, ага, радовати

0027    „И велике јаде искаживат’

0028    „За Новицу за крвника твога,

0029    „Што се твоме јаду домислио:

0030    „Отишао врелу и Цетињу

0031    „Код владике краља Цетињскога,

0032    „Он је тебе даву учинио

0033    „И овако њему говорио:

0034    „ „Виђи зулум, са Цетиња краљу,

0035    „ „Од зулума и од зулумћара,

0036    „ „Од Турчина Ченгијћ-Смаил-аге!

0037    „ „Ми од њега живјет’ не моремо,

0038    „ „По Дробњаку велик зулум ради:

0039    „ „Кад долази да купи хараче,

0040    „ „Он доводи триста харачлија,

0041    „ „Узима нам краве и волове,

0042    „ „Смаил-ага нама од пореза,

0043    „ „И гони их Гацку и Липнику;

0044    „ „Те би јаде раја опростила,

0045    „ „Но не може јаде опростити:

0046    „ „Смаил-ага оде, Русто дође,

0047    „ „И доводи триста кесеџија,

0048    „ „По Дробњаку више јаде ради,

0049    „ „Коље нама краве и волове

0050    „ „И дебеле овце и овнове;

0051    „ „И то бисмо с јадом подносили,

0052    „ „Но не мож’мо јаде подносити,

0053    „ „Што се Русто аси учинио:

0054    „ „Сад нам тише лијепе ђевојке

0055    „ „Ал’ невјесте скоро доведене;

0056    „ „То не може раја подносити,

0057    „ „На оваки зулум обикнути.

0058    „ „Виђи зулум, са Цетиња краљу!” ”

0059    „Кад владика бјеше разумио,

0060    „Што говори Церовић Новица,

0061    „Новици је тако бесједио:

0062    „ „А Новица моја узданице!

0063    „ „Могу ли се поуздати у те,

0064    „ „Да убијеш Ченгијћ-Смаил-агу,

0065    „ „И његову да изгубиш главу?

0066    „ „Знаш, Новица, није било давно,

0067    „ „Кад изиде на Грахово војска,

0068    „ „А пред војском бијаху Ченгијћи,

0069    „ „Да привате питомо Грахово,

0070    „ „Мене књига од војводе дође,

0071    „ „Од војводе Дакова Јакова,

0072    „ „Да му дајем индат у Грахово,

0073    „ „Да Грахово браним од Турака,

0074    „ „А ја послах моје Црногорце

0075    „ „А пред њима браћу Петровиће

0076    „ „А пред свијем Станова Стефана,

0077    „ „Те одоше питому Грахову,

0078    „ „Кад дођоше на Грахово с војском

0079    „ „Код војводе Дакова Јакова,

0080    „ „А Бог уби Дакова Јакова,

0081    „ „Те он срете Црногорску војску

0082    „ „А пред њоме моје Петровиће,

0083    „ „Па изнесе жежену ракију,

0084    „ „Те опоји моје Црногорце,

0085    „ „Па у Турке јуриш учинише,

0086    „ „И у војску Турску огрезнуше,

0087    „ „Те их силни Турци опколише,

0088    „ „Исјекоше моје Петровиће

0089    „ „И остале младе Црногорце;

0090    „ „Таде су ми очи извадили

0091    „ „И у срцу рану направили,

0092    „ „Како ми их таде исјекоше,

0093    „ „И данас ми стоји рана љута

0094    „ „На Турчина Ченгијћ-Смаил-агу;

0095    „ „Ја у томе ситне књиге писах

0096    „ „На главаре низ Херцеговину

0097    „ „Не би ли се Србин намјерио,

0098    „ „Ко би браћу моју осветио

0099    „ „На Турчину Ченгијћ-Смаил-аги,

0100    „ „Не нађе се доброга јунака:

0101    „ „А Новица, ако Бога знадеш!

0102    „ „Нејли мене осветити, сине!

0103    „ „А ево ти Божју вјеру давам,

0104    „ „Честита бих тебе учинио,

0105    „ „Док је трага и кољена мога.” ”

0106    „Кад Новица разумје владику,

0107    „Он је њему тако говорио:

0108    „ „Ал’ ћу своју главу изгубити

0109    „ „Ал’ агину донијети ође

0110    „ „И осветит’ твоје Петровиће.” ”

0111    Све то каза Ђоко Маловићу

0112    А Турчину Ченгијћ-Смаил-аги:

0113    „Истина је, Ченгијћ Смаил-ага!

0114    „То је амо свеколико било,

0115    „Сад те хоћу, ага, сјетовати:

0116    „Купи војску, хајде у Дробњаке,

0117    „Да Дробњаке тевтиш учинимо

0118    „И узмемо гроше и хараче;

0119    „Теке ћу те ага сјетовати:

0120    „Немој купит’ калабалук војске,

0121    „Него само триста харачлија,

0122    „Којијех је раја обикнула.

0123    „Од тог раја успрегнути не ће,

0124    „Но ће к тебе раја похитати

0125    „И донијет’ гроше и хараче,

0126    „Онда ћемо лако за главаре.”

0127    Када аги ситна књига дође,

0128    И кад виђе, што му Ђоко пише,

0129    Мисли ага, што ће од живота,

0130    Све мислио, на једну смислио,

0131    Па шарену књигу начинио,

0132    Начинио, па је оправио

0133    На Турчина Сточевић-везира:

0134    „Јеси л’ чуо, Сточевић-везире!

0135    „Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,

0136    „Који су се јади начињели

0137    „У Дробњаку у племену јаку?

0138    „Е се раја аси учињела,

0139    „Не даду ми гроша ни харача,

0140    „Па ми Ђоко Маловићу каже,

0141    „Да поведем харачлије Турке,

0142    „Само моје триста харачлија,

0143    „Па не смијем инокосан поћи

0144    „Пр’о простране Пиве каловите,

0145    „Кад ја Пиву каловиту пређем,

0146    „Те ја дођем у племе Дробњаке,

0147    „Дробњаци су крвави јунаци,

0148    „Па не жале за зло дати благо,

0149    „Шарене ће књиге оправити,

0150    „Ситне књиге на Пивске главаре,

0151    „Велико им мито обећати,

0152    „Пивску рају дићи на оружје.

0153    „Они ће ми с плећи ударити

0154    „За Дробњачко нечестито благо,

0155    „А Дробњаци спријед дочекати,

0156    „Па се бојим, изгубићу главу;

0157    „Но те молим како старијега,

0158    „Пошљи твога сина Миралаја,

0159    „Око њега шест стотин’ Турака,

0160    „Нека иде Гацку и Липнику,

0161    „И даћу ти Божју вјеру тврду,

0162    „Водити га у Дробњаке не ћу,

0163    „Но г’ оставит’ Гацку и Липнику,

0164    „Нек на Гацку власи чују војску,

0165    „То кад чују од Пиве главари,

0166    „Не смију се власи преварити

0167    „Ни Дробњачко мито приватити,

0168    „Ја ћу тада у Дробњаке поћи.”

0169    Па кад таку књигу оправио,

0170    Ону посла, опет другу пише,

0171    Оправи је крваву Никшићу

0172    На кољено Амету Бауку:

0173    „Окупи ми жестоке грађане,

0174    „Па их води у племе Дробњаке,

0175    „Те узапти сва села Дробњачка

0176    „Од Мокрога до Добријех села,

0177    „Ето мене с војском у Дробњаке,

0178    „Да невјеру мене не учине,”

0179    Ону посла, трећу брже пише

0180    Крвавоме Колашину граду

0181    На Стричину бегу Мушовићу:

0182    „Јеси л’ чуо, беже Мушовићу!

0183    „Е се моја раја одметнула,

0184    „Па ја одох у Дробњаке с војском,

0185    „Па се бојим од њих пријеваре,

0186    „Него купи сератлије Турке,

0187    „Хајде брже у племе Шаранце!

0188    „Те устави сва села Шаранска,

0189    „Док Дробњаке тевтиш учинимо.”

0190    Па кад такве књиге разаслао,

0191    Мало сио па отпочинуо,

0192    Док ето ти силна Миралаја,

0193    Миралаја везирова сина,

0194    И доведе шест стотин’ Турака,

0195    Кад га виђе гази Смаил-ага,

0196    Под кулу је њега намјестио,

0197    Па окупи триста харачлија;

0198    Кад окупи триста харачлија,

0199    Он устаде на ноге јуначке,

0200    Сабљу паше, а брњаша јаше,

0201    А гаврана у поводу води.

0202    Отоле је ага окренуо,

0203    И први је конак учинио

0204    На Смријечну селу маленоме,

0205    Ту ноћио, и дивно му било;

0206    Па кад свану и огрија сунце,

0207    Отоле је окренуо војску,

0208    Други конак на Безује дође,

0209    Ту ноћио, и дивно му било.

0210    А кад свану и огрија сунце,

0211    Отоле је претурио војску

0212    Пр’о Драгаља зелене планине,

0213    Дође ага на камене Дужи,

0214    Ту га виђе Ђоко Маловићу.

0215    Па он срете агу Смаил-агу,

0216    Води агу на бијелу кулу;

0217    Друга војска табор учинила

0218    Па ливаду пред Ђокову кулу,

0219    Пошто Турци конак учинили,

0220    То се чуло у племе Дробњаке,

0221    Ђе је ага на Дужи дошао,

0222    И то чуо Караџићу Шујо,

0223    Па је једва ноћцу претрајао,

0224    Па како је зору опазио,

0225    Тад војвода посједе дорина,

0226    Оћера га на камене Дужи,

0227    А кад дође на камене Дужи,

0228    Догна коња до Ђокове куле,

0229    Оде слушат’, што бесједи Ђоко,

0230    Што бесједи и ага и Ђоко.

0231    Ага пита Маловића Ђока:

0232    „Сад што ћемо, Маловићу Ђоко!

0233    „Сад што ћемо, Ђоко, од Дробњака?”

0234    А Ђоко га стаде сјетовати:

0235    „Чујеш мене, гази Смаил-ага!

0236    „Ти ако ћеш мене послушати,

0237    „Ти увати Церовић-Новицу,

0238    „Те Новицу на колац удари,

0239    „Па увати Караџића Шуја,

0240    „Те војводу Шуја ти објеси,

0241    „А увати попа Галовића,

0242    „Те му одбиј од рбата месо,

0243    „И десну му осијеци руку,

0244    „Да не пише књиге на Цетиње,

0245    „А остале Дробњачке главаре

0246    „Под жестоку глобу ти удари,

0247    „И ти узми благо у Дробњака,

0248    „Таде ће нам сиротиња доћи

0249    „И донијет’ гроше и хараче.”

0250    То вељаше Ђоко Маловићу,

0251    А то чуо Караџићу Шујо,

0252    Па одсједе од дората свога,

0253    Па срдито на кулу изиде

0254    Пред одају, ђе ага сјеђаше,

0255    Ногом десном врата отворио,

0256    Па агину руку пољубио,

0257    А ага му говорит’ отиде:

0258    „Ђе си, Шујо, очигледна курво!

0259    „Који мени о невјери радиш

0260    „И одмећеш рају у кауре?”

0261    А Шујо му говорит’ отиде:

0262    „Чуј ме, ага гази Смаил-ага!

0263    „Ја нијесам очигледна курва,

0264    „Но је Ђоко очигледна курва,

0265    „Што те лаже, те ти благо мами,

0266    „Пањка рају своме господару.”

0267    А рече му ага Смаил-ага:

0268    „Кад нијеси очигледна курва,

0269    „Камо тебе Церовић Новица?”

0270    А рече му Караџићу Шујо:

0271    „Ено ага Церовић-Новице

0272    „У Тушимњу на бијелу кулу,

0273    „Искупља ти порез од Тушимње;

0274    „И чујеш ли, што ћу говорити:

0275    „Ђе речемо, Новица ће доћи,

0276    „И кад би те за то преварио,

0277    „Немој мене ништа вјеровати.”

0278    Таде поче гази Смаил-ага:

0279    „Нек Новица на Пошћење дође.”

0280    Таде рече војевода Шујо:

0281    „Дај ми ага изуна твојега,

0282    „Да ја пођем у Петницу кули,

0283    „Да ти, ага, конак сигуравам.”

0284    А ага му изун даровао.

0285    Оде Шујо у Петницу кули,

0286    Како дође на бијелу кулу,

0287    Ситну књигу на кољену пише,

0288    Оправи је Церовић-Новици,

0289    Све му каза, што је и како је,

0290    И како се аги затекао:

0291    „Но Новица! мој брате милосни!

0292    „Хајде брже у племе Дробњаке,

0293    „Не ћемо ли агу преварити,

0294    „Не бисмо ли агу погубили;

0295    „Кад ми не би доша’ у Дробњаке

0296    „Ти мој брате Церовић Новица,

0297    „Не би мене ага вјеровао,

0298    „Но би мене погубио главу.”

0299    Кад Новици ситна књига дође,

0300    Брже зовну братучеда свога,

0301    Братучеда Церовић-Секула:

0302    „Братучеде Церовић-Секуле!

0303    „Да идемо у племе Дробњаке.”

0304    Послуша га Церовић Секуле,

0305    Па пођоше оба у Дробњаке.

0306    Кад дођоше у племе Дробњаке,

0307    Ту нађоше Караџића Шуја,

0308    Сједи Шујо на камен студени,

0309    Па он грозне сузе пролијева,

0310    Новица му Божју помоћ викну,

0311    А Шујо му с плачем приватио,

0312    А пита га Церовић Новица:

0313    „Што је, Шујо, на зло ударио?” —

0314    „Не питај ме, Церовић Новица!

0315    „Смаил-ага на Пошћење дође,

0316    „И велик нам зулум учинио,

0317    „Увати нам попа Галовића,

0318    „Те м’ удари стотину тољага,

0319    „На муке је њега ударио;

0320    „Сад што ћемо од живота свога?”

0321    Таде рече Церовић Новица:

0322    „Добро ћемо, војевода Шујо!

0323    „Волији сам мушки умријети

0324    „Но велики зулум подносити,

0325    „Кунем ти се, а вјеру ти давам,

0326    „Ја ћу на њег’ пушку опалити,

0327    „Да бих знао, да ћу погинути,

0328    „Него хајде на ноге лагане,

0329    „Да идемо аги на Пошћење.”

0330    Устадоше и аги пођоше,

0331    И дођоше аги на Пошћење,

0332    Ту вилене коње разјахаше,

0333    Коње даше Церовић-Секули,

0334    Они иду аги под чадором,

0335    Шујо аги пољубио руку,

0336    Новица се наљутио нањга,

0337    Не шће аги да приступи к руци,

0338    А ага му оде бесједити:

0339    „Самовољни Церовић Новица!

0340    „Зашто си се наљутио на ме,

0341    „Те ми не шће пољубити руку?”

0342    А рече му Церовић Новица:

0343    „Чујеш мене, Ченгијћ-Смаил-ага!

0344    „Зашто слушаш Маловића Ђока,

0345    „Што за благо пањка сиротињу?

0346    „Зато сам се наљутио на те;

0347    „Што намучи попа Галовића,

0348    „Ту си мене жалост учинио,

0349    „И ти мене зовеш невјерником,

0350    „Ти си мени, ага, наредио,

0351    „Да ти купим гроше и хараче

0352    „Од Тушимње села маленога,

0353    „Па сам за те чуо у Дробњаке,

0354    „Па окупих јуче Тушимњане,

0355    „Заисках им цареве хараче,

0356    „Сиротиња блага не имаше.

0357    „Догоњаше краве и волове

0358    „И дебеле овце и овнове,

0359    „Да приватам њима од пореза,

0360    „Ја не могах без изуна твога,

0361    „А они се наљутише на ме,

0362    „И на мене пушку окренуше,

0363    „Одиста ме убити хоћаху,

0364    „А ја сам им тако бесједио:

0365    „ „Стан’те мало, моја браћо драга!

0366    „ „Док ја агу на Пошћење питам,

0367    „ „Хоћу ли ви марве приватати,

0368    „ „Да ја аги намирим харача.” ”

0369    „Ево тебе дођох у Дробњаке,

0370    „Да те питам, Ченгијћ-Смаил-ага,

0371    „Хоћу ли им марве приватати,

0372    „Да ја тебе намирим харача?”

0373    А ага му поче говорити:

0374    „Истина је, Церовић Новица,

0375    „Штогод узмеш тамо од пореза,

0376    „Примиће ти ага Смаил-ага,

0377    „И чинити поговора не ће.”

0378    Таде рече Церовић Новица:

0379    „Молим ти се како старијему.

0380    „Да подигнеш харачлије Турке,

0381    „Да их водим на Млетичак равни

0382    „На зелену бару Зајовића,

0383    „Онђе ћете табор учинити,

0384    „А истури по међама Турке,

0385    „Нека Турци пале кубурлије,

0386    „Нека јека иде кроз ускоке,

0387    „Нека чују момци од ускока,

0388    „Од тебе се хоће препанути,

0389    „И брже ће порез искупити,

0390    „Да не иду Турци у ускоке,

0391    „Но ће мене порез донијети,

0392    „А ја тебе сјутра на Млетичак;

0393    „И ево ти дајем вјеру тврду,

0394    „Сјутра ћу ти на Млетичак доћи,

0395    „Како сване и огрије сунце:

0396    „И кад бих те за то преварио,

0397    „Онда мене посијеци главу.”

0398    А ага му поче говорити:

0399    „А аферим Церовић Новица!

0400    „Држаћу те вјернога главара,

0401    „Да пред тобом старијега нема

0402    „У Дробњаку у племену јаку,

0403    „Него хајде у Тушимњу кули,

0404    „Ето мене на Млетичак равни,

0405    „Довече ћу на конак панути.”

0406    Кад Новица зачу лакрдију,

0407    Он посједе вилена лабуда,

0408    Па оћера у Тушимњу кули;

0409    Како дође у Тушимњу кули,

0410    Он не гледа да купи хараче,

0411    Но шарену књигу оправио

0412    На војводу Мину Радовића:

0413    „Купи мене силновиту војску,

0414    „Хајде брже у Тушимњу кули,

0415    „Да ударим Ченгијћ-Смаил-аги,

0416    „Не ћу ли му погубити главу,

0417    „Да осветим браћу Петровиће,

0418    „А да скинем земљи зулумћара.”

0419    Ону посла, другу накитио,

0420    Оправио Дамјановић-Мирку:

0421    „Окупи ми тридест Малинштана,

0422    „Хајде брже у Тушимњу кули,

0423    „Да на агу славно ударимо,

0424    „Не бисмо ли агу погубили,

0425    „Да осветим браћу Петровиће.”

0426    Кад је такве књиге растурио,

0427    Он окупи од Тушимње момке

0428    А под своју пребијелу кулу,

0429    Па ту сједе, те је починуо,

0430    Док ето ти Мине Радовића,

0431    И за њиме дође силна војска;

0432    Таман дође Мина Радовићу,

0433    Док ето ти Алексића Мирка,

0434    И за њиме дође нешто војске,

0435    Састаше се под бијелу кулу;

0436    Таман соко окупио војску,

0437    Док пукоше пушке на Млетичак,

0438    Смаил-ага на Млетичак дође,

0439    И ту конак Турчин учинио,

0440    И на кланце ставио пандуре.

0441    Докле акшам паде на долину,

0442    Онда крену Церовић Новица

0443    Уз Тушимњу од бијеле куле,

0444    Па он води војску на Слатину,

0445    Ту вељаше, нико не виђаше,

0446    Ал’ ту бјеше тридесет Турака,

0447    И пред њима Јелез буљубаша,

0448    Па опази Новичину војску,

0449    Па под руку пушку доватио,

0450    Па побјеже пријекијем путем,

0451    Право аги под шатора дође,

0452    Како дође, аги говорио:

0453    „Силан ага, у з’о час ти било!

0454    „Ти у з’о час вјеровао за се

0455    „Мрку влаху Церовић-Новици:

0456    „Он не купи порез по Тушимњи,

0457    „Но окупи силновиту војску,

0458    „И изведе на Слатину равну,

0459    „У јутру ће на те ударити,

0460    „И твоју ће откунути главу

0461    „И све твоје Турке крдисати.”

0462    И ага му вјеровати шћаше,

0463    Али силан Шујо не даваше,

0464    Него аги ријеч говораше:

0465    „Вјеруј мене, ага господаре!

0466    „Новица ти ударити не ће,

0467    „Но дај мене четр’ест пандура,

0468    „Да ја идем да ти стражу чувам.”

0469    Онда рече Ченгијћ Смаил-ага:

0470    „Бре макни се Јелез буљубаша!

0471    „Што ми пањкаш Церовић-Новицу!

0472    „Новица ме преварити не ће.

0473    „Него чујеш, војевода Шујо!

0474    „Узми, Шујо, педесет пандура

0475    „Од Дробњака добријех момака.”

0476    Шујо узе педесет пандура,

0477    Да он чува на Слатину стражу.

0478    Кад изиде на Слатину Шујо,

0479    Онђе нађе Церовић-Новицу.

0480    Кад се Срби састадоше онђе,

0481    Међу собом збора учињеше:

0482    „Кудар ћемо на њег’ ударити?”

0483    Па рекоше: „да му ударимо

0484    „Са Ивице високе планине.”

0485    Па тудије војску поведоше,

0486    На Ивицу кад је изведоше,

0487    Онђе викну Церовић Новица:

0488    „Стан’те, Срби, да отпочинемо.”

0489    Ту сједоше и отпочинуше.

0490    Пошто бјеху мало починули,

0491    Устадоше на ноге јуначке,

0492    Па пођоше на Млетичак равни.

0493    Но бијаше ага уранио

0494    И под чадор кафу пријарио,

0495    Таман мрку кафу пријарио,

0496    Док гром пуче, а синуше муње:

0497    То не бјеху муње ни громови,

0498    Но то бјеше Новичина војска,

0499    Па на агу Срби ударише,

0500    Побише се огњем из пушака,

0501    Како Срби на њих ударише,

0502    И по једном пушке истурише,

0503    Тад’ за оштра гвожђа приватише,

0504    Па у Турке јуриш учинише.

0505    Ту погибе Ченгијћ-Смаил-ага,

0506    Уби њега Церовић Новица,

0507    А пос’јече Дамјановић Мирко,

0508    И четрдест Турскијех бегова

0509    И другијех стотину Турака,

0510    И стотину коња уграбише,

0511    Поскидаше свијетло оружје

0512    И Турачке са рамена главе,

0513    И велики шићар задобише,

0514    Па се Срби здраво повратише,

0515    Пјевајући и пушке мећући,

0516    Понесоше главу са Ченгијћа

0517    И остале главе са бегова

0518    Цетињскоме краљу на Цетиње,

0519    Дивно их је краљу дочекао,

0520    Даровао Церовић-Новицу,

0521    Даде њему медаљу од злата,

0522    И сувише њега поставио,

0523    Постави га за првог војводу,

0524    И овако њему зафалио:

0525    „Фала, синко Церовић Новица!

0526    „Док је рода и кољена мога,

0527    „Држаћу те како своју главу.”

0528    Мирку даде од срме медаљу,

0529    И осталим што је за којега.

0001    Још су тице двије полећеле,

0002    Обје тице, два злосретња врана,

0003    Прелећеше Дугу и Голију,

0004    Док слећеше Гацку широкоме,

0005    Све се виле, па док попадале,

0006    Баш на кулу Ченгијћ-Смаил-аге,

0007    Како пале, тако заграјале.

0008    Зачула их Смаил-агиница,

0009    Пак изиђе на мермер-авлију,

0010    На оџаку тице сагледала,

0011    Гони тице свачим на свијету,

0012    А највише дрвљем и камењем,

0013    А најпотље руком и јаглуком;

0014    Све их гони, оћерат’ не може,

0015    Па је тице Богом заклињала:

0016    „Богом браћо, два злосретња врана!

0017    „Ђе сте синоћ тице омркнуле?

0018    „Окле ли сте јутрос полећеле?

0019    „Нијесте ли отуд од Дробњака,

0020    „Од Дробњака, од племена јака?

0021    „Виђесте ли Ченгијћ-Смаил-агу?

0022    „И за њиме силовиту војску?

0023    „Је ли здраво у племе Дробњачко?

0024    „Је ли њему раја долазила?

0025    „Је ли њему пешкеш донијела?

0026    „Је л’ изнова метнуо кнезове?”

0027    Један граје, други проговара:

0028    „О кадуно Смаил-агинице!

0029    „Ради бисмо казат’ добре гласе,

0030    „Не моремо, но како је било:

0031    „У Дробњаке јесмо омркнули,

0032    „А из њега јутрос полећели

0033    „И виђели Ченгијћ Смаил-агу;

0034    „Јутрос ти је здраво освануо,

0035    „И јутрос му војска ударила,

0036    „И његову погубили главу,

0037    „И од њега јаде начинили.

0038    „Ту смо били и очим’ виђели.“

0039    А кад зачу агина кадуна,

0040    Паде тужна главом на авлију,

0041    Тада су је јади задесили:

0042    У Црници неста поглавара,

0043    Поглавара Турчин-Каримана,

0044    И утече Агићу Ибрица

0045    На Пинину бијесну дорину,

0046    И унесе Пинине цекине.

0047    Не чудим се јаду великоме,

0048    Што погибе шесет на гомилу,

0049    Но утече Марун на кобилу!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Smrt Smail-age Cengijca. Istiniti dogadjaj