Турчин - чоек је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Закукала кукавица црна

0002    у сред зиме кад јој није вриј’ме,

0003    по Божићу о Јовању дану.

0004    То не била црна кукавица,

0005    него мајка од Кладуше Муја,

0006    она кука, јест јој за невољу,

0007    Муја ми је у чету справила,

0008    зли јој гласи јутрос допадоше,

0009    ђого дође, а Мујо не дође,

0010    на ђогина седло подврнуто.

0011    Ну да видиш Мујагине мајке,

0012    на ђогину седло направила,

0013    за готове г’ јасле привезала

0014    па му зоби даје и сијена,

0015    гојила га за годину данах,

0016    а кад ђога добро угојила,

0017    она метну ђога на телале,

0018    цијени га триста маџаринах.

0019    Не нађе се Кладуши јунака

0020    ко ће купит Мујина ђогина,

0021    ко имаше парах не смијаше,

0022    бојаше се да не дође Мујо,

0023    да не узме главу и ђогина;

0024    ко л’ смијаше парах не имаше.

0025    То је мало доба постануло,

0026    зачуо је Ограшић-сердаре,

0027    мио сестрић од Кладуше Муја,

0028    из дома се Але подигао,

0029    те он двору Мујагину пође,

0030    а кад дође двору Мујагину,

0031    ту находи Мујагину мајку

0032    пак јој Але божју помоћ зваше,

0033    одговара Мујагина мајка:

0034    „Бог дај тебе, Ограшић-Алија!“

0035    Ал’ јој Але таде бесједио:

0036    „Ој бога ти, Мујагина Мајко!

0037    Дај ти мене вересијом ђога

0038    за годину триста маџаринах,

0039    кунем ти се и вјеру ти дајем,

0040    оћу тражит мог даиџу Мују.“

0041    Ал’ да видиш Мујагине мајке,

0042    њему даје Мујина ђогина.

0043    Отоле се Але подигнуо,

0044    ево пође од града до града,

0045    он стотину обиде градовах

0046    и жездесет и двије касабе,

0047    не нађе му гроба ни мрамора,

0048    нити знаде ђе погибе Мујо,

0049    а кад дође у Типуну граду,

0050    на вратима двије страже нађе

0051    што чувају од Типуна врата,

0052    па је њима Але бесједио:

0053    „Отвор’те ми од Типуна врата!“

0054    Но говоре двије капиџије:

0055    „Не иде се у Типуну граду

0056    без изуна од Типуна бана.“

0057    Таде Але ријеч проговара:

0058    „Кудије сам досле доходио,

0059    нигде изун нијесам вадио.“

0060    Пак им нагна претила ђогина,

0061    он прескочи бијелу авлију,

0062    пак се скиде с ђога дебелога,

0063    истури му узду о ункашу,

0064    сам се ђого по авлији вода,

0065    Але бану, пође на дивану

0066    па му Але божју помоћ зваше,

0067    одговара од Типуна бане:

0068    „Бог дај тебе, силан Маџарине!

0069    Кажи ми се од кога си града?“

0070    Он се каже од Беча бијела:

0071    „Барјактар сам од Беча ћесара,

0072    наједих се ја на њега нешто

0073    пак отидох главом по свијету,

0074    намјера ме ође нанијела.“

0075    Ту сједоше ладно пити вино,

0076    даје им га банова ђевојка,

0077    како Алу чашу додаваше,

0078    сваку пије Ограшић-Алија,

0079    сваку пије не окваша брка,

0080    но говори банова ђевојка;

0081    „Чујеш бабо, од Типуна бане!

0082    Како пије силан Маџарине,

0083    баш ка да је соја Мујагина.“

0084    Тада рече Ограшић-Алија:

0085    „О бога ти, од Типуна бане!

0086    Еда штогођ знадеш за Мујагу?!

0087    Њему вели о’ Типуна бане:

0088    “Ево Муја у тавницу моју.„

0089    Ка’ то зачу Ограшић-Алија,

0090    он пошета тавници на врата

0091    па ми кличе грлом и авазом:

0092    “Јеси ли ми у животу, дајо?„

0093    Кад га зачу од Кладуше Мујо,

0094    Алији је ријеч бесједио:

0095    “Откуд ође, божи несретниче!

0096    Које су те виле донијеле?

0097    Ти да имаш соколова крила

0098    не би пера изнијела меса.„

0099    То зачуо о’ Типуна бане

0100    да је оно Ограшић-Алија,

0101    мио сестрић од Кладуше Муја,

0102    он намигну оком на џелата,

0103    џелат махну - посјече Алију,

0104    пак извади из тавнице Муја,

0105    пак је Мују бане бесједио:

0106    “Мећи, Мујо, главу на откупе!„

0107    Таде бану Мујо бесједио:

0108    “Даћу блага колико ти драго,

0109    теке мени не изгуби главу.„

0110    Мују вели с’ Типуна бане:

0111    “Имам блага, од Кладуше Мујо,

0112    блага имам хесапа му нејмам,

0113    но хот’ ли ми тврду вјеру дати

0114    да доведеш твоју милу секу

0115    да је узмем за вјерену љубу?„

0116    Бану Мујо тврду вјеру дава

0117    да ће довест своју милу секу.

0118    Кад то виђе о’ Типуна бане,

0119    набавио три бербера млада

0120    те бријају од Кладуше Муја:

0121    један мије, други косу брије

0122    а трећи му нокте сарезује,

0123    пак му даде свијетло оружје

0124    и даде му својега вранчића,

0125    а Мујина устави ђогина.

0126    Отолен се Мујо подигнуо,

0127    Мујо гором и планином пође,

0128    докле Мујо у Кладушу дође,

0129    ту му тешки шенлук учинише,

0130    ту је Мујо ноћцу омркнуо,

0131    а кад свану и сунце ограну,

0132    тада Мујо секу оправио

0133    па са секом Мујо с’ уздигнуо,

0134    оде ш њоме гором и планином

0135    докле дође до Типуна града,

0136    како дође пред бана изиђе

0137    и даде му секу за љубовцу,

0138    а бан Мују дебела ђогина,

0139    још му ’вако бјеше бесједио:

0140    “Ето, Мујо, твојега ђогина

0141    што мом граду прескаче капије,

0142    ал’ за Ала, за сестрића твога,

0143    да већ нејма збора ни спомена,

0144    е поселе ми смо пријатељи.„

0145    Тако било ка се и чинило.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Turcin - coek