Добро дошли на Српску енциклопедију

Стефан Марковић

Стефан Марковић

Стефан Марковић (Земун, 26. децембар 1804 – Беч, 29. новембар / 10. децембар 1864) је био српски политичар. Био је кнежев представник тј. председник владе Србије (10.6. 1856 —28.9 1856, 1.7 1857 —12.6 1858). Био је и министар иностраних послова, министар правосуђа и просвете и члан Државног савета.

Живот и рад

Рођен је 26. децембра 1804. у Земуну (тада Аустрија). Основну школу је завршио у Земуну 1815, а гимназију у Сремским Карловцима 1821. Студирао је на универзитету у Аустрији. Прешао је у Србију 1834. Писар суда у Крагујевцу постаје 1834. године.

Члан је Совјета (владе) и секретар канцеларије председника Совјета од 1835. Директор је Кнежеве канцеларије од 28. септембра 1837. Главни секретар Совјета је од 1839. Члан Совјета је од 1842. до 1857. Министар правде и просвете је од 21. децембра 1854. до 29. маја 1856. Био је председник владе и вршилац дужности министра иностраних дела од 10. јуна 1856 до 28. септембра 1856. Стефан је као велики аустрофил постао кнежев представник тј. председник владе тек за време Карађорђевићевога личнога режима и аустрофилске политике.1) Као председник владе није показивао иницијативу, а на тај положај је дошао по свему судећи као велики пријатељ аустријског конзула Теје Радосављевића.2) Министар правде и просвете Србије је од 28. септембра 1856. до 31. јуна 1857. Министар иностраних дела Србије је од 1. јула 1857. до 11. априла 1858. Председник владе (кнежев представник) био је поново од 1. јула 1857 до 12. јуна 1858. У том периоду десила се Тенкина завера, која је довела до кризе уставобранитељског режима. Опозиција је успела да заинтересује руску, француску и турску дипломатију да се умешају. Стефан Марковић и влада покушавали су да траже помоћ од Аустрије да их заштити од француског и руског утицаја.3) Међутим Марковић је узалуд тражио помоћ од Аустрије, која тада није заштитила владу од Етем пашине мисије, која је приморала владу и кнеза да ослободи заверенике и да смењене саветнике врати у Савет.4) Одмах након тога пала је и Марковићева влада.5) После доласка кнеза Милоша у Србију 1859. напушта земљу.

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности наименован средином 1842. Председник је ДСС од краја 1854. до средине 1857.

Литература

  • http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/dipl-tradicija/popecitelji?lang=cyr Министарство спољних послова Републике Србије
  • Министри просвете Србије 1811–1918. Београд 1994, 48–49.
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Р 425/6 (В. Алексијевић).
  • http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-005 С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Београд 1933

Вањске везе

1)
Уставобр. стр 255
2)
Уставобр. стр 255,259
3)
Уставобр. стр 295.
4)
Уставобр. стр 296,305,309
5)
Уставобр. стр 310
Штампање