Корисничке алатке

Алатке сајта


сорић_капетан_и_кумалијћ_алага

Сорић капетан и Кумалијћ Алага

Сорић капетан и Кумалијћ Алага је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Пију вино котарски сердари

0002    У Котару горњем каменоме,

0003    Њеко их тријес’ пије и четири.

0004    Три им чаше, а три долибаше,

0005    Редна хода чаша наоколо.

0006    У врх стола Сорић-капетане,

0007    До нејг сио Милетић-Гавране,

0008    Из лива му Диклић-капетане,

0009    А остали редом наоколо.

0010    Кад се пића напојили крањци,

0011    Већ им пиће удрило у лишце,

0012    А ракија оком заиграла,

0013    Све се фале котарски сердари:

0014    Како ј’ који јунак на мејдану,

0015    Како л’ који добра коња храни,

0016    Како л’ с’ гони с Турци по граници.

0017    Али мучи Милетић-Гавране,

0018    Јер Милетић ни с ким не дивани,

0019    Нег кад до ње редна чаша дојде,

0020    Он попије, а на трмпез баци.

0021    Онда вели Нинко-капетане:

0022    „Господићу, Милетић-Гавране!

0023    Што ти мучиш, да се фалиш не ћеш?

0024    А ми знамо, да си јунак прави.“

0025    Онда главу Гавран подигнуо:

0026    „Данас фајде од фалидбе нејма,

0027    Ко се фали, он се и сам швањи,

0028    Кад ви знате, тридесет сердара,

0029    Да нам је Турчин љуто дотужио

0030    Од Радуча Кумалијћ Алага,

0031    Вавик трче по наших Котарих,

0032    Момке сиче, одводи дивојке;

0033    Ал јунак на Котару нејма,

0034    На Котару ни доњем ни горњем,

0035    Ко би њега на мејдан позовно.“

0036    Кад то чуо Сорић-капетане:

0037    „Та пројди се, Богом побратиме!

0038    Што говориш ричи неприличне,

0039    Да јунака у Котарих нејма?

0040    Ево т’ вира, Милетић-Гавране!

0041    Ја ћу билу књигу направити

0042    До Радуча Кумалијћ-Алаги,

0043    Нека мени на мејдан изиде.“

0044    Кад то чуло тридесет сердара,

0045    Ал се сваки на то насмијао,

0046    А сорићу врло мучно било.

0047    Он изађе из лонџе камене,

0048    Па он оде својој билој кули,

0049    Намах сиде у својој одаји,

0050    Узе перо, а књиге дофати,

0051    Па он пише књигу у одаји.

0052    Шта ће Сорић у њој направити:

0053    „Чуј, Турчине, Кумалијћ-Алага!

0054     О теби Лика дрма до Рибника

0055    И Крбава до воде ледене.

0056    Ако була Радучкиња ниси,

0057    Дору јаши, ходи на Котаре,

0058    Та Алага, да се огледамо,

0059    И о мени све дрма Приморје.“

0060    Када билу књигу направио,

0061    Билој књизи књигоношу најде,

0062    Књигоноша узе књигу билу,

0063    Влашче не ће на Лику врховну,

0064    Већ је носи у Радуч камени

0065    А на руке Кумалијћ-Алаги.

0066    Сам Алага код камене куле,

0067    А брата му нејма ни једнога.

0068    Кад Алага види књигоношу,

0069    Он прид њега спаде на авлију,

0070    Књигоноша њему Бога викну,

0071    Бога викну, са вранчића фрци,

0072    Алагиној погрмио руци,

0073    А Алаги билу књигу пружи,

0074    Кад је узе Кумалијћ Алага,

0075    Разгледа је, нане радосна му!

0076    Намах ага у кулу упаде,

0077    Фришко с’ спреми Кумалијћ Алага,

0078    Зади пушке, а ћорду припаса,

0079    Па својега посиде дорина,

0080    Појаха га Кумалијћ Алага

0081    Од радуча камену Котару

0082    Баш до куле Сорић-капетана.

0083    Кад Алага дојаха дорина,

0084    Грлом Сорић’ виче капетана.

0085    Кад чу Сорић Кумалијћ-Алагу:

0086    „Еј Тручине, Кумалијћ-Алага!

0087    Причекај ме, док опремим врана,

0088    Хоћу теби на мејдан изићи.“

0089    Док се Сорић спреми капетане,

0090    Солдати му врана опремили.

0091    Капетане посиде гаврана,

0092    Узе бојно копље убодицу,

0093    Солдати им мејдан измирише.

0094    Кад рекоше, оба потекоше,

0095    Потекоше један на другога,

0096    Гдје се срили, ту се ударили:

0097    Оба бојна копља отиснули,

0098    Обадва их копља прометнуше;

0099    За мале се пушке појагмише,

0100    Четри модра дима полетише,

0101    Ни какву пушке ране не задаше,

0102    Већ оба им ата пропадоше.

0103    Ал вид’дере Сорић-капетана!

0104    Он потеже ћорду од себека,

0105    А Кумалијћ палу извадио.

0106    Привара га Сорић-капетане,

0107    Удари му дору по дизгуну

0108    И по десној руци Алагиној,

0109    Он Алагу по лакту сфатио,

0110    Рука паде у зелену траву,

0111    А паде му дизгун у дората.

0112    Побиже дорат, понесе Алагу,

0113    Потира га Сорић-капетане,

0114    Ал дората стигнути не море,

0115    Нит га ага море уставити,

0116    Сорић свога поврати гаврана.

0117    Када Сорић до разбоја дојде,

0118    Сорић узе руку Алагину.

0119    Дорат агу у Радуч донесе,

0120    Рањен ага оде у одају,

0121    По лакту му рука одризата,

0122    Па он личи своју десну руку.

0123    Вавик Сорић по Котарих хода,

0124    Гдје год гледа липих дивојака,

0125    Све на руку мами Алагину;

0126    А гдје годиц сидне пити пиће,

0127    Више себе он подигне руку,

0128    Па говори Алагиној руци:

0129    „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“

0130    То се чудо и на Лику чуло.

0131    За то чуо Врхогорац Але,

0132    Па посиде косата алата.

0133    Када дојде на Радуч камени,

0134    Ал истина, побро руке нејма.

0135    Он Сорићу билу књигу пише:

0136    „Е, Сорићу, једна Котаркињо!

0137    Приваро си Кумалијћ-Алагу,

0138    Одсико му руку до лаката,

0139    Ходи мени на мејдан изајди!“

0140    Кад Сорићу била књига сиде

0141    Од Турчина Врхогорац-Але,

0142    Њему намах Сорић повратио:

0143    „Е Турчине, Врхогорац-Але!

0144    Теби фала, Алаги не фала,

0145    Ја ти не ћу на мејдан изићи,

0146    Хоћу вавик Кумалијћ-Алаги.“

0147    За то чуо агин побратиме

0148    На Турјанском млад Мусићу Мехо,

0149    Па је Мехо посио гаврана.

0150    Када дојде у Радуч Алаги,

0151    Истина је, Алага брез руке,

0152    Намах Мехо билу књигу пише:

0153    „Та копиле, Сорић-капетане!

0154    Ти с’ ми побру на мејдан позовно

0155    Од Радуча Кумалијћ-Алагу,

0156    Па приваро побру у мејдану,

0157    Ти одсико руку Алагину.

0158    Ти је, курво, по Котару носаш,

0159    Гдје год сиднеш хладно пити пиће,

0160    Више себе метнеш десну руку:

0161    „ „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“ “

0162    Куд год појдеш по ваших Котарих,

0163    По Котарих гледати дивојке,

0164    Све на руку мамиш Алагину,

0165    Под тим Турци одлежати не ће.“

0166    Кад Сорићу бил ак њига сиђе,

0167    Намах Сорић дрдугу направио:

0168    „Теби фала, млад Мусићу Мехо,

0169    Ал не фала Кумалијћ-Алаги!

0170    Ја ти не ћу на мејдан изићи,

0171    Хоћу вавик Кумалијћ-Алаги.“

0172    Ал је за то побро потпазио,

0173    Боснић Мехо од турског Новога,

0174    И он свога дојаха дорина,

0175    Виђо, руке нема Алагине,

0176    Он Сорићу књигу направио:

0177    „Та копиле, Сорић-капетане!

0178    Зар одсиче побри моме руку?

0179    Ти је, курво, по пивницах носаш,

0180    Гдје год сиднеш хладно пити пиће,

0181    Више себе десну мећеш руку:

0182    „ „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“ “

0183    Гдје год сиђеш гледати дивојке,

0184    Ти на руку мамиш Алагину,

0185    Под тим Турци узлежати не ће,

0186    Ван ходи ми на мејдан изиди!“

0187    Кад му књига од Боснића сиде,

0188    Намах Сорић другу направио:

0189    „Теби фала, Боснић-Мехмедага!

0190    А не фала Кумалијћ-Алаги,

0191    Ја ћу му вавик на мејдан изићи.“

0192    Тријест побри било Кумалијћа,

0193    Сваки је дошо Кумалијћ-Алаги,

0194    Сваки руку виђо одсичену,

0195    А Сорићу књигу направио

0196    И Сорића на мејдан позовно,

0197    Сваком Сорић другу повратио:

0198    „Вама фала свима јунацима,

0199    А не фала Кумалијћ-Алаги,

0200    Ја ћу му вавик на мејдан изићи.“

0201    Сваки побро до Алаге дојде:

0202    „Богом брате, Кумалијћ-Алага!

0203    Виђај у нас књига Сорићевих,

0204    Свакоме нам ,фала’ Сорић вели,

0205    А ,не фала’ теби у Радучу.

0206    Богом брате, Кумалијћ-Алага!

0207    Би ли мого руку намистити

0208    Код терзија и наших сарача,

0209    Нек с њом мореш дизгун одржати,

0210    Па изјахуј дору за недиљу,

0211    Жидај, побро, своју ливу руку

0212    Пораз ћорде и раз копља бојна,

0213    Па Сорића на мејдан позовни!“

0214    Онда вели Кумалијћ Алага:

0215    „Чујете ли, тријес’ побратима,

0216    Ето вам вира Кумалијћ-Алаге!

0217    Ево мени већ зарасла рука,

0218    Ја ћу своју настављати руку,

0219    Нека могу дизгун уздржати,

0220    Сорића ћу на мејдан зовнути.“

0221    Алага се диже са миндера,

0222    Па у Радуч у чаршију сиде

0223    До терзија па и до сарача,

0224    Да намисте руку на гајтане,

0225    Нек с њом море држати дората.

0226    Кад Алага руку наставио,

0227    Он узјаха код куле дората,

0228    Узе дизгун у суваку руку,

0229    Бојно копље у ливаку руку,

0230    Може десном враћати дората,

0231    А ливаком копље отиснути.

0232    Отискује копље са дората

0233    Све дан по дан за недиљу дана.

0234    Када ливу ужидао руку,

0235    Викну побру Бојчић-Делалију:

0236    „Сад правите књигу од Радуча

0237    До Котара Сорић-капетану!“

0238    Делалија књигу направио:

0239    „Еј копиле, Сорић-капетане!

0240    Ево има два пуна мисеца,

0241    Да с’ одсико руку Алагину.

0242    Ти је вавик по Котарих носаш,

0243    На њу липе мамиш дивичице;

0244    А ди годиц сиднеш пити пиће,

0245    Више себе десну метнеш руку:

0246    „ „Двор’ ме, руко Кумалијћ-Алаге!“ “

0247    Опе ’ш аги на мејдан изићи.“

0248    Када билу књигу направили,

0249    Оправише камену Котару.

0250    Када Сорић узе књигу билу,

0251    Намах Сорић другу направио:

0252    „Чујете ли, Турци по Удвини,

0253    По Удвини и турском Радучу,

0254    По свој Лици липо до Рибника,

0255    Сваком фала, Алаги не фала!

0256    Ако була није Радучкиња,

0257    Па сми мени на мејдан изићи,

0258    Нек поведе билогрлу љубу,

0259    Ја ћу извести своју вирну љубу.

0260    Чуј, Турчине, Кумалијћ-Алага!

0261    Није у ране, сад је у мртве главе,

0262    Ево ти вира Сорић-капетана!“

0263    Када књига у Радуч изиде,

0264    Па је виђа Кумалијћ Алага,

0265    Побратиму своме говорио:

0266    „Вид’дер, побро, Бојчић-Делалија!

0267    Ваља ми љубу свести на Котаре.

0268    Ево нема нег недиљу дана,

0269    Како ми се мушко чедо нашло.

0270    Ван што ћемо, да си брат по Богу!

0271    Узми књигу, носи на Удбину,

0272    Па је Лики подај Мустајбегу!“

0273    Викну побро Бојчић Делалија

0274    На име побру Кумалијћ-Мујагу:

0275    „Побро драги, Кумалијћ-Мујага!

0276    Ја би бегу ишо на Удвину,

0277    Ал не могу побре оставити,

0278    Док се ливом не научи руком.

0279    Сваки дан му ваља изјахати,

0280    Па жидати своју ливу руку

0281    Раз мејдана Сорић-капетана;

0282    Већ Мујага, носи књигу билу

0283    На Удвину нашем Мустајбегу!“

0284    Тад Мујага на ноге скочио,

0285    Он појаха свог коња гаврана,

0286    Па однесе књигу Сорићеву,

0287    Предаде је личком Мустајбегу.

0288    Бег размота, кад низ њу погледа,

0289    Грохнуше му сузе из очију;

0290    А механа пуна Удвињана,

0291    Књигу њима наустице каже:

0292    Да ј’ Алагу други мејдан нашо

0293    Од ђидије Сорић-капетана,

0294    Па подвикну лички Мустајбеже:

0295    „Чујете ли, моји Удвињани!

0296    Овај ће се мејдан спомињати

0297    Од данаске па до кијамета.

0298    Ја ћу силну сакупити војску,

0299    Каква с’ скоро није сакупила.

0300    Не шали се, Кумалијћ-Мујага,

0301    Ти ’ш ми селам свом брату Алаги,

0302    Нека вавик дору изјахује,

0303    Нека своју ливу жида руку

0304    Раз мејдана Сорић-капетана.“

0305    То им рече, па он књиге пише.

0306    Прву пише Сорић-капетану:

0307    „Еј курвићу, Сорић-капетане!

0308    Ето бега у трећу недиљу

0309    Под Котаре, ако Бог да здравље,

0310    Извести ћу Кумалијћ-Алагу,

0311    Он ће теби на мејдан изићи,

0312    А повести своју вирну љубу,

0313    А Сорићу, ти изведи своју!“

0314    Кад ту беже књигу оправио,

0315    Намах друге пише на колину,

0316    По свој Лици књиге растурио,

0317    А у Лици у сваку паланку,

0318    Сваког зове у другу недиљу,

0319    Да му с војском под Удвину сиђе.

0320    Када беже књиге распачао,

0321    Вавик беже шаље бајрактаре

0322    А до свога Кумалијћ-Алаге:

0323    Жида л’ ага руку на дорату

0324    Раз мејдана Сорић-капетана.

0325    Док му дојде друга недиљица,

0326    Код Срваћа био чадор пење,

0327    Изашло му седам бајрактара,

0328    Сваки зелен бајрак ударио.

0329    Бег је сишо, па под чадор сио,

0330    Све му алај по алај исходи.

0331    Док се Лика слила и крајина

0332    Мустајбегу под Удбину билу,

0333    А куцнуше јасни даулбаси,

0334    Бегу Раде подмаче голуба,

0335    А поведе једека дората,

0336    Отискоше до Радуча била.

0337    Кад дођоше до Радуча била,

0338    Бег угледа Кумалијћ-Алагу

0339    С побратимом Бојчић-Делалијом,

0340    Гдје су оба коње зајахали,

0341    Па се шале а са џилитови,

0342    Не би л’ ливу руку ужидао

0343    Раз мејдана Сорић-капетана.

0344    Када бега оба угледаше,

0345    Оба с’ бега плахо застидили,

0346    Па пред бега ате окренуше,

0347    Алага му турски салам викну,

0348    Бег отприми Кумалијћ-Алаги.

0349    Ту су они конак учинили

0350    И у јутро рано подранили.

0351    Бег погледа кули Алагиној,

0352    Стаде фигањ у ћемерли кули;

0353    Јер кад љуба појде Алагина,

0354    Оставила чедо од мисеца

0355    А код својих двију јетрвица

0356    Вирне љубе Кумалијћ-Мујаге

0357    И код љубе Кумалијћ-Суљаге.

0358    Њима љуба вели Алагина:

0359    „Јертрвице, по Богу сестрице!

0360    Када своја чеда надојите,

0361    Ви надојте моје у бешици!“

0362    То им рече, на авлију сајде,

0363    Под њу мамна довели ђогата.

0364    Појахаше од Радуча била,

0365    А повика са голуба Лика:

0366    „Удвињани, сиви соколови!

0367    Рањен ага што на мејдан иде,

0368    Не би мени то ни жао било,

0369    Већ виђате л’ љубе Алагине!

0370    Ено уз њу све шест диверова,

0371    Диверова, све шест Кумалијћа!

0372    Ено уз њу седам братинаца,

0373    Седам браће, седам Мемичића!“

0374    Од Радуча бег подиже војску,

0375    Сведе војску на котарско равно,

0376    Он угледа биле чадорове.

0377    Башка шатор љубе Сорићеве,

0378    Код ње стоји шест Сорића младих,

0379    А све шест је код ње братинаца,

0380    Братинаца, све шест Вучковића.

0381    Ту је беже војску заставио,

0382    Туди с војском конак учинио.

0383    Па у јутро ран подранио,

0384    Уре гледа, на сунце погледа,

0385    Па он викну Кумалијћ-Алагу,

0386    Да је вакат на мејдан изићи.

0387    Алага је ту абдест узео,

0388    Ефендија ђулбек проучио,

0389    Па Алага на дората фрци.

0390    У ливаку му копље додадоше,

0391    Уз њег пође тријес’ побратима,

0392    А пред њима Бојчић Делалија.

0393    Кад Алага до чадора дође,

0394    Он повика Сорић-капетана:

0395    „Еј Сорићу копилановићу!

0396    Моју руку носаш по Котарих,

0397    А све на њу мамиш дивичице;

0398    Ди год сиднеш пити хладно пиће,

0399    Више себе оју дигнеш руку,

0400    Па говориш мојој десној руци:

0401    „ „Двор’ ме, десна руко Алагина!“ “

0402    Сада јаши, да се огледамо!“

0403    Сорић викну конда се помами:

0404    „Хоћу, Туре, Кумалијћ-Алага!

0405    Није у ране, нег у мртве главе.“

0406    Намах Сорић фрци на гаврана,

0407    Солдати му копље додадоше,

0408    Крај логора мејдан измирише

0409    У даљину шездесет копаља,

0410    У ширину дваест и четири,

0411    Од биљега коње зајахаше.

0412    Кад рекоше, оба потекоше,

0413    Оба бојна копља отискоше,

0414    Сорић десном, алага шуваком,

0415    Оба ата пала на колина,

0416    Обојицу копља надметнуше,

0417    А поближе коње претираше,

0418    За мале се пушке појагмише,

0419    Ага ливом једну извадио,

0420    Сорић двије десном и ливаком,

0421    А три модра дима полетише,

0422    Ал их оба пушке провргоше.

0423    За голо се гвожђе појагмише,

0424    Повратише два ата помамна,

0425    А подвикну Сорић-капетане,

0426    Њему мача сијну у десници,

0427    Ћедијаше агу ударити

0428    По суваки руци и дизгуну,

0429    Да одсиче дизгун у дората.

0430    Ага метно синџирли кајасе,

0431    Сорићу цикну мача на седмеро,

0432    А подвикну Кумалијћ Алага,

0433    Па ливаком удари Сорића.

0434    Мат’ му радна, по ливом рамену.

0435    А под десно перо излетило.

0436    Паде глава Сорић-капетана,

0437    А допаде Бојчић Делалија,

0438    Додаде му главу Сорићеву,

0439    А уфати врана Сорићева.

0440    А подвикну Врхогорац Але:

0441    „Чујете ли, ви све шест Сорића,

0442    И вас седам браће Вучковића,

0443    Сад повед’те љубу Сорићеву!“

0444    „ „Ми не дамо љубе Сорићеве.“ “

0445    Кад то чуло све шест Кумалијћа

0446    И све седам браће Мемичића,

0447    Оставише љубу Алагину,

0448    Потекшое, ал их дочекаше,

0449    Дочека их седам Вучковића,

0450    Вучковића и све шест Сорића,

0451    Ту се ситан огањ проломио.

0452    А допаде Кумалијћ Алага,

0453    Он ујагми љубу Сорићеву,

0454    Одведе је својој вирној љуби;

0455    А допаде тријест побратима,

0456    Побратима Кумалијћ-Алаге,

0457    Још се већи џењак учинио.

0458    Кад подвикну и Тале и Раде,

0459    Још се већа кавга заметнула,

0460    Пуца пушка, бритка ћорда сива,

0461    Ћорда сива, а крв се пролива.

0462    Џењак био шест пуних сахата,

0463    Џењак био, већ се разметнуо,

0464    Свако свога по разбоју тражи.

0465    Кад Мујага по разбоју пође,

0466    Он три брата на разбоју нађе,

0467    Сва три мртва један крај другога,

0468    Код њих лежи до пет Мемичића,

0469    А Мујаги сузе ударише.

0470    Бег Мустајбег покопа шехите,

0471    А рањеним сале намистио,

0472    Па подиже од Котара војску.

0473    Уз бега су до три Кумалијћа,

0474    А ујз љубу Кумалијћ Алага,

0475    Води љубу Сорић-капетана.

0476    Бег прегрли Кумалијћ-Алагу:

0477    „Хај аферим, Кумалијћ-Алага!

0478    Сад ја знадем, да си јунак прави.“

0479    Кад им били пути на растанку,

0480    Бег одведе на Удвину војску.

0481    Војсци плина право подилио:

0482    Ко погино, по три паја шаље,

0483    Ко с’ ранио, по два учинио,

0484    Ко здрав био, по пај учинио,

0485    Свак окрену својој домовини.

0486    Кад Алага у Радуч изиде

0487    И доеведе своју вирну љубу,

0488    Јетрвице пред њу ишетале,

0489    Изниле јој чедо од мисеца,

0490    А све гледа љуба Сорићева.

0491    Тад Алага оста на Радучу

0492    С својим братом Кумалијћ-Мујагом.

0493    До тад се пиво Кумалијћ Алага,

0494    Од тад вавик Кумалијћ Мујага,

0495    Јер Алага десне руке нејма,

0496    Па не море јадан војевати,

0497    Војевати, мејдане дилити.

0498    Док је Радуч био у Турака,

0499    Вавик био Кумалијћ Мујага.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Soric kapetan i Kumalijc Alaga

сорић_капетан_и_кумалијћ_алага.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 00:04