Дјевојка убија свога напасника је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Фалио се Стојан Јанковићу

0002    У механи, ђе је вино пио,

0003    Да љубио дост’ је ђевојака,

0004    Још да није Руже племените,

0005    Сестре драге Змај-Огњена Вука;

0006    Ма да би га не родила мајка,

0007    Нег кобила, како и дорина:

0008    „Ружи ћу се наљубити лишца,

0009    Ако нигда, кад на воду дође!”

0010    Глас по гласу, јунак по јунаку

0011    То обазно Змај-Огњени Вуче,

0012    Што се фали Стојо Јанковићу.

0013    Оде Вуче двору бијелому,

0014    И Ружи је сестри говорио:

0015    „Оли не знаш, Ружо, сестро моја,

0016    Оли не знаш, ол за то не хајеш,

0017    Што се фали Стојо Јанковићу:

0018    Да љубио дост’ је ђевојака,

0019    Још да није тебе, сестро моја,

0020    Ма да би га не родила мајка,

0021    Нег кобила, како и дорина,

0022    Да ће ти се наљубити лишца,

0023    Ако нигда, кад на воду дођеш?

0024    Сестро Ружо, не ходи на воду;

0025    Ја ћу младу добавит робињу,

0026    Да нам носи у дворе водицу.”

0027    Кад је Вука своја сестра чула,

0028    Грохотом се Ружа насмјејала

0029    И Вуку је брату говорила:

0030    „Мили Боже, луда брата мога,

0031    Брата мога Змај-Огњена Вука!

0032    Од кога се јеси препаднуо,

0033    Од јунака Стоја Јанковића!

0034    А ја, Ружа, н’јесам ни малахно.

0035    Сад ја воде идем на студене;

0036    Да би мени Бог и срећа дала,

0037    Да би Стоја на водици нашла!

0038    Да би Стоја врази нанијели

0039    И до мене ђевојке дон’јели:

0040    Кунем му се и вјеру му давам,

0041    Не ће поћи, ни одн’јети главе!”

0042    Па се Ружа стала ресит л’јепо,

0043    А кад се је л’јепо уресила,

0044    Конд’јер узе и на воду иде.

0045    Кад је воде дошла на студене,

0046    Ту на води млада Стоја нађе,

0047    Ђе се Стојо око воде шета.

0048    Говори му Ружа племенита:

0049    „Бог помого, Јанковићу Стојо!

0050    Кога чекаш на води студеној?

0051    Кога чекаш, кому стражу чуваш?”

0052    Говори јој Стојо Јанковићу:

0053    „Добра дошла, Ружо племенита!

0054    Кога чекам, дочекао сам га,

0055    Кога тражим, Бог ми га је дао:

0056    Тебе, Ружо, драга моја душо!”

0057    Говори му Ружа племенита:

0058    „Прођ’ се мене, Стојо Јанковићу!

0059    Да би врази тебе нанијели

0060    И до мене, ђевојке, довели!

0061    Кунем ти се и вјеру ти давам,

0062    Поћи не ћеш, ни одн’јети главе!”

0063    За то Стојо ништа и не хаје,

0064    Нег је л’јепе Руже ухитио

0065    С њом се рве око воде хладне,

0066    Рвали се љетни дан до подне:

0067    Једно другом одољет не може.

0068    Млађу Стоју б’јеле пјене скачу,

0069    А Ружици б’јеле и крваве.

0070    Види више Ружа племенита,

0071    А да ће је одољети Стојо,

0072    Мудра била, па је говорила:

0073    „Бог т’ убио, Јанковићу Стојо!

0074    Ев’ одовуд Вука, брата мога,

0075    Погубит ће и тебе и мене.”

0076    Превари се Јанковићу Стојо,

0077    Превари се, уједе га гуја:

0078    Преко себе он се обрнуо

0079    И он гледа, откле иде Вуче.

0080    Кад виђела Ружа племенита,

0081    Из потаје ноже извадила,

0082    Млада Стоја у срце удрила:

0083    Мртав Стојо црној земљи паде

0084    И говори Ружи племенитој:

0085    „О Ружице, лијепа ђевојко!

0086    Зашто си ме јадна погубила?

0087    Нема мајка нег мене једнога,

0088    Сад остала јадна и без мене!

0089    Ако бих те био обљубио,

0090    За те бих се био оженио!

0091    Ма Ружице, лијепа дјевојко!

0092    Кад преминем, л’јепо укопај ме

0093    У планину, у гору зелену,

0094    Наметни ме од горе шеваром,

0095    Да м’ не једе од горе звјериње.

0096    Ма те молим, Ружо, моја душо!

0097    Душо моја, не казуј никому,

0098    Да си Стоја, мене погубила,

0099    Ер ја имам Ива, дунда мога.

0100    Мој да би ми дундо обазнао,

0101    Да си, Ружо, мене погубила,

0102    Би ти живој очи извадио,

0103    Худом би те смрти уморио!”

0104    Још би био Стојо говорио,

0105    Ма се с грешном душом разд’јелио.

0106    Кад видјела Ружа племенита,

0107    Баци Стоја плећи на бијеле,

0108    Носила га горе у зелене,

0109    Под јелу је Стоја закопала,

0110    Наметне га од горе шеваром,

0111    Да г’ не једе од горе звјериње.

0112    Кад је Ружа Стоја укопала,

0113    Вратила се на воду студену,

0114    Конд’јер хладне воде захитила,

0115    Иде Ружа двору бијелому.

0116    А кад Ружа б’јелу двору дође,

0117    Оде Вуку брату у камаре,

0118    Вуку брату по истини каже,

0119    По истини све, како је било.

0120    Вуче својој сестри говорио:

0121    „Мучи, Ружо, драга сестро моја!

0122    Сестро Ружо, не кажи никому,

0123    Да си млада Стоја погубила.

0124    Каква има Стојо Јанковићу,

0125    Какву има Ива дунда свога

0126    Он у Сењу, граду бијелому,

0127    Да би Иво за те обазнао,

0128    Живој би ти очи ископао,

0129    Худом би те смрти уморио!”

0130    Дан по данак, петнаест данака,

0131    Нема Стоја, ни о њему гласа.

0132    Дундо му се Иво помамио,

0133    Како му је Стојо погинуо,

0134    Јес’ овако Иво говорио:

0135    „Који би се добар јунак нашо,

0136    Да б’ за Стоја мени повидио:

0137    Жив оли је, ол је погинуо,

0138    Тко је мога Стоја уморио,

0139    Бих му главу на злато мјерио:

0140    Колика је Стојанова глава,

0141    Он’лико бих суха злата дао!”

0142    Ма то Иво обазнат не мого,

0143    Ер то нитко одникле не види,

0144    Али Ружу врази натентали.

0145    Кад је Ружа на воду ходила,

0146    Фалила се сво’ијем другарицам’,

0147    Да је млада Стоја погубила,

0148    На Дунају, на води студеној,

0149    У зелену гору укопала

0150    А у гору јеле под зелене.

0151    Кад Сењкиње б’јелу двору дошле,

0152    Оне својој браћи повиђеле,

0153    А та браћа у пјану механу,

0154    У механу сенск’јем срдарима,

0155    А срдари од Сења Ивану.

0156    А кад Иву јадни дошли гласи,

0157    Мамом се је Иво помамио:

0158    Тко је њему Стоја погубио;

0159    Да је јунак, не би ни жалио,

0160    Нег Ружица — да од Бога нађе!

0161    По Сењу је скупио срдаре,

0162    С њима иде Вукове на дворе,

0163    И ухити Ружу племениту,

0164    И Ружи је Иво говорио:

0165    „Кажи, Ружо, за Стојана мога,

0166    Ти кад си га, Ружо, погубила,

0167    Кажи мени, Ружо племенита,

0168    Ђе си Стоја мога укопала?”

0169    Кад то чула Ружа племенита,

0170    Водила их горе у зелене,

0171    А у горе, под јеле високе,

0172    Каже, ђе је Стоја укопала.

0173    Срдари су Стоја ископали.

0174    Да тко види Сењанина Ива!

0175    Кад је мртва Стоја угледао,

0176    Л’јепу Ружу за косе фатио,

0177    Њоме Иво о земљу удрио,

0178    И худом је смрти уморио.

0179    Ђе је свога Стоја ископао,

0180    Ту је младу Ружу укопао,

0181    Па се дижу тридести Сењана,

0182    Носе Стоја Сењу бијелому.

0183    Стоја носе, грозне сузе лију,

0184    Жале јадна Стоја Јанковића,

0185    А највише од Сења Иване.

0186    Здраво дошли Сењу бијелому,

0187    Ту Стојана л’јепо укопали,

0188    А код свете цркве Мандаљене

0189    А код цркве руже под румене.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Djevojka ubija svoga napasnika