Марко Краљевић и невјерна љуба је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Ожени се Краљевићу Марко

0002    И доведе љубу Анђелију,

0003    За њим била седам годин’ дана.

0004    Кад је седма била на заоду,

0005    Јако ми се љуба растужила.

0006    Ал је пита Краљевићу Марко:

0007    ”Анђелијо, љубо моја вјерна!

0008    ’Што се, љубо, јеси растужила?

0009    Јал си гладна леба бијелога,

0010    Јал си жедна вина црљенога,

0011    Јал си жељна пољубљена лица?”

0012    Ал говори љуба Анђелија:

0013    ”Вај Богом ти, Краљевићу Марко!

0014    Н’јесам гладан леба бијелога,

0015    Нити жедна вина црљенога,

0016    Нити жељна лица пољубљена.

0017    Има Марко седам годин’ дана,

0018    Да ја јесам, Марко, за те дошла,

0019    Н’јесам још код своје мајке била,

0020    Па ја не знам Краљевићу Марко!

0021    Је ли жива, ал је умријела.

0022    Нег да оћеш, да ид’мо обићи,

0023    Једва би нас мајка дочекала.”

0024    ” ”Хоћу богме, љубо Анђелијо!” ”

0025    Узе Марко Анђелију љубу

0026    И узимље превијерну слугу,

0027    А не узе ништа од оружја.

0028    Кад је доша до горице црне,

0029    Тад је својој љуби говорио:

0030    ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”

0031    Ал говори љуба Анђелија:

0032    ”Како ћу ти запјевати, Марко!

0033    Кад је у гори Малета ајдуче,

0034    У Малета тридесет ајдука.

0035    Док ја јесам још код мајке била,

0036    Често ми се курва затицала,

0037    Да гдјегод се ја удадем млада,

0038    Да ће мојег погубити драга.”

0039    Говори јој Краљевићу Марко:

0040    ”Ти се не бој, ван запјевај, љубо!

0041    Ја имадем тридест стријела,

0042    Устр’јелит ћу тридесет ајдука,

0043    Малетом се плећи уватити,

0044    Лако ћу се ш њиме нагодити.”

0045    Ту не шћеде љуба запјевати.

0046    А кад доша усред горе Марко,

0047    Онда својој љуби говорио:

0048    ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”

0049    Вели Марку љуба Анђелија:

0050    ”Како ћу ти запјевати, Марко!

0051    Н’јесам б’јела свог умила лица.”

0052    Узе Марко љубу Анђелију,

0053    Узе Марко за бијелу руку,

0054    Па је води зелену језеру.

0055    На руци јој девет прстенова,

0056    Сваки кошта до девет градова.

0057    Свију девет скину љуба Анђелија,

0058    Па их метну у траву зелену,

0059    Па је б’јело лице умивала,

0060    Б’јелијем га платном утирала.

0061    Заборави девет прстенова

0062    Код језера у трави зеленој.

0063    Кад изаша насред горе Марко,

0064    Тад је својој љуби говорио:

0065    ”Запјевај де, љубо Анђелијо!”

0066    Ал говори љуба Анђелија:

0067    ”Како ћу ти запјевати, Марко!

0068    Заборави девет прстенова

0069    Код језера у трави зеленој,

0070    Гђено б’јело лице умивала.”

0071    Марко звое превијерну слугу:

0072    ”Лети, слуго, трагом узнатрага,

0073    Па ћеш наши девет прстенова

0074    Код језера у трави зеленој,

0075    Где се моја љуба умивала.”

0076    Лети слуга трагом узнатрага.

0077    А кад видје љуба Анђелија,

0078    Да је слуга узамакла била,

0079    Запјева ми танко, гласовито.

0080    Али рупи Малета ајдуче,

0081    За Малетом тридесет ајдука.

0082    Кад то видје Краљевићу Марко,

0083    Он се врати у џепове руком

0084    И извади тридесет срјелица,

0085    И устр’јели тридесет ајдука,

0086    А Малетом с’ плећи уватио.

0087    Дуго су се и гонили били,

0088    Од јутра па љетни дан до подне!

0089    Жарко било већ на подне сунце,

0090    Ал говори Малета ајдуче:

0091    ”Анђелијо, моја заручнице!

0092    Приват’ руку Краљевићу Марку,

0093    Љубит ћу те боље него Марко.”

0094    Анђелији лоша срећа била,

0095    Па је Марку руку приватила.

0096    А кад виђе Краљевићу Марко,

0097    Да ће лудо изгубити главу,

0098    Тад подвикну Краљеивућу Марко:

0099    ”Берберија, слуго превијерна!

0100    Пушти к врагу девет прстенова,

0101    Изгуби ти главу данас Марко.”

0102    Али вилче из облака вила:

0103    ”Краљевићу, жалосна ти мајка!

0104    Камо су ти змије потајкиње,

0105    Камо су ти ножи иза паса?”

0106    Ал говори Краљевићу Марко:

0107    ”Погледај де, Малета ајдуче!

0108    Погледај то зажарено сунце,

0109    Како ми се сунце замурило,

0110    Камо л’ не ће срце у јунаку!”

0111    Малети је лоша срећа била,

0112    У жарко је погледао сунце.

0113    Трже Марко ноже иза паса,

0114    Пак удари Малог иза паса.

0115    Мртва јунак црној земљи паде,

0116    Јер га одма Марко распорио.

0117    Три је срца у њем налазио:

0118    Једно му се срце замурило,

0119    А друго се само разиграва,

0120    Треће срце за бој и не знаде,

0121    На трећоме љута змија спава.

0122    Вели Марку змија крилашица:

0123    ”Мол’ се Богу, Краљевићу Марко!

0124    Гдје се прво н’јесам пробудила,

0125    Била би те, Марко, запанула.”

0126    Узе Марко љубу Анђелију,

0127    Узе љубу за бијелу руку,

0128    Па је води двору бијелому.

0129    Кад је дошла двору бијелому,

0130    Сам си Марко вечеру приправља,

0131    Сам приправља и на стол поставља.

0132    Кад справио и кад поставио,

0133    Онда својој љуби говорио:

0134    ”Анђелијо, љубо моја вјерна!

0135    Волиш сада, да те сабљом с’јечем,

0136    Али, љубо, да те коњем газим,

0137    Али, љубо, да м’ вечеру св’јетлиш?”

0138    На Марку се љуба насмијала,

0139    Па говори љуба Анђелија:

0140    ”Богом тебе, Краљевићу Марко!

0141    Јунак н’јесам, да ме сабљом с’јечеш,

0142    Блато н’јесам, да ме коњем газиш,

0143    Већ сам љуба, а вечеру св’јетлим.”

0144    Једва Марко дочекао тога,

0145    Намаза је праом и сумпором,

0146    Запали јој косе на вр’ главе,

0147    Све вечера, а љуба у св’јетли,

0148    Кад вечера, а љуба изгори.

0149    Тад извикну Краљевићу Марко:

0150    ”Нека, нека, милом Богу вала!

0151    Кад с’ имаде ја овога врага.”

0001    Отправи се Краљевићу Марко

0002    Ловит лова у зелене горе.

0003    Лови лова по гори зеленој,

0004    Њега вила из горице виче:

0005    ”Побратиме, Краљевићу Марко!

0006    Имаш Јелу, л’јепу љубу твоју,

0007    Али јој је залуду љепота,

0008    Љуби Јеле потајно јунаке,

0009    А највише вјерна слугу твога,

0010    Слугу твога Сенковића Луку,

0011    Кој’ је прије у тебе служио,

0012    И у тебе и у баба твога.”

0013    Говори јој Краљевићу Марко:

0014    ”А не лудуј, б’јела моја вило!

0015    Није Јеле така љуби моја,

0016    Није никад о тому радила,

0017    Ни љубила младога јунака

0018    Изван мене, свога господара.”

0019    Говори му од планине вила:

0020    ”Краљеивћу, послушај ме, Марко!

0021    Али мене вјеровати не ћеш?

0022    Кад ти двору бијелому дођеш,

0023    Справљај, Марко, господске обједе

0024    И позови пријатеље твоје

0025    И све слуге старца баба твога,

0026    Што су прије у тебе дворили,

0027    И у тебе и у баба твога,

0028    Немој слугу Сенковића Луку,

0029    Па ћеш видјет, Краљевићу Марко!

0030    Што ће р’јети Јеле, љуби твоја.”

0031    Кад је Марко вилу разумио,

0032    Он се врти двору невесело.

0033    Кадар Марко б’јелу двору дође,

0034    Справља Марко господске обједе.

0035    Све позове своје пријатеље

0036    И све слуга старца бабе свога,

0037    Што су прије у баба дворили,

0038    Не ће слугу Сенковића Луку.

0039    Кад видјела Јелица Маркова,

0040    Рече Марку, господару своме:

0041    ”Господаре, Краљевићу Марко!

0042    Све си слуге на објед позвао,

0043    Што су прије у тебе дворили,

0044    И у тебе и у баба твога,

0045    Н’јеси слугу Сенковића Луку,

0046    И он те је вијерно дворио,

0047    Није ти се Лука омразио.”

0048    Мудар био Краљевићу Марко,

0049    Па је Јели тихо бесједио:

0050    ”Прости, Јеле, драга дупо моја!

0051    Прости мени, заборавио сам.

0052    Пођи, Јеле, али пошљи кога,

0053    Двор на б’јели Сенковића Луке,

0054    Да он дође у нас на обједе.”

0055    Кад је Јеле Марка разумјела,

0056    Она богме не шаље никога,

0057    Нег се л’јепо млада наресила

0058    И отиде кули низ скалине,

0059    Па прошета низ росне ливаде

0060    На двор б’јели Сенковића Луке.

0061    Кад му кулу под бијелу дође,

0062    Пред кулом ми млада Луке мајка.

0063    Кад је видје Јелица Маркова,

0064    Добро јој је јутро називала:

0065    ”Добро јутро, млада Луке мајко!

0066    Је л’ у двору Лука, д’јете твоје?”

0067    Одговара млада Луке мајка:

0068    ”Прођ’ се, Јеле, Луке, сина мога,

0069    Не тражи га Бога до милога!

0070    Да обазна Марко господаре,

0071    Мој би Лука погинути мого.”

0072    Све то чује Сенковићу Лука,

0073    Ел у кули врућу кафу пије.

0074    Кад чу гласа Јелице Маркове,

0075    Врућом кафом у таван удрио,

0076    Па потрча низ бијелу кулу

0077    У сусрете к Јелици Марковој.

0078    Ђе је срио, ту је загрлио,

0079    Уведе је у бијеле дворе,

0080    Љуби Лука Јелицу Маркову.

0081    Ал говори Јелица Маркова:

0082    ”Мој соколе, Сенковићу Лука!

0083    Мој те Марко пуно поздравио,

0084    Да ти дођеш нашој кули танкој,

0085    Да је велик објед преправио,

0086    Пријатеље на објед позвао

0087    И све слуге старца баба свога,

0088    Што су прије у Марка дворили,

0089    Да ти са мном танкој кули дођеш.”

0090    Отоле се ш њоме оправио.

0091    Кад су били росне низ ливаде,

0092    Ни тамо се мироват не даде,

0093    Него пође Марку по за дворе

0094    Под његове зелене наранче

0095    И ту љуби Јелице Маркове.

0096    Мисли јадан Сенковићу Лука,

0097    Да га нико не гледа одникле,

0098    Све га гледа Краљевићу Марко.

0099    Стисне тврђе срце од камена,

0100    Мучи Марко, не говори ништа.

0101    Дође Јеле двору у бијеле,

0102    Поред ш њоме Лука Сенковићу.

0103    Кад у б’јеле дворе ушеташе,

0104    Брзо вр’јеме од обједа било.

0105    Око св’јетле споре посједоше,

0106    Ту приносе монци и монкиње,

0107    Дворе госте око сопре св’јетле.

0108    А када је по боједу било,

0109    Да ко види Краљевића Марка,

0110    Ђе рствора шарене сандуке!

0111    Из сандука износио даре,

0112    Сваком Марко штогод даровао,

0113    Не дарива Луку Сенковића.

0114    Жао било Јелици Марковој,

0115    Говорила господару Марку:

0116    ”Што ће ријет, драги господаре!

0117    Свакоме си штогод даровао,

0118    Н’јеси слуги Сенковићу Луци?

0119    И он те је вијерно дворио,

0120    Даруј и њег, драги господаре!”

0121    Говори јој Краљевићу Марко:

0122    ”Прости, Јеле, драга душо моја!

0123    Прости мени, заборавио сам.

0124    Ал за Луку немам добра дара,

0125    Чијем бих га л’јепо даровао,

0126    Нег ти пођи у горње таване,

0127    Донеси ми са чивије ћорду,

0128    Што је јесам скоро куповао,

0129    Што ћу њоме Луку даровати.”

0130    Кад је Јеле разуамјела Марка,

0131    Скаче Јеле на ноге лагахне.

0132    Како кули уз скалине скаче,

0133    По четири скалина прескаче,

0134    Еда прије у чардаке дође.

0135    Па прихвати за чивије ћорду,

0136    Ш њоме иђе кулу низ бијелу,

0137    Носи бритку у десници ћорду.

0138    Кадар сађе за свијетлу сопру,

0139    Не да ћорду Краљевићу Марку,

0140    Нег је дава Сенковићу Луци.

0141    А бесједи Краљевићу Марко:

0142    ”Дај је мени, Сенковићу Лука!

0143    Да ти кажем, теглит како ћеш је

0144    И како се из сагрије влачи.”

0145    Кад то чује Сенковићу Лука,

0146    Дава Марку из деснице ћорду.

0147    Када се је Марко добавио,

0148    Из сагрије ћорду извадио,

0149    А удари Луку Сенковића,

0150    По злу мјесту, по десну рамену.

0151    Како га је полако удрио,

0152    У двије га поле раставио,

0153    Дв’је га поле на таван паднуле.

0154    Викну Јеле, љубовца Маркова:

0155    ”Што учиниш, да од Бога нађеш!

0156    Што погубиш Луку Сенковића,

0157    Нема мајка, нег њега једнога,

0158    Јадну мајку у црно завио!

0159    Што је теби Лука учинио,

0160    У чему је теби сакривио?”

0161    Кад то чуо Краљевићу Марко,

0162    За жуте је косе прехитио,

0163    Па је вуче из танахне куле.

0164    Распреле јој двије плетенице,

0165    А уплеће шарцу у репину,

0166    Ш њоме оби дрвље и камење,

0167    Разнесе јој и кости и месо.

0168    Кога није, до хљеба не ије!

0169    Зло живјела, горе погинула.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Marko Kraljevic i nevjerna ljuba