Соперник Бушатлије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Од када су Турци настанули,

0002    потље смрти од Епира кнеза

0003    Скендербега силнога витеза,

0004    у сву равну земљу Арбанију

0005    није било бољега јунака

0006    од махмута сина Мехмедова,

0007    по мјесту се зове Бушатлија,

0008    а по роду право Бегајлија

0009    од старине рода госпоцкога

0010    од Ивана Црнојевић бана

0011    господара од обије Зете,

0012    обје Зете и Приморја равна,

0013    од Станише сина Иванова

0014    којино се бјеше потурчио

0015    и назв’о се други Скендер-бего.

0016    Но како је силан Бушатлија,

0017    не чини се мањи од султана,

0018    сам је себе пашом учинио

0019    и везиром од све Арбаније,

0020    без царева знања и фермана.

0021    Колико је његове државе,

0022    ђе допире сабљом и конопом

0023    ту за цара ни спомена нејма

0024    и другога цара не познају

0025    до Махмуда сина Мехмедова

0026    а везира од Скадра бијела.

0027    њему харач и поклоне дају,

0028    не боје се цара ни ћесара,

0029    ни принципа дужда млетачкога,

0030    роби, пали села и вароше

0031    до Призрена и око Призрена,

0032    до Косова и мимо Косово,

0033    до Приштине и до Вучитрна,

0034    и до близу мјеста Сарајева,

0035    све је Махмут везир освојио,

0036    и до Крује и около Крује,

0037    али Крују освојит не може

0038    јер је она силновито јака,

0039    на високу гору ограђена,

0040    наоколо водом окољена,

0041    ту столица бјеше Скендербегу.

0042    Да могаше Крују освојити,

0043    ту хоћаше престол учинити,

0044    други престол према Цариграда,

0045    и силнога Отмановић-цара.

0046    Сву је турску земљу поплашио

0047    до бијела града Солунића,

0048    и до воде студене Дунава,

0049    куд обраћа и подиза војску,

0050    нико му се противит не смједе,

0051    но несрећа нанијела била

0052    Пармаковић пашу Абдулаха,

0053    те се њему јунак не покори,

0054    већ сакупи неколико војске

0055    да дочека силу Бушатлијну

0056    на Дољане више Подгорице.

0057    Ал’ како ће тужна дочекати

0058    кукавица сивога сокола,

0059    оли врана орла великога?

0060    Кад се војске близу саставише,

0061    живијем се огњем оборише,

0062    Пармакова срећа обрнула

0063    и побјеже главом без обзира,

0064    Абдулаха ухватише жива

0065    и његову окинуше главу,

0066    сам остаде бего Зотовића,

0067    а на вранца коња великога

0068    међу војском на сред поља равна,

0069    од појаса двије пушке жеже

0070    у два брата, у два Арбанаса,

0071    пак је бритку сабљу повадио

0072    те дофати коња Махмутова,

0073    па побјеже Спужу крвавоме,

0074    но кога је пред собом стигнуо

0075    од раменах главу му дигнуо,

0076    ево мислим утећи хоћаше

0077    да му ране коња не допаше

0078    код самога Моста Везирова,

0079    ту пристиже братанића свога

0080    Ибрахима Хаџ-Ахметовића,

0081    с Ибрахимом петнаес’ Спужанах,

0082    у куле се на мост затворише

0083    пак се бране огњем из пушаках

0084    и ту мислим погинут не ћаше,

0085    но Скадрани сламу донијеше,

0086    око куле огањ запалише.

0087    Кд то виђе Зотовића бего,

0088    ђе од огња изгорјети хоће,

0089    он од куле врата отворио

0090    и с дружином јуриш учинио

0091    з голом сабљом у руци јуначкој,

0092    али му је лоша срећа била,

0093    у чело га пушка ударила,

0094    паде јунак на крај моста мртав.

0095    Утекоше остали Спужани

0096    и злосретне унијеше главе

0097    у дворове паше Абдулаха

0098    и витеза Зотовића бега.

0099    Што се нађе од рода њихова,

0100    старо, младо, мало и велико,

0101    то све плаче и сузе прољева,

0102    а проклиња Махмута везира,

0103    побјегоше з дома и огњишта,

0104    побјегоше у Херцеговину,

0105    а у Спужу нико не остаде

0106    од њихова кола и сабора,

0107    како тада етако и сада.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Sopernik Busatlije