Смрт Сењанин-Стевана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Ова пјесма описује трагични сусрет два брата који су се раставили кад су били дјеца. Стеван, један од браће, долази Сењу и казује около да хоће да види свога брата Ива. Кад је Иво за то чуо, полази да га сретне, и вјероватно мислећи да је непријатељ, тешко га рањава из џефердара. Кад је видио да му је то рођени брат Стеван, хоће себе да убије, али га други спречавају. Стеван га моли само да старој мајци пошаље његово имање, “Нек се стара за живота рани”, и након тога умире.

0001    Да сједимо да се веселимо,

0002    И по томе да вам пјесму кажем,

0003    Од истине што је за дружине.

0004    Силан јунак испод Сења прође,

0005    Од Сења се заклонио штитом,

0006    А од сунца ждраловијем крилом,

0007    Да му сунце не опали лица.

0008    На јунаку одијело дивно:

0009    На плећа му од злата аздија,

0010    На главу му калпак и челенка,

0011    Све му пала пера низ рамена,

0012    Све у срми и у чисто злато;

0013    Под јунаком дорат од мејдана,

0014    У руке му седевли тамбура,

0015    Танко куца, љепше попијева,

0016    Припијева Иван-капетан:

0017    “Ђе си, Иво, брате од матере,

0018    “Ако чујеш гласа и аваза,

0019    “Оди, брате, да се састанемо,

0020    “Јербо смо се давно раставили,

0021    “Раставили мајци под појаса,

0022    “Жеља моја да се састанемо.”

0023    То се чуло Сењу бијеломе,

0024    Абер дође Иван-капетану.

0025    Кад то чуо Иван капетане,

0026    Скочи Иво на ноге лагане,

0027    Па отиде пријекијем путем

0028    Пред јунака на богаза тврда,

0029    Па открши јелову гранчицу,

0030    Поби грану насред друма пута.

0031    Мало стало, дуго не трајало,

0032    Док ето ти доброга јунака

0033    На дорату коњу од мејдана,

0034    У руке му седевли тамбура,

0035    Танко куца, љепше попијева,

0036    Припијева Иван-капетана!

0037    “Ђе си, Иво, брате од матере,

0038    “Ако ђегођ гласа чујеш мога,

0039    “Оди, брате, да се састанемо,

0040    “Давно смо се мајци раставили,

0041    “Раставили мајци под појасом.”

0042    А то Иван и слуша и гледа,

0043    Па опали пушку џевердара,

0044    Те погоди на коњу јунака;

0045    На прси му токе проломио,

0046    А на плеће пенџер отворио,

0047    Паде јунак у траву на главу,

0048    А припаде Иван капетане,

0049    Да јунаку посијече главу.

0050    Рањен јунак поче бесједити:

0051    “О Бога ти, незнана делијо,

0052    “Ти како се по имену вичеш,

0053    “Стан’ престани да сијечеш главу,

0054    “Док ми штогођ за Ивана кажеш,

0055    “Оно ми је братац од матере.

0056    “Ја сам чуо за Сење бијело

0057    “На крајини да је удаљено,

0058    “И у њему Иван-капетана,

0059    “Све ја идем, и за Сење питам,

0060    “Жеља моја брата сагледати,

0061    “Стара га је поздравила мајка.”

0062    Кад то чуо Иван капетане,

0063    Проли сузе низ бијело лице,

0064    Па потеже сребрне анџара,

0065    Ћаше себе у срце удрити.

0066    Сењани се близу придесише,

0067    Не дадоше Иву погинути,

0068    Ту узеше дијете Стефана,

0069    Мила брата Иван-капетана,

0070    Па га носе Сењу бијеломе,

0071    На Ивову од камена кулу.

0072    Бесједи му Иван капетане:

0073    “Мили брате, нејаки Стефане,

0074    “Можеш ли ми, брате, пребољети,

0075    “Да те носим мору широкоме,

0076    “Да ја видам твоје ране грдне?”

0077    Бесједи му дијете Стефане:

0078    “Не носи ме мору широкоме,

0079    “Не могу ти, брате, пребољети,

0080    “Но те молим, Иван-капетане,

0081    “Пошаљи ми свијетло оружје

0082    “И дората коња од мејдана,

0083    “У Ушћупа мојој старој мајци,

0084    “Нек се стара за живота рани.”

0085    То изусти, а душу испусти.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Smrt Senjanin-Stevana