Марко Краљевић и Ђерђели-Алија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Опрема се дели-соко Марко

0002    У широку земљу Каравлашку

0003    Да он тражи за себе девојку

0004    Код својега Богом побратима,

0005    Побратима Влашче Никодима.

0006    Кад се Марко на пут оправио,

0007    Па се крену с Богом путовати.

0008    Он путује крај тиха Дунава

0009    И сукоби једнога јунака,

0010    Баш Турчина Ђину Латинина,

0011    На враноме коњу маленоме,

0012    Маленоме, али дебеломе,

0013    Кратка врата а широка сапа,

0014    Све му грива у копите дира.

0015    Ал’ повика Ђина Латинине:

0016    ”Каурине, укон’-де се с пута

0017    Да ја твоју не уцвелим мајку,

0018    Да ти у род не оправим љубу

0019    Без колача и без убрадача

0020    И без кола и без кочијаша!”

0021    Ал’ се Марко не уклања с пута,

0022    Већ изману чизмом и мамузом,

0023    Па удара добра коња свога

0024    Да прескочи Ђину Латинина,

0025    На Турчина јуриш учинио.

0026    Дочека га Ђина Латинине,

0027    Па потрже перан буздована

0028    И удари Краљевића Марка –

0029    Како га је лако ударио,

0030    Спаде Маркои с добра коња свога,

0031    Па заплива у тио Дунаво.

0032    Ал’ говори Ђина Латинине:

0033    ”Мол’ се Бога, јадан каурине,

0034    Што ми жао поквасити вранца

0035    И на њему чоју и кадифу,

0036    Сад би теби одсјекао главу!”

0037    Пак он оде уз тио Дунаво.

0038    А кад види дели-соко Марко

0039    Да је Ђина добро одмакао,

0040    Он исплива из тиха Дунава

0041    И ухвати добра коња свога,

0042    Пак говори Краљевићу Марко:

0043    ”Ао мени и до Бога мога,

0044    Мал’ ја лудо не изгуби главу!

0045    Да се манем пута орјатскога

0046    Путујући уз тихо Дунаво,

0047    Да се латим друма царевога,

0048    Да не сретам Турке ожђелдије!”

0049    Пак он пође кроз гору зелену,

0050    Право тежи друму призренскоме.

0051    Кад бејаше сред горе зелене,

0052    Он сукоби Туре момче младо:

0053    На витезу ноге прекрстио,

0054    Пак удара руком у тамбуре.

0055    Кад опази Краљевића Марка,

0056    Ал’ повика Туре момче младо:

0057    ”Арамбаша, уклон’-дер се с пута!

0058    Већ ја видим да си добар јунак,

0059    Ал’ се мени ти уклони с пута,

0060    Поплашићеш пода мном витеза,

0061    Па ћеш твога оставити Шарца!”

0062    Ал’ се Марко не уклања с пута,

0063    Већ потрже перна буздована

0064    Да поплаши Туре момче младо,

0065    Па изману чизмом и мамузом

0066    Да погази Туре момче младо.

0067    Лепо га је Туре дочекало,

0068    Он потрже перна буздована,

0069    Па дочека младожењу Марка –

0070    Како га је лако ударило,

0071    На долами попуцаше конци.

0072    Скочи Марко с добра коња свога,

0073    Пак он бежи у гору зелену.

0074    Ал’ се ити Туре момче младо

0075    Да удари Краљевића Марка –

0076    Не погоди Краљевића Марка,

0077    Већ погоди у зелену јелу,

0078    Виту јелу из корена крену.

0079    Из горе му проговара Марко:

0080    ”Богом брате, Туре момче младо,

0081    Ис’ си Турчин или си каурин?

0082    Ал’ говори Туре момче младо:

0083    ”Нисам Турчин, веће сам каурин!

0084    Нејака ме заробили Турци

0085    Кад сам био у златној колевки,

0086    Кад су Турци Прилип поарали,

0087    Отада сам Турчином постао.

0088    Ал’ ја имам доста рода мога,

0089    Мога деде краља Вукашина,

0090    Имам ујка Краљевића Марка,

0091    Пак сам чуо да је добар јунак,

0092    Пак ја идем да потражим ујка,

0093    Да би мене научио ујко

0094    Сабљом сећи, буздованом тући.”

0095    Ал’ говори Краљевићу Марко:

0096    ”Богом брате, Туре момче младо,

0097    Пусти мене да ја идем двору!”

0098    Говори му Туре момче младо:

0099    ”Иди с Богом куд је теби драго!”

0100    Узе Марко добра коња свога,

0101    Пак он оде друму призренскоме.

0102    Тек се Марко друму управио,

0103    Он сукоби трећега јунака,

0104    Капа му је од читава вука,

0105    Баш Турчина Ђерђели-Алију,

0106    Кога на гласу крајина нејма,

0107    На враноме коњу великоме,

0108    Танке гриве а малене главе,

0109    Кроз ноздрве модар пламен лиже,

0110    На коњу је ноге прекрстио,

0111    Па удара руком у тамбуре,

0112    Па повика са коња витеза;

0113    ”Каурине, уклон’-дер се с пута

0114    Да ја твоју не уцвелим мајку!

0115    Већ ја видим да си добар јунак,

0116    Ал’ се мени ти уклони с пута!”

0117    Ал’ се Марко у образу мења,

0118    Пак беседи дели-соко Марко:

0119    ”Авај мени и до Бога мога,

0120    Баш ћу данас изгубити главу!

0121    Да л’ би му се уклонио с пута,

0122    Да л’ јуна,у стао на белегу?”

0123    Ал’ повика Ђерђели-Алија:

0124    ”Каурине, јер се не уклониш?”

0125    Ал’ говори младожења Марко:

0126    ”О, Турчине, веро некрштена,

0127    Ја сам моју саранио мајку,

0128    А милу сам удомио сеју,

0129    Јошт се јунак оженио нисам,

0130    Ал’ се нећу уклонити с пута,

0131    Баш макар се и не оженио,

0132    Већ зеленом травом зеленио!”

0133    Ал’ говори Ђерђели-Алија:

0134    ”Каурине, жалосна ти мајка,

0135    Кад се нећеш да уклониш с пута,

0136    Стан’-де мени право на белегу,

0137    Ја ћу с’ теби уклонити с пута!”

0138    Стаде њему на белегу Марко,

0139    Ал’ се Туре не уклања с пута,

0140    Запе стрелу да устрели Марка

0141    У том гледи у срце јуначко,

0142    Пак не згоди у срце јунака,

0143    Већ погоди у кош пред јунака,

0144    Подроби му седло од мерђана,

0145    Преби копље надвоје, натроје

0146    Пукоше му два колана златна.

0147    А кад види Ђерђели-Алија

0148    Да јунаку ране не зададе,

0149    Врте коња, пак стаде бегати.

0150    Кад то види Краљевићу Марко,

0151    Он се сети перна буздована,

0152    Пак се ити право за јунаком,

0153    На добро га место погодио,

0154    Погодио међу плећи живе,

0155    На кош га је коњу натерао,

0156    Пукоше му три колана златна

0157    И четврти ибришим-тканица,

0158    С којом Туре бојно седло стеже.

0159    А кад види Краљевићу Марко

0160    Да га кћаше коњиц да однесе,

0161    Он уседе на голога Шарца,

0162    Па сустиже Ђерђели-Алију,

0163    А потрже мача зеленога

0164    И удара Ђерђели-Алију,

0165    Удари га право по појасу,

0166    Пресече му зелену доламу

0167    И од свиле зелену ђечерму,

0168    И пресече до две пушке мале,

0169    И пресече лака џевердана,

0170    Што на њему три жице од злата,

0171    И пресече перна буздована,

0172    У коме су пера позлаћена,

0173    И пресече панцир на јунаку,

0174    И три струкае свилена појаса,

0175    И сребрне ноже за појасом,

0176    И јуначку танану кошуљу,

0177    Што му када из рода донела,

0178    Ни предана ни у брдо ткана,

0179    Већ од сува исплетена злата,

0180    И јунака по срцу посече –

0181    Како га је засјекао Марко,

0182    Да му крвца ране не залива

0183    Вид’ла би се џигерица бела.

0184    Ал’ говори Ђерђели-Алија:

0185    ”Богом брате, Краљевићу Марко,

0186    Тако т’ Бога и закона твога

0187    И седмори у години поста,

0188    Немој мене више ударати,

0189    Пусти мене у Призрена бела

0190    Да поздравим по Призрену Турке –

0191    Гди год који сретне каурина,

0192    Нек’ се њему уклањају с пута,

0193    Особито коња шаренога,

0194    Нек’ се боје да не буде Марко –

0195    Ког ошине Краљевићу Марко

0196    Више ране излечити неће,

0197    Макар звао цареве ећиме!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Marko Kraljevic i Djerdjeli-Alija