Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_змај-огњана_вука

Смрт Змај-Огњана Вука

Смрт Змај-Огњана Вука је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Змај Огњени Вук се посвадио са својом љубом због њеног невјерства. Она на то шаље писмо Шћепану Јакшићу, коју му потврђује да је она била невјерна из властите жеље. Истом стиже и писмо од Ђерђелез Алије у којему га позива на двобој. Вук се опрема, али му невјерна љуба оштети оружје криомице. Током двобоја Вук је у прилици да убије Алију, али тада открива да му је свако оружје онеспособљено. Коњ му каже ко га је издао, а Вук успјева да некако убије Алију са топузом. С тешким ранама долази кући, и прије смрти каже слугама да убију његову љубу.

Текст пјесме

0001    Вино пије Змај-Огњанин Вуче

0002    а са својом невјерном љубовцом,

0003    пију вино, разговарају се.

0004    Кад се ладна понапише вина,

0005    ал’ љубовца Вуку бесједила:

0006    „О тако ти, Вуче господаре!

0007    да с’ шалимо да се не срчимо,

0008    е те имам нешто питат, Вуче,

0009    што те зову Вуче копиљане?“

0010    А Вук њојзи право каживаше:

0011    „Кад ме питаш ваља да ти кажем:

0012    кад ми се је бабо преставио

0013    ја сам оста мајци под појасом,

0014    то ме зову Вуче копиљане;

0015    но ја имам нешто тебе питат,

0016    што те зову подунајска курво,

0017    те те љубе сви Јакшићи редом,

0018    а највише Јакшићу Шћепане?“

0019    Па она се љуто наиједи

0020    и отиде у своју камару,

0021    па довати дивит и артију

0022    те написа лист књиге бијеле,

0023    а шиље је Змај-Огњанин Вуку:

0024    овако му књига изговара:

0025    „Чуј ме добро, Јакшићу Шћепане!

0026    Буд ли си ми обљубио лице,

0027    а што си се Вуку пофалио

0028    те ме с тијем Вуко укорио,

0029    а вјеру је Вуче уватио

0030    ђе т’ увати изгубит те хоће.“

0031    Кад Шћепану ситна књига дође,

0032    и кад виђе што му она пиље,

0033    па је другу пером накитио,

0034    а шиље је Змај-Огњанин Вуку:

0035    „Чујеш ли ме, Змај-Огњанин -Вуче!

0036    Бјесмо једном на Дунав на воду,

0037    бјесмо једном тридесет Јакшићах,

0038    отуд дође твоја вјерна љуба,

0039    свакојега редом затицаше

0040    који ће јој обљубити лице;

0041    не нађе се голема јунака,

0042    баш до мене Јакшића Шћепана

0043    и ја сам јој обљубио лице.“

0044    А кад Вука књига допанула,

0045    за то Вуче ни хабера нејма,

0046    но га друга књига допанула

0047    од Турчина Ђерзелез-Алије,

0048    Алија је Вуку бесједио:

0049    „Чујеш ли ме, Змај-Огњанин Вуче!

0050    ја сам чуо ђе ми кажу људи

0051    да си добар јунак на крајину,

0052    ма ни нене не хули крајина,

0053    но ако си јунак од поштења,

0054    позивам те на мегдан јуначки,

0055    о’ три мјеста ђе је тебе драго:

0056    ал’ ти драго на Вуча корита,

0057    ал’ ти драго на Овча солила,

0058    ал’ ти драго у Иван-планину,

0059    ђе су наша стара мегданишта.

0060    Кад је Вуко књигу разумио,

0061    два дуката муштулука даје,

0062    па љубовци био бесједио:

0063    “О тако ти, моја драга љубо!

0064    Ти улази у коњској одаји,

0065    а изведи коња крилатога

0066    и опреми коња вилатога,

0067    и уљези у горњој камари

0068    те изнеси двије пушке мале,

0069    и изнеси двије сабље бритке,

0070    објеси их коњу о чактару.„

0071    А она га листо послушала,

0072    и уљезе у коњској одаји,

0073    изведе му коња крилатога,

0074    а опреми коња вилатога,

0075    и уљезе у тврдој камари,

0076    изнесе му двије пушке мале,

0077    објеси их коњу о чактару,

0078    али Вуку боже не помози,

0079    е се она кучка домишљаше,

0080    узе Вуку моћи од помоћи,

0081    и коњу је опалила крила,

0082    пушке мале залијева вином,

0083    сабље бритке она заломјаше,

0084    а одлонке меће у ножнице

0085    па повика свога господара:

0086    “Ај на ноге, драги господару!

0087    Рок ти дође, хајде на мејдану

0088    на курвића Ђерзелез-Алију.„

0089    На лахке је ноге ускочио,

0090    тријезан се коња прифатио,

0091    пође јунак у Иван-планине,

0092    а кад дође у Иван-планине

0093    али Туре на мејдану шета,

0094    а Вуче му објележје каже

0095    на прси му змија преплетена,

0096    под пазухом крила позлаћена,

0097    из очих му муње сијеваху,

0098    а из зубах огањ искакаше.

0099    Но кад виђе Ђерзелез-Алија,

0100    плећи даде а бјежати стаде,

0101    ал’ му Вуче бјежат не даваше,

0102    но дората на њег’ нагонио,

0103    шеснаест га путах прескочио

0104    и хоћаше главу му осјећи,

0105    а и бритку ћорду повадио,

0106    али пуста бјеше саломјена

0107    па је бачи на трави зеленој;

0108    другу пусту ћорду извадио,

0109    ал’ и она пуста саломљена,

0110    и њу бачи на трави зеленој.

0111    Двије пушке мале извадио

0112    и објема живу ватру даје,

0113    ал’ је пусте приватит не шћеше,

0114    обје бачи на трави зеленој.

0115    Оно гледа Ђерзелез-Алија,

0116    ево јунак узврну парипа,

0117    а Вуко му плећи обрнуо,

0118    али Але често навалио,

0119    седам му је ранах ударио,

0120    али Вуко ђогу бесједио:

0121    “Дура ђого, дура добро моје!

0122    Камо твоја крила позлаћена?„

0123    По урису ђого проговара:

0124    “На дом имаш невјерну љубовцу

0125    тере ми је крила опалила.„

0126    У томе се Вуче ставијаше,

0127    те потеже тешку топузину

0128    те удари Ђерзелез-Алију

0129    посред чела међу очи црне,

0130    још му турску окинуо главу,

0131    ев’ он пође на своје дворове,

0132    и близо га слуге сусретале,

0133    па слугама Вуче говорио:

0134    “О бога ви, моје вјерне слуге!

0135    Отворите деветоро вратах,

0136    увед’те ме по девет камарах,

0137    поставите на главицу стражу,

0138    да ми љуба не би ране вид’ла.„

0139    Брзо ми га послушале слуге,

0140    уведоше г’ по девет камарах,

0141    на главицу поставише стражу,

0142    али Вуку боже не помози,

0143    е је стражу санак преварио,

0144    а она се кучка домишљаше,

0145    те гвоздени сврда узимаше,

0146    те проврће деветоро вратах,

0147    те му кучка ране видијела,

0148    али Вука биљима видаху,

0149    змија њему биље доносаше,

0150    а вила му биље превијаше,

0151    а вук Вуку лиже ране љуте,

0152    цичи змија па под кам утече,

0153    а полеће у облаке вила,

0154    а завија у горицу вуче,

0155    па ка’ виђе Змај-Огњанин Вуче,

0156    е заиста оће погинути,

0157    он дозива своје вјерне слуге

0158    па овако њима бесједио:

0159    “Моју кучку, љубу, уватите,

0160    на гвозден је ражањ навртите,

0161    како јагње црно испеците!„

0162    Па још ћаше говорити Вуче,

0163    ма иж њега душа испанула.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Smrt Zmaj-Ognjana Vuka

смрт_змај-огњана_вука.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/30 15:03