Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој Ровчанах за Морачу

Бој Ровчанах за Морачу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Јоште зора не забијелила

0002    ни Даница лице помолила,

0003    до бијела вила покликнула,

0004    од студене воде Ибриштице,

0005    те кликује селу Церовици

0006    по имену Митра Голубова.

0007    То не зачу Голубовић-Митре,

0008    но то зачу соко Радославе,

0009    пак је собом Дмитра дозивао:

0010    „Зло ти јутро, Митре Голубовић!

0011    Погибе ти Голубовић-Матко

0012    код студене воде Ибриштице.“

0013    Ал’ је друга вила кликовала,

0014    од Развршја врха високога,

0015    те кликује на Међуријечје

0016    по имену Матковић-Јована.

0017    „Зло ти јутро, Матковић-Јоване!

0018    Ако море рујно пијеш вино

0019    на ране ти данас излазило,

0020    ако л’ море вјерну љубиш љубу,

0021    удова ти данас останула,

0022    погибе ти Голубовић-Матко

0023    код студене воде Ибриштице.“

0024    Пак се отле поточ подигнула,

0025    мала потјеч тридесет јунаках,

0026    ижљегоше на Истаће равно,

0027    о Савину дану усред зиме,

0028    но за њима Томна Голубова,

0029    она носи пуну купу вина:

0030    „Станте синци, ако бога знате,

0031    да у божју славу напијете,

0032    да светога Сава поменете,

0033    дако данас Матка осветите!“

0034    Ижљегоше брду Јасеновску,

0035    међу очи у Морачу Доњу,

0036    али турска војска притиснула

0037    по лијепу пољу Љуботићу,

0038    коњ до коња, јунак до јунака,

0039    а шаторје један уз другога,

0040    бојно копје колик’ гора црна,

0041    а барјаци каконо облаци,

0042    да од неба прамен кише нађе,

0043    не би капље на траву кануло.

0044    То гледаше, па цркви шљегоше,

0045    те се моле богу по закону,

0046    б’јелој цркви прилог приложише

0047    па Морачу воду пријеђоше,

0048    док се турској примакоше војсци.

0049    Но говори Митар-Голубовић:

0050    „О Ровчани, моја браћо драга“!

0051    Немој који пушке изметнути

0052    докле моја пукне од образа,

0053    дако нама дадне бог и срећа

0054    те ми Матка осветимо брата.„

0055    Па он паде за камен студени.

0056    но му суза око залијева,

0057    жао му је Матка брата свога,

0058    те довати срмајли мараму,

0059    своје њоме сузе утираше,

0060    пак је пушку с огњем саставио,

0061    те Турчина добро погодио,

0062    жив се наже, мртав земљи паде.

0063    Но је турска сила кидисала,

0064    погноше их на воду Морачу,

0065    догноше их мосту каменоме,

0066    ту се бије тридесет Ровчанах,

0067    ижљегоше на дно Пилопаћа,

0068    ма да видиш Меоњић-Севера,

0069    он извади мача зеленога,

0070    у Ровчане јуриш учинио,

0071    на његову хату бијеломе,

0072    али пуче пушка од Ровчанах

0073    те погоди Меоњић-Севера,

0074    међу пуца ђе му срце куца,

0075    жив се наже,мртав земљи леже,

0076    од силе је мач у земљу заб’о,

0077    а то му је и последње било.

0078    Ту су сува боја разметнули,

0079    па дозива Мекић-Османага:

0080    “О Стамате, од Ровацах кнеже!

0081    о Стамате Ђурашиновићу,

0082    је ли тебе когођ остануо

0083    од мојега боја жестокога?„

0084    Њему вели од Ровацах кнеже:

0085    “Ој чуј ли ме, Мекић-Османага!

0086    Мене није нико погинуо,

0087    до што си ми Матка уграбио

0088    код студине воде Ибриштице,

0089    прије боја и братинске мишце,

0090    мало ми је момче обрањено,

0091    а ни њему ништа бити неће,

0092    ваздан ми је боју помагало;

0093    но тако ти дина и амана

0094    и турскога поста рамазана,

0095    и џамије у којој клањате,

0096    је ли теби когођ погинуо

0097    од мојега боја сиротнога?„

0098    Но му вели Мекић-Османага

0099    “О Стамате, јаде ћеш ми чути,

0100    мене нитко ни остао није,

0101    мртвијех је дванаес’ Тураках,

0102    рањенијех тридест и четири,

0103    ниједан ми пребољети неће,

0104    а бољије’ у Колашин није.„

0105    Па стадоше мртве пребијати

0106    све за Матка врснога јунака,

0107    Омербашу за одору нашу

0108    што су с Матка Турци понијели.

0109    Здраво били Ровчани витези,

0110    весели им главари и кнези!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање