Словенска антитеза, стилска фигура поређења која се најчешће користи у народним песмама (лирским и епским) и типична је за словенске народе. Састоји се од питања, више понуђених одговора, односно претпоставки, негирања тих одговора и тачног одговора,¹⁾ односно одгонетке.

У словенским антитезама као поредбени објекти се срећу биљке (кита смиља, босиље, ковиње), животиње (лабуд, овце), морска пена, иње, магла, облаци, груда снега, а ретко и виле. Често се помињу бела, црна и зелена боја, уз које се стварају међусобно кореспондентне слике, које се стапају у јединствен пасторални призор и истиче естетско слагање ствари. Одбацивање погрешних одговора, пре одгонетке, може бити праћено објашњењима.²⁾

Често се налази на почетку песме, како би пробудила знатижељу код слушалаца (читалаца):

Мили Боже, чуда големога!
Јали грми, јал’ се земља тресе
Ја се бије море о мраморје?
Ја се бију на Попина виле?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
ни се бије море о мраморје,
ни се бију на Попина виле
пуцају на Задру топови.

(Српска епска народна песма Мали Радоица)

У епској народној песми Марко Краљевић и Муса кесеџија истичу се не само социјалне, већ и просторне разлике, јер је Марко рођен на чардацима (горе), а Муса на плочи студеној (доле)³⁾:

Ако т’ и јест родила краљица
на чардаку на меку душеку,
у чисту те свилу завијала,
а злаћеном жицом повијала,
одранила медом и шећером.
А мене је љута Арнаутка
код оваца на плочи студеној,
у црну ме струку завијала,
а купином лозом повијала,
одранила скробом овсенијем.

Једно од најлепших поређења женске лепоте у народној поезији, исказано је у облику словенске антитезе у српској епској народној песми Женидби Милића барјактара:

Ој пунице, ђевојачка мајко!
„Или си је од злата салила?
„Или си је од сребра сковала?
„Или си је од сунца отела?
„Или ти је Бог од срца дао?”
Заплака се ђевојачка мајка,
а кроз сузе тужно говорила:
„Мио зете, Милић-барјактаре!
„Нити сам је од злата салила,
„нити сам је од сребра сковала,
„нити сам је од сунца отела,
„веће ми је Бог од срца дао

Хасанагиница започиње словенском антитезом, у којој се постиже складна статична слика белине, посредством непостојећег снега и лабудова, који нису полетели⁴⁾:

Шта се б’ јели у гори зеленој?
Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?
Да је снијег, већ би окопнио,
лабудови већ би полетјели.
Нит’ је снијег, нит’ су лабудови,
него шатор аге Хасан-аге

• http://issuu.com/kreativnicentar/docs/citanka_8/20, наслов Читанка за осми разред основне школе, аутор Симеон Маринковић, Славица Марковић, година 2012, уредник Анђелка Ружић, издавач Креативни центар, место Београд, ИСБН 978-86-7781-978-1, приступ 16. 1. 2016.
• http://www.balkaninstitut.com/srp/uploaded/izdanja/GUJE%20I%20AKREPI.pdf, наслов Гује и јакрепи, аутор Лидија Делић, година 2012, издавач Балканолошки институт САНУ, место Београд, уредник Мирјана Детелич, Лидија Делић|ИСБН 978-86-7179-077-2, приступ 16. 1. 2016.
• http://www.rastko.rs/rastko/delo/10040, наслов Боје у народној поезији, аутор Дејан Ајдачић, година 2007, издавач Пројекта Растко, приступ 16. 1. 2016.

Slovenska antiteza