Сестрић Стојан и сека Чекмен-Асан-аге је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

У овој пјесми Стојан, сестрић краља Милутина, науми да за се отме Туркињу дјевојку из Удбине. На превару отима дјевојку и бјежи с њоме. Сустиже га касније Чекмен-Асан-ага, чију сестру је отео. Долази до борбе у којој Стојан на крају сретно побјеђује.

0001    Вино пије Милутине краљу

0002    У Банскоме близу воде Таре,

0003    Служи му га сестрићу Стојане

0004    Златном чашом и десницом руком.

0005    Бесједи му Милутине краљу:

0006    „Расти брже, сестрићу Стојане,

0007    “Оће тебе оженити краљу

0008    „Од три вјере којом теби драго:

0009    “Ал’ Латинком лица бијелога,

0010    „Ил’ ћесарком љепотом ђевојком,

0011    “Ил’ Српкињом од српска кољена.„

0012    Бесједи му сестрићу Стојане:

0013    “Хвала, дајко, Милутине краљу,

0014    „На вјерама и на ђевојкама,

0015    “Ниједне ти отуд узет’ нећу.

0016    „Ја се јесам Богу затекао,

0017    “Да се другом оженити нећу,

0018    „Но Туркињом из турске Крајине,

0019    “Милом секом Чекмен-Асан-аге.

0020    „Или ћу се оженити њоме,

0021    “Или другом нећу ниједноме.

0022    „Већ те молим и руку ти љубим,

0023    “Да ми дадеш косната путаља,

0024    „Да отидем у турску Удбину

0025    “До бијеле Чекменове куле,

0026    „Не би ли ми срећа донијела,

0027    “Да уграбим Чекменову секу.„

0028    Бесједи му Милутине краљу:

0029    “О сестрићу, изгубио главу!

0030    „Није лако у Удбину сићи,

0031    “А деила заробити роба.„

0032    А да видиш сестрића Стојана,

0033    Моли Стојан, док се умолио,

0034    Краљ му даде косната путаља.

0035    Опреми се сестрићу Стојане,

0036    На се удри свилу и кадифу,

0037    А по свили и срму и злато,

0038    Па припаса свијетло оружје,

0039    Па посједе косната путаља,

0040    Оћера га пољу удбинскоме,

0041    Докле дође до воде чатрње.

0042    На чатрњи тридест ђевојака,

0043    Платно б’јеле на воду чатрњу.

0044    Њима Стојан божју помоћ виче,

0045    Ђевојке му помоћ прифатиле:

0046    “Да си здраво, незнана делијо!„

0047    А бесједи сестрићу Стојане:

0048    “О Бога ви, тридест ђевојака,

0049    „Је ли туна Шаруна ђевојка,

0050    “Мила сестра Чекмен-Асан-аге.

0051    „Оно ми је Богом побратиме,

0052    «Па ја итам, за здравље му питам,

0053    “Рад сам виђет’ мила побратима.„

0054    Ту Стојану добра срећа била,

0055    Шаруна се близу придесила,

0056    И Стојану близу примакнула,

0057    Па му тијо ријеч бесједила:

0058    “Ја сам сестра Чекмен-Асан-аге.„

0059    Кад је Стојан згледа са путаља,

0060    У јунаку срце заиграло,

0061    На прсима токе позвектале,

0062    Па Стојане Шари бесједио:

0063    “О Шаруно, мила сестро моја,

0064    „Довати ми воде у маштраву,

0065    “Јер сам јунак трудан и уморан,

0066    „А путаљ ми одвише помаман,

0067    “Па не могу одјати путаља,

0068    „Кад одјашем, не могу узјати.“

0069    А ђевојка послуша Стојана,

0070    Завати му воде у маштраву,

0071    Пружи руку и маштраву златну.

0072    А да видиш сестрића Стојана,

0073    Неће Стојан воде ни маштраве,

0074    Но Шаруну за бијелу руку,

0075    Па је баци за се на путаља,

0076    А побјеже пољем удбинскијем.

0077    Кад то виђе тридест ђевојака,

0078    Повикаше иза свега гласа.

0079    У Турака добар адет кажу,

0080    Свакад држе коње оседлане.

0081    Нама бритке сабље припасаше,

0082    А на добре коње посједоше,

0083    Па ето их пољем у потјеру.

0084    Докле Турци дошли под Кунару,

0085    Стојан бјеше наврх од Кунаре;

0086    Докле Турци на Кунару бјагу,

0087    Дотле Стојан на Дугу Пољану.

0088    Отале се повратише Турци,

0089    Ама неће Чекмен Асан-ага,

0090    Него Турчин ’вако бесједио:

0091    „Тјераћу га и до Таре ладне.“

0092    Кад Стојане дође на Пољану,

0093    Мисли Стојан да је побјегао,

0094    Па одсједе од коња путаља,

0095    Љуби Стојан Шаруну ђевојку.

0096    Нешто му се даде погледати

0097    Низ Пољану пољу широкоме,

0098    Док угледа коња и јунака.

0099    Одиста се Стојан препануо,

0100    Па Шаруни Стојан бесједио:

0101    „Ко ће бити на коњу зекану

0102    “Низ Пољану пољу широкоме?„

0103    А Шаруна бесједи Стојану:

0104    “О Стојане, срце из њедара,

0105    „Оно ти је Чекмен Асан-ага,

0106    “Сад ће тебе погубити главу,

0107    „А и мене добро бити неће.“

0108    А кад зачу сестрићу Стојане,

0109    Скочи Стојан на ноге лагане,

0110    И посједе косната путаља,

0111    Па одиста побјегнути жаше,

0112    Ал’ му жао Шаруне ђевојке,

0113    Па укрути себе и дорина.

0114    Стиже Чекмен на коњу зекану,

0115    Па му ружну ријеч проговара:

0116    „Стан’, Стојане, курвино копиле,

0117    “Да си мене јуче побјегао,

0118    „Данас би те Чекмен сустигао.“

0119    А Стојан му не кте ни бјежати.

0120    Ту јунаци коње натјераше,

0121    Ама бритке сабље повадише,

0122    Наглијем се сабљам’ ударише,

0123    Стоји писка наглије сабаља.

0124    Ту Стојану добра срећа била,

0125    Имађаше сабљу демискију

0126    Свога даје Милутина краља,

0127    Она море посјећи јунака

0128    Под оклопом и под панцијером,

0129    Чекменову сабљу саломио

0130    До балчака и до десне руке.

0131    Кад то виђе Чекмен Асан-ага,

0132    Плећа даде, а бјежати стаде.

0133    Ками мајци да би побјегао,

0134    Сустиже га Стојан на путаљу,

0135    Па му сабљом одсијече главу,

0136    А узе му рухо и оружје,

0137    И зекана коња од мејдана.

0138    Шару води двору бијеломе,

0139    А зекана краљу поклонио.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Sestric Stojan i seka Cekmen-Asan-age