Добро дошли на Српску енциклопедију

Свети синод Краљевине Црне Горе

Свети синод Краљевине Црне Горе је био највиша црквена власт у Краљевини Црној Гори. Управљао је свим црквеним пословима и имао једнаку власт као Државни савјет1) у грађанским пословима.

Основан је 1904. проглашавањем Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори.2)

Састав

Свети синод су састављали: архиепископ цетињски и митрополит Црне Горе, епископ захумско-рашки, архимандрит цетињски, архимандрит острошки, три протопрезвитера и синодски секретар. Предсједник је био митрополит црногорски, брдски и приморски, а ако је био спријечен заступао га је епископ захумско-рашки.3)

Прва четири синодска члана су били чланови по праву, а три протопрезвитера чланови по избору (са трогодишњом службом). Њих су за први пут бирали синодски чланови по праву, а касније сви синодски чланови. Дужност секретара у Светом синоду је вршио секретар Цетињске консисторије.4)

Свети синод се састајао у престоници редовно два пута у години, у прољеће и у јесен. Могао се састајати у престоници и ванредно у свако доба године, кад се истакне потреба. У оба случаја, морала је бити извијештена државна власт о сваком синодском састанку. Вријеме и дан синодског састанка је одређивао митрополит, а кад њега нема, његов замјеник.5)

На ванредној сједници Светог синода Православне цркве у Црној Гори од 16. децембра 1918. једногласно је донесена одлука „да се независна Српско-Православна Св. Црква у Црној Гори уједини с аутокефалном Православном Црквом у Краљевини Србији”. Синодски чланови су били: митрополит Црне Горе Митрофан Бан, митрополит пећки др Гаврило Дожић, епископ никшићки Кирил Митровић и синодски секретар ђакон Иво Калуђеровић.6)

Дјелокруг

Дјелокруг Светог синода простирао се, у смислу 6. канона Седмог васељенског сабора, на сва каноничка и еванђелска дјела која су се тицала Митрополије. Искључено је било само оно што је спадало у личну надлежност митрополита.

Послови Светог синода су се дијелили на унутрашње, строго државне и чисто црквене, и спољашње, такође црквене али који су у додиру са државном влашћу. Једни унутрашњи послови су били управног (административног) карактера, а други судског. Све одлуке и пресуде Светог синода о унутрашњим пословима по себи су биле извршне. Њих су извршавале, по наредби митрополита, надлежне црквене и грађанске власти. Одлуке Светог синода о спољашњим пословима, да би постале извршне и за сваког обавезне, морале су имати врховно књажевско одобрење.7)

Свети синод је могао доносити пуноважне одлуке кад су били присутни у сједници предсједник и бар још три члана, од којих два члана по праву и један по избору. Синодски чланови по избору су имали савјетујући глас. Епископ захумско-рашки и архимандрити цетињски и острошки су имали одлучујући глас, а митрополит још и потврђујући глас. Никаква синодска одлука није могла бити пуноважна ако није својим гласом пристао на њу митрополит или митрополитов замјеник.8)

Унутрашњи послови

Унутрашњи послови Светог синода управног карактера:9)

  • врховни надзор и старање о томе да се у пуној строгости чувају примљени Православном црквом догмати вјере и да се ти догмати вјерно и правилно тумаче у смислу учења Православне цркве;
  • надзирање да ли се свугдје по каноничким одредбама врше свете тајне и остали богослужбени чини и издавање наредаба у погледу општег и посебног богопоштовања у смислу основних богослужбених установа Православне цркве;
  • надзирање и старање да се у строгости чувају свети апостолски, саборни и отачаски канони, свештена предања и обичаји који су освећени васељенском црквом и да се не би од тога у чему одступало или ново шта „увађало“;
  • одобравање штампања књига одређених за општу употребу;
  • надзирање садржаја књига, часописа и слика које су штампане у Књажевини или у иностранству и донесене у Књажевину, а тичу се вјере и намијењене су на употребу младежи или свештенства;
  • просуђивање о томе кад се открију светитељске мошти или чудотворне иконе и рјешење какво се поштовање има одавати тим моштима или иконама;
  • надзирање да се свете цркве, манастири, гробља и уопште освештане зграде достојну поштују и да се сачувају од сваке профанације, а тако исто да не буду профанацији изложени свети крстови, свете мошти, свете иконе и сви они освештани предмети који су намијењени богослужењу;
  • надзирање и старање о хришћанском моралу у народу и издавање окружних синодских посланица са поуком о строгом чувању и испуњавању вјерских и црквених дужности према каноничким прописима Православне цркве;
  • надзирање о томе да не би који иновјерац наносио „вриједа“ Православној цркви и поткопавао основе православне вјере средством усменог или писменог иновјерног учења, или иначе ма којом било врстом прозелитизма;
  • издавање наредаба за уздржавање опште духовне дисциплине међу клиром, а посебно у погледу спреме кандидата за свештенички чин, у погледу вршења од стране свештенства свештеничког позива у служби учитеља вјере и морала, стројитеља светих тајни и руковођача народа у религиозно-моралном животу;
  • издавање правила по којима се морају калуђери да владају, какву спрему морају да имају прије него што ће ступити у чин и уопште правила о манастирском животу;
  • издавање правила по којима имају епархијске консисторије да управљају епархијским пословима, и то у смислу позитивних црквених и државних прописа;
  • претресање питања по православном црквеном праву која се у Митрополији истакну и изравњање спорова који су се случајно кроз то истакли;
  • слушање извјештаја које подносе Светом синоду епархијске консисторије о свом раду кроз дотичну годину;
  • испитивање лица које је изабрано за архијереја да ли је достојно епископске хиротоније и издавање томе лицу односне синодске грамате.

Спољашњи послови

Спољашњи послови Светог синода:10)

  • одређење обласних граница сваке епархије;
  • оснивање нових или укидање старих манастира;
  • ванредни црквени празници, особито кад се има то светковати у „работне дане“ или ван храма;
  • питања о учевним заводима за свештенство и о добротворним јавним заводима;
  • дозвола за купљење у народу прилога за градњу које нове цркве, манастира или добротворног црквеног завода, или за помагање какве задруге са црквено-просвјетним карактером;
  • бирање три свештена лица која ће се предложити књазу да једнога од њих именује на викантну архијерејску столицу у Књажевини;
  • бирање архимандрита Цетињског манастира и архимандрита Острошког манастира;
  • рјешење о томе, када се истакне неопходност ставити у пензију митрополита или епископа;
  • расправљање питања о случајном неспоразуму између грађанске власти и црквене власти у погледу права Православне цркве и јерархије и у погледу имунитета светих мјеста и личног имунитета свештених лица.

Судска власт

Унутрашњи послови Светог синода судског карактера:11)

  • у питањима строго црквеним имао је врховну јурисдикцију над свим свештенством Митрополије без разлике чина;
  • као врховна судска власт, у споровима чисто црквеним и у дисциплинарним стварима свештеничких лица, дјеловао је као суд или прве или друге инстанце;
  • ревидирао, потврђивао или преиначавао је пресуде које му је надлежна консисторија по службеној дужности подносила;
  • издавао је рјешења кад се надлежна консисторија двоумила о казни која би се имала наложити дотичном свештеном лицу за учињену кривицу;
  • давао је мишљење кад би се једно свештено лице, осуђено на свргнуће, обратило молбом књазу за помиловање;
  • надзирао је да ли се извршавају законски прописи кад би неко свештено лице било оптужено за грађански преступ;
  • надзирао је да ли се извршавају законски прописи кад би се једно свештено лице морало да „прикаже“ грађанском суду.

У унутрашње послове из надлежности Светог синода спадала су и брачна питања.

Сродни чланци

1)
Проглашавањем Никољданског устава (1905) улогу књажеске владе је преузео Министарски савјет.
3)
Чланови 10. и 12. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
4)
Чланови 11, 13. и 14. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
5)
Чланови 6. и 7. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
6)
Свети синод Краљевине Црне Горе, број 1169, Цетиње, 16. децембар 1918.
7)
Чланови 15, 17. и 22. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
8)
Чланови 25. и 26. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
9)
Члан 18. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
10)
Члан 21. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
11)
Члан 19. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)
Штампање