Сава Пустиња
мр Сава Пустиња дипл. инж.
Рођење: 14. јун 1936. Банатско Карађорђево, Краљевина Југославија Смрт: 19. април 2023. Београд, Србија Познат као: инжењер-аеродинамичар

Сава Пустиња (Банатско Карађорђево, Кр. Југославија, 14. јун 1936 — Београд, Србија, 19. април 2023),¹⁾ српски ваздухопловни инжењер и магистар техничких наука. Генерал-потпуковник Војске Србије у пензији.

Готово цео радни век је провео у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову, где је био у саставу пројектантских тимова и вођа пројекта најзначајнијих наших авиона друге половине 20. столећа. На крају радног века отишао је у пензију са места помоћника министра одбране за војнопривредну делатност. Живео и радио је у Београду, иако у осмој деценији свог живота, активно је писао у оквиру тема из ваздухопловства и ваздухопловних технологија.²⁾

Сава Пустиња је рођен у Банатском Карађорђеву (општина Житиште) 14. јуна 1936. године, од оца Петра и маjке Саве (девојачко Бунчић), као једанаесто дете. Преживело и одрасло је осморо. Отац му је био добровољац, „солунац”, у Првом светском рату. Кад се родиш у оваквој много чланој породици не остаје ти ништа друго него да будеш борац. Тако је и Сава изабрао војни позив и био борац читавог свог живота. Све што је у животу постигао то је било захваљујући себи самом.

И сад Сава има многочлану породицу, ожењен је Садетом, има ћерку Татјану рођену 1963. године и сина Игора рођеног 1974. Ћерка има синове Стевана и Ивана, а Игор ћерку Алису и синове Филипа и Давида.

Завршио је основну школу, у месту рођења, 1950. Средњу техничку машинску школу „Петар Драпшин” у Београду, завршио је 1954, затим уписује Ваздухопловнотехничку академију у Жаркову. Заједно са академијом пресељен је у Рајловац у трећој години и тамо унапређен у потпоручника 1. септембра 1957. године. Уз рад је завршио Машински факултет у Београду, ваздухопловни смер 1968. године, а магистарске студије, у првој генерацији 1972. године и Високу војну школу оператике 1988. године (друга класа).

После завршене Академије С. Пустиња је распоређен на службу у Ваздухопловнотехнички институт (ВТИ), где остаје све до 1992. Почео је као сарадник у сектору аеродинамика, а последњих седам година био је директор Института. Његова радна биографија се може грубо поделити на четири етапе:

Током посете команданта РВ Француске генерала Флериа ВТИ-у

Прву деценију рада у ВТИ-у Сава је провео у Експерименталној аеродинамици. Почео је рад у аеротунелима Т-32 и Т-33, а касније и у Т-35. У току тога десетогодишњег рада усавршио је више методологија мерења и експерименталног аеродиначког истраживања. Најзначајнији му је допринос што је први почео да развија уређаје и да уводи методе мерења дериватива стабилности у аеротунелима. Неки од тих уређаја су још увек у оперативној употреби.

У томе периоду је испитивао моделе авиона, пројектила и других објеката у аеротунелима. То су авиони „Јастреб”, „Пеликан” (лаки транспортни авион, није реализован), „Крагуј”, „Ласта” (авион за везу, није реализован). Од пројектила је најпознатија „Маљутка”.

Авион G-4 Super Galeb

Суперсонични авион „Нови авион”

Крајем 1968. прешао је у одељење за аеродинамичке конструкције. Ту је радио у свим областима аеродинамичког пројектовања (прорачуна аеродинамичких параметара, перформанси, а посебно се фокусирао на област стабилности и управљивости). То је био период интезивнијег увођења рачунарске технологије у процес рада Института, те је уводио нове методе уз примену рачунарске технике, посебно у анализу и синтезу стабилности и управљивости авиона. То је посебно допринело решењу серијског авиона „Орао” и Г-4 супер галеб прототипова 1 и 2, где је разграничена надградња квалитета другог прототипа, који је на крају изабран и за серијски стандард. Такође је радио на гами лаких авиона, у оквиру југословенско-пољске сарадње. У оквиру те сарадње је пројектовао стабилност и управљивост основне варијанте авиона М-10. Касније је овај пројекат технолошки разрађен, развијен прототип и извршена индустријализација његове серијске производње, у фабрици авиона Утва, у познати авион Утва-75.

У томе одељењу је провео око једну деценију, с тим што је у другој њеној половини био и његов начелник. То је био период интензивног рада на пројекту авиона Орао и сарадње са Румунима, а и период развоја авиона Г-4 Супер галеба. Почетком наредне деценије Сава је постављен на дужност начелника комплетног сектора Аеродинамике. Због кадровских околности, ускоро је био задужен и да паралелно води програм „Нови авион”, на нивоу целог Института. У току 1982. постављен је за помоћника директора института, као програмовођа за Нови авион.

С. Пустиња као директор Института је примио страну делегацију.

Крајем 1985. године С. Пустиња је постављен за директора института (ВТИ), с тим да и даље води програм „Нови авион”. Тако је остало све до 1992. године, када је Институт укинут. У томе периоду је значајно развијена инфраструктура Института, изграђене су многе лабораторије (пуштен је у рад трисонични тунел), уведена је информатика на свим креативним радним местима, и интегрисана у јединствен систем. Институт је кадровски ојачан на 1.000 формацијских места. Урађен је Програм реализације за „Нови авион”, реализована је уговорена сарадња са фирмама Марсел Дасо и Бритиш аероспејс. Одбрањен је Програм реализације на свим нивоима одлучивања. Очекивала се одлука за наставак програма развоја. До те одлуке није дошло због распада СФРЈ.

У току 36 година рада у Институту, С. Пустиња је био члан готово свих тимова који су радили на кључним пројектима ВТИ-а.

Као Директор института, годинама је био члан комисија за међуармијску сарадњу са Француском и Великом Британијом. Последњих неколико година је био и копредседник Француско-југословенске комисије.

По укидању Института 1992. премештен је у Генералштаб ВЈ, на положај начелника Ваздухопловно-техничке управе. Ту дужност је обављао до лета 1994. године, када је постављен за помоћника министра одбране за војнопривредну делатност. На свој захтев одлази у пензију 1. фебруара 1996.

По одласку у пензију Сава Пустиња се активно укључио у рад Друштва за неговање ваздухопловних традиција Србије у оквиру Ваздухопловног савеза Србије и својим радом доприноси ваздухопловном просвећивању осталих чланова и млађих нараштаја. Истовремено са еланом једног тридесетогодишњака учествује на оснивању и развоју интернет сајта овог Друштва,³⁾ а његов допринос је у томе немерљив. Такође је објавио неколико запажених чланака у једином ваздухопловном часопису у нас „Аеромагазину”, а запажен му је допринос и у области лексикографије.

• Г-4 супер галеб
• Ј-22 oрао
• Нови авион

Све чинове, од потпоручника до генерала, дoбио је редовно, ни један ванредно и све у Ваздухопловнотехничком институту (ВТИ), изузев последњег. У чин генерал-мајора унапређен је 22. децембра 1988. године, а као помоћник министра одбране за војнопривредну делатност унапређен је у чин генерал-потпуковника. За ревносну војну службу одликован је са 11 војних одликовања.

• С. Пустиња, Студија дериватива попречно-смерне стабилности, Саопштење ВТИ-а, 1968.
• С. Пустиња, Мерење ефикасности крилаца авиона у аеротунелу, Војнотехнички гласник, 1970.
• С. Пустиња, Алгоритамско управљање беспилотним летелицама, Конгрес механике, Башко поље, 1972.
• С. Пустиња, Нови прилази у управљању и пројектовању борбених авиона, Гласник РВ и ПВО, бр.5/1978.
• С. Пустиња, Правци и перспективе развоја борбене авијације у свету у блиској будућности, Гласник РВ и ПВО, бр.1/1989.
• С. Пустиња, ВАЗДУХОПЛОВСТВО, ГАЛАКСИЈА, Мај 1990.
• С. Пустиња, Достигнућа Ваздухопловнотехничког института у току 45 рада и развоја, Гласник РВ и ПВО, бр.4/1991.
• С. Пустиња, Потенцијали ваздухопловне индустрије СРЈ, Аеромагазин бр.24, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2001., ISSN 1450-6068.
• С. Пустиња, Дефиниција програма „Новог авиона“, Аеромагазин бр.29, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2001., ISSN 1450-6068.
• С. Пустиња, MQ-1 Предатор, Аеромагазин бр.87, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2012., ISSN 1450-6068.
• С. Пустиња, Генерације ловачких авиона са млазним моторима, Аеромагазин бр.88, Аеромагазин д.о.о., Београд, 2012., ISSN 1450-6068.
• С. Пустиња, Јурофајтер тајфун, Аеромагазин бр. 90. Аеромагазин д.о. о., Београд, 2012., ISSN 1450-6068.

• Г-4 супер галеб
• Нови авион
• Ваздухопловнотехнички институт (1946—1992)

• Развој оружаних снага СФРЈ, 1945-1985, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, страна 519, Београд, 1989.
• Бранислав Јовановић, 1. децембар 1918. - Сећања, ауторско издање, Лума Принт Земун, ISBN 978-86-908577-2

• Седница државног врха из 1994, са поменом Саве Пустиње
• Југословенски суперсоник, дискусија на форуму
• Биографије ваздухопловаца
• Краћи интервју о Новом авиону са Савом Пустињом

Sava Pustinja