Ка — тобоже, као.¹⁾

Каба (каба') — дрвена посуда сужена у доњем дијелу.²⁾

Кабадахија — 1.³⁾ разбојник, насилник 2.⁴⁾ турски одметник који је приграбио власт.

Кабаничар — златник са ликом цара Фрање Јосифа.⁵⁾

Кабаст — крупан, велике запремине.⁶⁾

Каблина — дрвена посуда намијењена за скупљање хране за свиње.⁷⁾

Кабулити — може да значи:

1. пушити.⁸⁾
2. пристати, помирити се с чим.⁹⁾
3. примити, допустити, дозволити, одобрити.¹⁰⁾

Кавазбаша — старешина стражара, судских позивара, телохранитеља, код турских великодостојника.¹¹⁾

Кавалир (француски)

• коњаник, витез¹²⁾
• сусретљив, углађен, дарежљив човек¹³⁾

Кавга — препирка, свађа, туча.¹⁴⁾

Кавгаџија — свађалица, човјек склон препирци,¹⁵⁾ онај који тражи кавгу, тучу, свађу.¹⁶⁾

Кавжења — кавге које трају дуго времена.¹⁷⁾

Каво — као. „Овај кру је тврд каво камен”.¹⁸⁾

Кадар — 1. бити спреман, бити у стању (јеси ли ти кадар да то направиш).¹⁹⁾

Кадена — ланац.²⁰⁾

Кадија — судија.²¹⁾

Кадуна — код Турака, прва султанова жена.²²⁾

Казанџија — занатлија који израђује посуђе и друге предмете од бакра. Бакарно посуђе имало је ширу употребу, како у градским, тако и у сеоским срединама. Један је од најстаријих заната у Србији, а казанџијски еснаф је био прво занатско удружење. У занатлије су се убрајали и трговци бакром, калајем и разним казанџијским производима.²³⁾

Казивати — причати.²⁴⁾

Казначеј — благајник.²⁵⁾

Казначејство — благајна.²⁶⁾

Казук — колац забијен на међи.²⁷⁾

Каил — споразум, спреман, вољан.²⁸⁾

Каима — турски папирни новац.²⁹⁾

Каишати — сјећи сланину на уске комаде, као каиш.³⁰⁾

Кај — као, попут. „Овђе је вруће кај у Африци.” Нема исто значење као у кајкавском говору, гдје кај означава упит (кај=шта/што).³¹⁾

Кај пањић — дебео, пуначак (као мали пањ). Примјер: „Ево те кај пањић.” Некада је то био похвалан израз, као нпр. за здраво и ухрањено дијете.³²⁾

Кајмакали — може да значи

1. овде³³⁾
2. с пеном, с кајмаком, односно оно најбоље, најјаче вино.³⁴⁾

Кајмакам — може да значи:

1. заступник везира у једном управном подручју или на некој дужности³⁵⁾
2. срески начелник.³⁶⁾

Како спада — како треба, како сљедује, правилно.³⁷⁾

Какови — какав (…каковије ту нема риба…).³⁸⁾

Калаба — човјек раздрљен, раскопчане одјеће.³⁹⁾

Каламјер — приручна мјера, еталон дужине за неки рад. Нпр. при прављењу куће се правио каламјер тако да размак међу летвама буде увијек једнак.⁴⁰⁾

Калати — 1.⁴¹⁾ посустати, изгубити снагу 2.⁴²⁾ вадити воду из бунара са кантом.

Калауз — показивач пута.⁴³⁾

Калдрма — каменом поплочан сокак или авлија.⁴⁴⁾

Каликовати — жалити се, кукати, јадиковати.⁴⁵⁾

Камашне — кожне саре са каишићима које су се стављале око ногу, и ишле преко обуће све до кољена. Носиле су се по зими.⁴⁶⁾

Камбра — остава за пиће или храну.⁴⁷⁾

Каменорезац — занатлија који обликује сирове комаде стена у прецизне геометријске форме, грађевине, споменике, оруђа, разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете.⁴⁸⁾ Најчешће оруђе за рад каменорезаца раније су били маљеви, чекићи и длета, а данас постоје савремене машине за обраду камена. Занат је присутан још на почетку цивилизације, а нарочито се развио од неолита. У Србији су се од давнина вађене камене громаде за израду надгробних споменика. У периоду ослобађања од вишевековног турског ропства, већ у другој половини 19. века, подизањем модерних грађевина у градовима, које су се правиле од тесаног камена. У то доба су каменоресци најбоље зарађивали од свих занатлија. Захваљујући руднику мермера на планини Венчац и граниту у селу Буковик, крај Аранђеловца, у овом делу Шумадије је пре више од века развијен каменорезачки занат.⁴⁹⁾

Камињача — види баџењача.⁵⁰⁾

Камилавка или камиланка — може бити:

1. ружна велика капа.⁵¹⁾
2. калуђерска капа.⁵²⁾

Камиш — дио луле.⁵³⁾

Камо ти — гдје ти је. Примјер: „Камо ти мотка, да га опалиш?”⁵⁴⁾

Камчити — мољакати. Искамчити — измољакати.⁵⁵⁾

Канда — као да („Шта питаш, канда не знаш”).⁵⁶⁾

Кандерисати — наговарати.⁵⁷⁾

Канити — намјеравати. „Ја сам канио да дођем код тебе.”⁵⁸⁾

Кано — као.⁵⁹⁾

Канун — закон, начело.⁶⁰⁾

Кант — бок, бочна страна.⁶¹⁾

Кантар — старинска гвоздена направа за мјерење тежине⁶²⁾ (масе).

Кантати — котрљати, преко бочних страна, као нпр. кантати трупац.⁶³⁾

Кантрига — фотеља или удобна столица.⁶⁴⁾

Канцона — песма.⁶⁵⁾

Канчелић — намотај вуне или сличног материјала који треба премотати у клупко.⁶⁶⁾

Канџија — бич.⁶⁷⁾

Канџијати — ударати са канџијом.⁶⁸⁾

Канџилук или канџилиште — дршка за канџију, понекад украшена.⁶⁹⁾

Канџилук или канџилиште — дршка за канџију, понекад украшена.⁷⁰⁾⁷¹⁾

Кањуштра — торба, кеса.⁷²⁾

Капац — способан, спреман, кадар.⁷³⁾

Капјерати — одговарати како је ред и обичај.⁷⁴⁾

Капница — маст која цури из печенке док се пече на ражњу.⁷⁵⁾

Каприц — инат.⁷⁶⁾

Капрол — каплар, војнички чин, данас десетар.⁷⁷⁾

Капула — главица обичног (црног) лука. Види и капулица.⁷⁸⁾

Капулица — црни лук за сјеме. Види и капула.⁷⁹⁾

Карабитњача — 1.⁸⁰⁾ рударска лампа 2.⁸¹⁾ јака али лоша ракија.

Караван — поворка робом натоварених кола, коња, камила.⁸²⁾

Караван-сарај — велика зграда са собама за смештај путника и магацинима за смештај робе.⁸³⁾

Каракуш — болест коња.⁸⁴⁾

Каракушљив — коњ који има болест каракуш.⁸⁵⁾

Каранфилка, арнаутка или пафтлија — тип западноевропске пушке који се користио од 17. до 19. века. Има дугу танку и глатку цев, танак и надоле повијен кундак, који се на крају проширује, тако да му облик помало личи на слово Т.⁸⁶⁾ Погодна је за борбе у брдовитим крајевима и за герилски начин ратовања, пошто има велики домет. Најраскошније украшена арнаутка је џефердар.⁸⁷⁾

Карар — равнотежа, смисао.⁸⁸⁾

Карасевдах — тежак севдах, велика љубавна занесеност, љубавна меланхолија.⁸⁹⁾

Карати — 1.⁹⁰⁾ псовати некога.

Кардашити — псовати.⁹¹⁾

Кармине — јело приправљено за учеснике сахране, задушна вечера.⁹²⁾

Карпуза — лубеница.⁹³⁾

Карта — 1.⁹⁴⁾ разгледница или поштанска дописница.

Касаблија — становник касабе.⁹⁵⁾

Касар — војно утврђење.⁹⁶⁾

Кастиле — хотимично, управо.⁹⁷⁾

Kатана — коњаник.⁹⁸⁾

Катил — убица, крвник, крволок, свиреп,⁹⁹⁾ кушманин.¹⁰⁰⁾

Катихизис — књига вере у православљу. Реч је настала од старогрчке речи (грчки κατηχισμός), што значи вјеровати. У катихизису књизи укратко су представљена основна начела сваке вjере. У катихизису се излажу истине о Богу, човеку и свијету и њиховим међусобним односима.¹⁰¹⁾

Катмер — каранфил.¹⁰²⁾

Катор — направа за сновање (ради ткања).¹⁰³⁾

Катун — привремено пастирско насеље, летња насеобина пастирског становништва у планини.¹⁰⁴⁾

Калфа — помоћник мајстору, који после шегртског стажа, положио испит за калфу.¹⁰⁵⁾

Каца — већа дрвена отворена посуда, слична бурету, али најшира на врху. Користила се нпр. за кисели купус. Види и качица.¹⁰⁶⁾

Каћа (или каја) — назив одмиља за мало женско теле.¹⁰⁷⁾

Каур или каурин — неверник, који није муслиман.¹⁰⁸⁾

Качак — одметник од власти, бегунац.¹⁰⁹⁾

Качар, бачвар или пинтер — занатлија који користи различите технике прераде дрвета као што су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење и друге. Пре употребе дрво се суши и до две године.¹¹⁰⁾ Ова делатност је постојала још код Старих Словена. Израђиване су мање посуде равних бокова, а касније велике посуде попут бачви, буради и каца. У средњем веку занат се развио с процватом градова и трговине. После ослобођења од Турака с подручја тадашње Аустроугарске је пристигао већи број занатлија с новим знањима, алатима и технологијама. Између два светска рата Србија је била међу највећим европским извозницима вина, ракије, џемова и пекмеза, који су се транспортовали у бурадима. Качари су били печалбари, обилазили су села и вароши где су израђивали своје производе и поправљали их. Занат је данас у изумирању, али се качарски производи још увек користе за чување вина и кишељење купуса.¹¹¹⁾

Качица — мања каца.¹¹²⁾

Кашица — врста јела, тарана.¹¹³⁾

Кашње — касније, послије.¹¹⁴⁾

Каштигати (или каштиговати) — казнити.¹¹⁵⁾

Каштиговати (или каштигати) — казнити.¹¹⁶⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Љиљана Алексић, Први српски устанак и обнова српске државе - Оружје, Галерија САНУ, Историјски музеј Cрбије, Београд, 2004, 8670253682
• Милован Витезовић, Драгомир Брајковић, Читанка Косовског боја, Војислав Митић, Завод за уџбенике и наствна средства Београд, 1989.
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Јелена Пауновић Штерменски, Филип Христић - дипломата и политичар (1819–1905) - докторска дисертација, Београд, 2013.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9
• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за осми разред основне школе, Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2012, ИСБН 978-86-7781-978-1
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Каменорезачки занат, Етнографски музеј, Београд
• Качарски (бачварски, пинтерски) занат, Етнографски музеј, Београд
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Rjecnik Ka