Садржај
Петар Матковић
| Петар Матковић |
|---|
 |
| Рођење: 18. јун 1830. Сењ, Хабзбуршка монархија Смрт: 25. март 1898. Беч, Аустроугарска Познат као: географ и професор |
Петар Матковић (Сењ, 18. јун 1830 — Беч, 25. март 1898), хрватски географ. Био је први професор на катедри за географију Свеучилишта (универзитета) у Загребу (1883—1893). Заједно са М. Зоричићем основао је 1875. године Статистички уред за Хрватску и Славонију.
Школовање
Рођен је 18. јуна 1830. године у Сењу у хрватском приморју.11818)11819) У Сењу је завршио основну школу, гимназију и теологију. Био је од 1853. до 1854. капелан у Раковици.11820) По бискуповој препоруци добио је стипендију, па је студирао у Бечу и Прагу, у коме је 1855. положио за професора географије и историје.11821) Бечко министарство га је послало у Берлин на усавршавање код чувенога географа Карла Ритера.11822) Своје школовање завршио је у Гетингену.
Професор географије
Најпре је 1857. постављен за професора гимназије у Грацу, а ту је положио и за доктора филозофије.11823) После је био професор географије у гимназијама у Вараждину и Загребу.11824)11825) Постављен је 1883. за редовног професора географије Свеучилишта у Загребу.11826)11827) Од 1874. до 1890. био је секретар ЈАЗУ.11828) Пензионисан је 1893. и тада се ради науке преселио у Беч, у коме је умро 25. марта 1898.11829)
Географија и статистика
Писао је најпре само географске чланке, углавном из историје географије, а од 1860. почео је да пише статистичке књиге.11830) Писао је најпре статистичке књиге за средње школе, а касније од 1864. почео је да се бави статистиком као науком, па је написао следећа статистичка дела:
- Статистички нацрт троједне краљевине (1864)11831)
- Хрватска и Славонија у својим физичким и душевним одношајима (1873).
- Географско-статистички нацрт Аустријско-угарске монархије (1874)
Заједно са М. Зоричићем основао је 1875. године Статистички уред за Хрватску и Славонију.11832) Од огромног броја његових статистичких радова занимљив је рад Службена статистика у Србији. Прикупљао је што су о Балкану писали разни путописци у разним временима и то је објавио11833)11834) у раду Путовања по Балканском полуотоку за средњега виека (1878). Написао је велики број радова везаних за географију и историју Хрвата и Срба.11835) Био је велики пријатељ Ђуре Даничића, са којим је сваки дан шетао око два сата по Тушканцу у Загребу.11836)
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1871. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892. Дописник је Академије природних наука од 1895.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, стр 822
- М.Ђ.Милићевић, Некролози: Петар Матковић, Годишњак, број XII, Српска краљевска академија, Београд, 1899, стр. 220—224
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 6.