Корисничке алатке

Алатке сајта


оклада

Оклада

Оклада је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Вино пиле спрске војеводе,

0002    у Призрену у стојноме граду,

0003    међу њима српски цар-Шћепане,

0004    а када се напојише вина,

0005    онда вели српски цар Шћепане:

0006    „Е тако ви, Срби браћо драга!

0007    Ђе градисмо веље грађевине,

0008    по свијету млоге задужбине,

0009    градисмо их ама не китисмо,

0010    да л’ у мене војеводе нејма,

0011    да отиде Млетку питомоме?“

0012    Све војводе ником поникоше,

0013    ма не хоће Воинић-Милошу,

0014    цару гледа међу очи црне.

0015    „Ја ћу отић’ Млетку питомоме

0016    да направим крсте и иконе,

0017    ну ми подај танахну ђемију,

0018    и ну дај ми два товара блага.“

0019    Све му даде ријеч не чињаше.

0020    Оде Милош у Млетке бијеле,

0021    а ка’ дође Млетку питомоме

0022    по мајсторах благо растурио

0023    те он гради крсте и иконе,

0024    градио их три године данах,

0025    кад се трећа пуна намирила,

0026    он окупи крсте и иконе,

0027    а меће их у танку ђемију,

0028    увезе се морем дубокијем,

0029    а кад мору био у пучину,

0030    опаки му вјетар ударио,

0031    оћера га опакијем трагом

0032    а догна га под Котором градом,

0033    по’ дворове од Котора бана.

0034    Ту га тавна ноћца оставила

0035    а био га данак прифатио

0036    и од горе огријало сунце.

0037    Но шета се од Котора бане,

0038    у прошетњи видио ђемију

0039    па отиде мислит и размишљат

0040    чија ј’ оно танахна ђемија.

0041    Подоцкан се бане осјетио

0042    е ђемија Воинић-Милоша,

0043    у прошетњу до ђемије дође

0044    па Милошу божју помоћ зваше,

0045    Милош му је дивно приватио,

0046    него рече од Котора бане.

0047    „А за бога, Воинић-Милошу!

0048    Је ли тестир уљест у ђемију

0049    да ја виђу крсте и иконе?“

0050    Но му вели Воинић-Милошу:

0051    „А јес’ тестир, а да зашто није?“

0052    Па уљезе бане у ђемију,

0053    он премеће крсте и иконе

0054    и ’вако је бане бесједио:

0055    „Благош ми ти, Воинић-Милошу,

0056    јесу дивне иконе и крсти,

0057    ваљале би светоме Трипуну,

0058    а камоли вашој грађевини.“

0059    То жа било Воинић-Милошу

0060    па је ’вако бану бесједио:

0061    „А тако ми, од Котора бане!

0062    Јесу наше љепше грађевине

0063    од вашега светога Трипуна,

0064    а ну стани да ти неку кажем:

0065    Милошева на Херцеговину

0066    и љевша је, бане, и боља је

0067    од вашега светога Трипуна;

0068    Сопоћана код истока Рашке

0069    и љепша је, бане, и боља је,

0070    од вашега светога Трипуна;

0071    а каква је Студеница црква

0072    и љепша је, бане, и боља је,

0073    од вашега у Котор Трипуна;

0074    у Лугови Ђурђеви ступови

0075    и љепши су, бане, и бољи су;

0076    а каква је у Морачу црква

0077    и љепша је, бане, и боља је

0078    од вашега у Котор Трипуна;

0079    ма каква је црква у Дечане,

0080    а тако ми свашта на свијету,

0081    ја мним такве нејма по свијету,

0082    не могу је преврћи талиром

0083    а вашега светога Трипуна

0084    бих преврга тешкијем топузом.“

0085    То је бану још мучније било,

0086    отидоше па се зарекоше,

0087    бан у благо а Милош у главу,

0088    пак с’ отоле оба подигоше,

0089    кад су били пред бијелу цркву,

0090    три пута се Милош поклонио

0091    а овако ријеч бесједио:

0092    „Опрости ме, пребијела цркво!

0093    Е се хоћу турит преко тебе,

0094    све од силе которскога бана.“

0095    Па је тешки топуз доватио,

0096    Милош топуз тура пре’о цркве,

0097    далеко је цркву натурио,

0098    паде топуз бану на дворове,

0099    бијеле му дворе саломио,

0100    а у дворе љубу погодио

0101    и код љубе два близанца сина,

0102    све је троје мтрво направио.

0103    зли гласови бану долазаху,

0104    али бане оправио слуге,

0105    уватише Воинић-Милоша,

0106    турише га у дно од тавнице,

0107    ту тамнова за петнаес’ данах,

0108    докле му се дојадило било,

0109    па набави дивит и хартију,

0110    па написа лист књге бијеле,

0111    а посла је у Призрену граду,

0112    а на руке спрском цар-Шћепану:

0113    „Ал’ не чујеш, ал’ хабера нејмаш,

0114    е је мене бане уватио,

0115    турио ме у дно о’ тавнице?“

0116    Кад је цару књига допанула,

0117    и кад види што му књига збори,

0118    он је другу ситну направио,

0119    а посла је од Котора бану:

0120    „Море чујеш, од Котора бане!

0121    Отпушти ми Воинић-Милоша

0122    и подај му крсте и иконе,

0123    и дај њему лахке пратиоце.

0124    Ако л’ ми га отпратити нећеш,

0125    кунем ти се а вјеру ти дајем,

0126    ја ћу цара силу покупити,

0127    а удрити на Котора града,

0128    Котора ћу града похарати,

0129    а тебе ћу жива уфатити,

0130    па помилси како ће ти бити.“

0131    Каде бану књига допанула,

0132    и кад виђе што му книјга каже,

0133    он по свему оправио слуге

0134    да изведе Воинић-Милоша,

0135    даје њему крсте и иконе,

0136    и сувише два товара блага,

0137    и нађе ну лахке пратиоце,

0138    увезе се морем дубокијем,

0139    добар му је вјетар запухао,

0140    извезе се под Призрена града,

0141    здраво дође дома на дворове,

0142    љуби мајку и цара у руку, -

0143    здраво био ко тако чинио.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Oklada

оклада.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 20:32