Од попа Лакоча Вујадиновића из Бјелопавлића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Оде Иво од града до града

0002    да он тражи за себе ђевојку,

0003    докле дође у Млетке богате,

0004    ту находи једну удовицу,

0005    у ње бјеше ћерца мјезиница,

0006    Иво проси, она му је даје,

0007    прстен даје, свадбу уговара:

0008    „Ови прстен за петнаес данах

0009    док покупим кићене сватове.“

0010    Тад се натраг дома повратио,

0011    ал га књига страга сустигнула

0012    од пунице и од вјеренице:

0013    „О, Иване, моје обречење!

0014    Обречење, ама несуђење,

0015    други тебе препроси ђевојку,

0016    препросио Бишћанин-Алија.“

0017    Кад је Иван књиге разумио,

0018    на силу је свате покупио,

0019    собом зове свога сестричића,

0020    сестрићића дијете Маркића,

0021    нејма њему до шеснес’ годинах,

0022    сабја му се по долини вуче,

0023    а џеко му по камењу туче.

0024    Кад су били горе уз планине,

0025    ал’ ево ти Бишћанин-Алије,

0026    за Алијом Танковићу Мујо,

0027    а за мујом Будалина Тале,

0028    а за Талом стари Ћејфанага

0029    и још воде лијепу ђевојку.

0030    Једва их је Маркић угледао,

0031    на сред друма пута запануо,

0032    пушку своју од образа пали

0033    те погоди Бишћанин-Алију,

0034    проз Алију Танковића Муја,

0035    а проз Муја Будалину Тала

0036    и проз Тала старог Ћејфанагу,

0037    свјема им је окинуо главе

0038    па им узе лијепу ђевојку,

0039    предаде је сењском капетану,

0040    Нека му је, честита му била.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Od popa Lakoca Vujadinovica iz Bjelopavlica