Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_устријели_љубу_не_знајући

Марко Краљевић устријели љубу не знајући

Марко Краљевић устријели љубу не знајући је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Купи дружбу Краљевићу Марко,

0002    Ш њоме иде у Косово бојно

0003    И војује по Косову с дружбом.

0004    Оста Марку у дому дјевојка,

0005    На се облачи војничке хаљине,

0006    А за главу крило пауново,

0007    Од сухога злата саливено.

0008    На се баци тешке мађилуке,

0009    Пак се меће коњу на рамена.

0010    Удре коња бојно на Косово,

0011    Здраво бојно на Косово дође.

0012    Тражи млада по Косову Марка,

0013    Искала га три бијела дана.

0014    Један данак угледала Марка,

0015    А за њиме Рељу Бошљанина,

0016    А за Рељом Синиљанин-Јанка.

0017    Диже с главе крило пауново,

0018    Па га млада насред пута баци,

0019    Пак се млада у гору сакрије.

0020    Кад наљегу до три побратима,

0021    Када виде насред пута крило,

0022    Да би чула, што ће говорити.

0023    Кад нагази Краљевићу Марко,

0024    Види златно насред пута крило,

0025    Из тананхна грла покликнуо:

0026    ”Да видите, мила браћо моја!

0027    Насред пута крило пауново,

0028    Од сухога злата саливено.

0029    Голем ти је они јуанк био,

0030    Ово крило који је носио.

0031    Ол је крило златно изгубио,

0032    Ол је добар јунак погинуо?”

0033    Пак се скочи са коња на траву,

0034    Па ухити крило пауново,

0035    Подигне га до свилена паса.

0036    Тад прискочи Реља Бошљанине,

0037    Иде Реља подизати крило,

0038    Подиже га до више кољена,

0039    Па га пушти на траву зелену.

0040    Пак прискочи Сибиљанин Јанко,

0041    Иде крило да подиже златно.

0042    Од земље га мало подигнуо,

0043    Пак га пушти на траву зелену,

0044    Ја говори од Сибиња Јанко:

0045    ”Побратиме, Краљевићу Марко!

0046    ¨Голем ти је ови јуанк био,

0047    Ово крило који је носио.

0048    Ол је добар јунако погинуо,

0049    Ол је златно крило изгубио?”

0050    И пођоше тако наприједа.

0051    Све то слуша из горе дјевојка,

0052    Па изиде из горе зелене.

0053    Једном руком узе криломлада,

0054    Ставила га за капу на главу.

0055    То видио Краљевићу Марко,

0056    Што учини лијепа дјевојка.

0057    Тешко се је Марко препануо

0058    И говори Краљевићу Марко:

0059    ”Ајме мени, мила браћо моја!

0060    Ев’ одовуд онога јунака,

0061    Што је био крило изгубио,

0062    Једном руком крило узимао,

0063    Ставио га за капу на главу.

0064    Страх је мене овога јунака,

0065    Да на мегдан не позове мене,

0066    Могу ласно изгубити главе.

0067    Нег дружино, мила браћо моја!

0068    Ја ћу поћи у црвку Петрову,

0069    У Петрову цркву сакрит ћу се.

0070    Ако они млади јунак дође,

0071    Да ли би вас за мене питао,

0072    Ви кажите, мила браћо моја!

0073    Није с нама Краљевића Марка,

0074    Отишо је Лимно у бијело

0075    Донијет нам винца и ракије,

0076    И духана, што је за дружине.”

0077    То изрече, уз поље побјеже

0078    Право здраво цркве на Петрове,

0079    Сакрије се у цркву Петрову,

0080    Тврдо Марко врата затворио.

0081    У то доба лијепа дјевојка,

0082    Божију им помоћ називала:

0083    ”Бог на помоћ, Маркова дружино!

0084    Камо вам је Краљевићу Марко?”

0085    Говоре јој Маркова дружина:

0086    ”Здраво био, незнана делијо!

0087    Није с нама Краљевића Марка.

0088    Отишо је Лимно у бијело

0089    Донијети винца и ракије,

0090    И духана, што је за дружине.”

0091    Кад то чула лијепа дјевојка,

0092    Под собом је коња ударила

0093    И отиде до цркве Петрове,

0094    То на цркви врата затворена.

0095    Куца млада лијепа дјевојка

0096    И дозивље Краљевића Марка:

0097    ”Краљевићу, сиви мој соколе!

0098    Отворими свете Петра врата,

0099    Ево теби тврда вјера моја,

0100    Да ти нећу ништа учинити,

0101    Јем ми исту вјеру вјерујемо.”

0102    Мучи Марко како студен камен,

0103    Ни с’ озива, ни отвара врата.

0104    Други га је волат дозивала:

0105    ”Краљевићу, мој соколе Марко!

0106    Отвори ми света Петра врата,

0107    Не ћу теби ништа учинити,

0108    Ми у исту вјеру вјерујемо.”

0109    Мучи Марко, не говори ништа.

0110    А кад види дјевојка лијепа,

0111    Па повади тешка буздохана,

0112    Па удара у Петрова врата,

0113    Док Петрова врата разломила.

0114    Па су врата на траву паднула

0115    У четверо и у деветеро,

0116    И уходи у цркве Петрове.

0117    Кад је види Краљевићу Марко,

0118    Од неј се је тешко препаднуо,

0119    На љуту је стр’јелу дочекао,

0120    Па устр’јели по пасу дјевојку.

0121    Паде млада у цркву Петрову,

0122    А побјеже Краљевићу Марко,

0123    Иде Марко, да дружини каже.

0124    Још не био дошо до дружине,

0125    Тешко га је глава забољела.

0126    Дружини је Марко говорио:

0127    ”Ајме мени, мила браћо моја!

0128    Ја устр’јелих онога јунака,

0129    Нетом сам га, браћо, устр’јелио,

0130    Тешко ме је глава забољела,

0131    Бог ће дати, да ће добра бити,

0132    Да не буде што у роду моме,

0133    У очину, ол у моје мајке!

0134    Вратит ћу се у цркве Петрове,

0135    Ако ли га у животу нађем,

0136    Да упитам онога јунака,

0137    Откуда је, од које крајине?”

0138    То изрече, на ноге се скаче

0139    И отиде у цркве Петрове.

0140    Још дјевојка у животу млада.

0141    Говори јој Краљевићу Марко:

0142    ”Богом брате, делијо незнана!

0143    Би ли мени право повидио,

0144    Откле јеси, из које крајине,

0145    Које јеси вјере и закона,

0146    Чијега си рода и племена?

0147    Нетом сам те устр’јелио Марко,

0148    Мене руса глава забољела,

0149    Да ми н’јеси што у роду мому,

0150    У очину, ол у моје мајке?”

0151    Говори му лијепа дјевојка:

0152    ”Краљевићу, почуј мене, Марко!

0153    Кад ме питаш, казат ћу ти право.

0154    Ја сам добра рода и племена,

0155    А побоље вјере и закона.

0156    Н’јесам ништа у роду твојему,

0157    У бабову, ни у мајке твоје,

0158    Ал сам теби више, мој соколе!

0159    Него да сам у роду твојему,

0160    Ја сам млада вјереница твоја,

0161    Ја сам јадна из Маћедоније

0162    Л’јепа Маре, вјереница твоја.”

0163    Говори јој Краљевићу Марко:

0164    ”Да када си вјереница моја,

0165    Што си бојно у Косово дошла?”

0166    Одговара лијепа дјевојка:

0167    ”Тебе тражит, сиви мој соколе!

0168    Да те видим очима мојијем.

0169    Ето сам те данас утражила

0170    И мојијем очима видјела,

0171    Ево данас првом и најзадњом.

0172    Сад не жалим, што сам погинула,

0173    Што ћу умр’јет у цркви Петровој,

0174    Кад сам тебе очима видјела.

0175    Причекај ме, Краљевићу Марко!

0176    Докле умрем и душу испуштим,

0177    Мој соколе, укопај ме л’јепо

0178    Пред Петрове ове цркве свете.

0179    Навали ме дрвљем и камењем,

0180    Да ме не би разн’јело звјерење.

0181    Тер знадбудеш, сиви мој соколе!

0182    Чигова се ова земља зове,

0183    Плати земљу, ђе ми гробље буде,

0184    Сваки аршин двадесет дуката,

0185    Да ми није туђа земља тешка.

0186    Када дођеш Прилипу б’јеломе,

0187    Пиши књигу јадној мојој мајци,

0188    Нек се влада, мени се не нада,

0189    Да ме веће видјет нигда не ће.

0190    Што имаде танка руха мога,

0191    Што јој буде боље рухо моје,

0192    Нед удава брез мајке сироте.

0193    Што погоре рухо изостане,

0194    Нек износи мила мајка моја

0195    Вечер касно на наранчу жуту,

0196    Не по њему ноћна роса пада.

0197    Јутром моја да подрани мајка,

0198    Прије жарко нег изађе сунце,

0199    Диже рухо са наранче жуте,

0200    Па га носи воре у бијеле.

0201    Па га росна у сандуке слага,

0202    Ш њим се моја мајка разговара:

0203    ”Гњи ми пусто у сандуку рухо,

0204    Моје Маре у земљици црној!”

0205    То изусти, а душу испусти

0206    На рукама Краљевића Марка.

0207    Цвили Марко како д’јете мало.

0208    Скупила се Маркова дружина,

0209    Стали тажит Краљевића Марка.

0210    Укопали лијепу дјевојку,

0211    Наваљују дрвљем и камењем.

0212    Марко тражи земљи господара

0213    И у њега замљицу купује,

0214    Ђе је своје укопао злато.

0215    Плати аршин двадесет дуката,

0216    Да јој није тешка земља туђа.

0217    И отиду из Косова бојна,

0218    Здраво дошли Прилипу б’јелому.

0219    Када Марко у Прилип допаде,

0220    Стаде Марко, б’јелу књигу пише

0221    И шаље је у Маћедонију,

0222    А на руке дјевојчиној мајци.

0223    Овако јој у тој књизи пише:

0224    ”О пунице моја несуђена!

0225    Нека знадеш поздрав ћери твоје.

0226    Она те је пуно поздравила,

0227    Да се владаш, а њоме не надаш,

0228    Да је веће видјет никад не ћеш.

0229    Остала ти у Косову бојну,

0230    Пуно те је Марко поздравила.

0231    Што јој боље танко рухо буде,

0232    Да га д’јелиш сиротам брез мајке.

0233    Што ти горе рухо изостане,

0234    Да га носиш из куле танахне

0235    И вечером кад западе сунце,

0236    Да простираш на наранче жуте,

0237    Не по њему ноћна роса пада.

0238    Па у јутро да ураниш рано,

0239    Прије него жарко гране сунце,

0240    Дижеш рухо са наранче жуте,

0241    Да га росна у снадуке слагаш

0242    И да јој се ш њиме разговараш:

0243    ”Гњи ми пусто у сандуку рухо,

0244    Моја Маре у земљици црној!”

0245    Кад је б’јелу књигу накитио,

0246    Опреми је мајци дјевојчиној.

0247    Кад јој јадној б’јела књига дође,

0248    Књигу штије, грозне сузе лије.

0249    Стала пусто рухо преметати

0250    И по њему грозне сузе л’јева.

0251    Све што боље, све је под’јелила

0252    Сиротама, што немаду мајке.

0253    Што јој горе рухо изостаде,

0254    Износи га из куле танахне,

0255    Простире га на наранче жуте,

0256    Нек по њему ноћна роса пада.

0257    У јутро би уранила рано,

0258    Са наранче покупила рухо,

0259    Па га росна у сандуке слага

0260    И ш њиме се јадна разговара:

0261    ”Гњи ми пусто у сандуку рухо,

0262    Моја Маре у земљици црној!”

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljevic ustrijeli ljubu ne znajuci

марко_краљевић_устријели_љубу_не_знајући.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:49