Корисничке алатке

Алатке сајта


милован_спасић

Милован Спасић

Милован
Спасић
милован_спасић.jpg
Рођење:
8. март 1818.
Рековац,
Кнежевина Србија

Смрт:
24. јун 1908.
Београд,
Краљевина Србија

Познат као:
политичар, педагог
и службеник

Милован Спасић (Рековац, округ јагодински, 24. фебруар/8. март 1818 — Београд, 11/24. јун 1908), српски политичар и педагог, доктор философије, начелник у министарству просвете, управник Управе фондова и члан Државног савета. Био је први библиотекар Народне библиотеке Србије.

Живот и рад

Основну школу похађао је у Рековцу.1) Његов отац Иван Спасић био је сеоски кнез.2) Основну школу завршио је код неког приватног учитеља, кога је његов отац довео у село.3) Након очеве смрти сам је отишао у Сремске Карловце, где се 1836. уписао у гимназију.4) Гимназију је похађао у Сремским Карловцима од 1836. до 1839. и у Пожуну (Братислави) од 1839. до 1840.5) Од 1839. добијао је стипендију од Кнежевине Србије у време намесништва.6) Кад му намесништво није одобрило да оде на студиј у Немачку, он се на своју руку 1841. уписао на студију у Халеу, одакле је онда прешао у Јену и на крају у Берлин.7) Касније је поново добио српску стипендију. Спасић је докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1843. године и сматра се првим библиотекаром Народне библиотеке Србије.8) У Србију се вратио 1844.9) По повратку у Србију постављен је за столоначелника у министарству просвете.10) Одмах је започео да уређује Народну библиотеку.11) Израдио је децембра 1845. године Статут читалишта београдског, а читаоница је 1846. започела са радом.12)

Народна библиотека Србије је основана 1832. године и најстарија је установа културе тог типа у Србији. Настала је као својеврсни депозит књига, затим је била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија). Потом је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку. Године 1845. библиотека је имала 1.421 наслов у 2.283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.13) Постављен је 1845. и за члана Просветног одбора, а након његовога укидања постао је 1849. члан Школске комисије.14) Био је преко двадесет година члан Школске комисије.15) Био је 1857. секретар, а 1858. начелник Министарства просвете.16) Од 1861. био је председник Главног школског фонда, а 1862. управник Управе фондова.17) Постављен је 1864. за начелника економског одељења Министарства финансија.18) На том месту је основао Друштво за пољску привреду, а онда је шест година уређивао „Тежак”, часопис тог друштва.19) Од 1878. до 1888. био је члан Државнога савета.20)

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности од фебруара 1845. Казначеј ДСС је био 1845. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) наименован љета 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Секретар је Одсека за науке историјске и државне СУД 1868/1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 12, C, уредник Властоје Д. Алексијевић
  • Српска краљевска академија Год. 22 (1909) 118 (Ст. Новаковић).
  • Б. Миљковић: Друштво српске словесности од 1841 до 1864. У: Чланци и прилози о српској књижевности прве половине XIX века. Нови Сад, Матица српска, 1914. Стр. 18–81. (Књиге MC, 46).
  • M. Подољски: Др М. Спасић и његов рад у Народној библиотеци. Мисао 35 (1931) 62–70 + 195–204 + 331–336.
  • В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Београд. 1994.

Спољне везе

2) , 3) , 4) , 6) , 7) , 9) , 10) , 11) , 12) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
5)
МАР
милован_спасић.txt · Последњи пут мењано: 2023/05/25 14:18