Марко Емилије Лепид (конзул 187. пре Хр.) (лат. Marcus Aemilius Lepidus) (до 152. пре Христа), римски војсковођа и политичар. Био је два пута изабран за конзула, 187. пре Христа и 175. пре Христа. Током 187. пре Христа победио је Лигурце. Надгледао је изградњу цесте Виа Емилија, која је спајала Плацентију и Аримини. Успоставио је римске колоније Парму и Модену.¹⁾

Током 201. пре Христа био је један од изасланика, које су Римљани послали у Египат, који је тада био римски савезник. Римљани су послали три амбасадора Марка Емилија Лепида, Гаја Клаудија Нерона и Публија Семпронија Тудитана.²⁾ Дали су им и задатак да оду и у Египат, код Птолемеја V Епифана.³⁾ Птолемеју V Епифану су требали да објаве да сз окончали Други пунски рат и да му се захвале јер је остао римски пријатељ у најкритичнијим моментима за Рим.⁴⁾ Циљ мисије је био да добију Птолемејеву подршку за предстојећи рат са Македонијом.⁵⁾ Амбасадори су се на путу према Египту задржали у Атини 200. пре Христа, где су се срели са Аталом I и изасланицима са Родоса.⁶⁾ Ту су по први пут упутили ултиматум Филипу V Македонскоме, чија војска је у то време пустошила Атику.⁷⁾

Филип V Македонски је у то време опседао Абид, стратешки важан град на Хелеспонту. Римски изасланици су се тада налазили на Родосу, па су послали најмлађега међу њима Марка Емилија Лепида да упути још један ултиматум македонском краљу.⁸⁾ Тада се веома дрско обратио Филипу и запретио му је ратом, ако се не држи подаље од Птолемејевих, Аталових и родских поседа и не напада друге грчке полисе.⁹⁾ Према Јустину Марко Емилије Лепид имао је у Египту положај тутора малолетнога краља Птолемеје V Епифана.^10)11)12) Иако је био најмлађи од три амбасадора Лепид је добио високи положај, који му је омогућавао да се брине о египатској администрацији. Могуће је да је једно време остао у Египту, а да су се друга два амбасадора вратила. Колико је остао није јасно, али био је поново у Риму 199. пре Христа, али могао је поново да се врати за Египат. Ипак та информација о положају тутора не појављује се код Полибија или Тита Ливија, па се поставља питање веродостојности.

Изабран је за курулнога едила 192. пре Христа.¹³⁾ Током 191. пре Христа изабран је за претора Сицилије.¹⁴⁾¹⁵⁾ Први пут изабран је за конзула 187. пре Христа заједно са Гајем Фламинијем Млађим.¹⁶⁾ У Лигурији је дошло до побуне, па је Сенат одредио да оба конзула оду у Лигурију.¹⁷⁾ Марко Емилије Лепид се противио тој одлуци, тражећи да добију Грчку или Азију. Помогао је изасланицима Амбракије да оптуже његовога непријатеља Марка Фулвија Нобилиора.¹⁸⁾ Лепидовим заслугама Амбрачани су враћени из изгнанства. Оба конзула водила су веома успешан рат против Лигура.¹⁹⁾ Наставио је и Виа Фламинију, тако да је основао Виа Емилију, која је водила од Ариминија, преко Бононије до Плацентије.²⁰⁾ Основао је на томе путу град Регијум Лепиди (данашњи Ређо Емилија).

Изабран је 180. пре Христа за врховнога свештеника, понтифекса максимуса.²¹⁾ Током 179. пре Христа изабран је за цензора заједно са Марком Фулвијем Нобилиором.²²⁾ Њих двојица су се често свађали, па им се обратио Квинт Цецилије Метел тражећи од њих да окончају своје свађе.²³⁾ Пред водећим сенаторима пружили су један другом руку окончавши свађу.²⁴⁾ У то време Марко Емилије Лепид је изабран за принцепса Сената.²⁵⁾ Изградио је први јавни театар, а заједно са другим цензором изградио је Базилику Емилију на римском Форуму. базилику је касније око 50. пре Христа реконструисао Луције Емилије Лепид Паул.

По други пут изабран је за конзула 175. пре Христа заједно са Публијем Муцијем Сцеволом. Оба конзула добила су Лигурију и успешно су угушила побуну у Лигурији и Цисалпинској Галији.²⁶⁾ Био је укупно шест пута биран за принцепса Сената. Умро је 152. пре Христа.

• Тит Ливије
• Апијан, Историја Рима
• Полибије, Историје
• Јустин

Marko Emilije Lepid (k. 187. pre Hr.)