Анатра ДС

Анатра ДС, руски двокрилни једномоторни извиђачки авион са два члана посаде (пилот и извиђач), пројектован и произведен у току Првог светског рата у Заводу А.А. Анатра из Одесе. За време рата користило га је руско и аустроугарско ваздухопловство, обе стране у грађанском рату у Русији, а после рата је коришћен у ваздухопловствима Републике Аустрије, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Краљевине СХС/Југославије. Авион је још био познат под именом Анасал, што је добијено од скраћеница назива авиона и мотора који га је погонио (Анатра + Салмсон).

Пројектовање и развој

Анатра ДС (или Анасал) је пројектован на бази свог претходника Анатра Д (или Анаде). У ствари су углавном уклоњени недостатци претходног пројекта.

Авион Анатра Д је имао ротациони мотор Gnome Monosoupape снаге 100 KS, који је код авиона Анатра ДС замењен са много моћнијим радијалним мотором Салмсон снаге 150 KS. Мотор је био јединствен, пошто је био један од ретких водом хлађених мотора радијалне (звездасте) конструкције, па је на авиону монтиран хладњак за воду, испод горњег крила. Овај се мотор на основу лиценце производио у Русији. Предњи део трупа авиона био је сличан свом претходнику, са сличном капотажом мотора, отвором на дну, и карактеристичним рупама за хлађење на оплати мотора. Авион је такође био нешто већи од претходника и боље наоружан, напред је добио синхронизовани митраљез за пилота, а осматрач је имао један митраљез за заштиту задње стране авиона. Оплата трупа код овог авиона је била од дрвене лепенке (што је повећало крутост авиона) за разлику од претходника код кога је оплата трупа била од платна. За овај авион је била специјално конструисана елиса (инг. Григорашвили) која је повећала брзину авиона на 150 km/h.

Технички опис

Анатра ДС /(Анасал) је двокрилни двоседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Био је опремљен водом хлађеним радијалним (звездастим) мотором, Салмсон 9П (Salmson 9P) снаге 150 KS (110 kW). Хладњак за воду се налазио испод горњег крила авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.

У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Пилот је седео на првом месту у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине је била добра. Извиђач је такође имао добру прегледност јер му се кабина налазила иза крила. Поред тога и доње и горње крило на месту где се налазио извиђач/стрелац су имала изрезе.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње крило је имало облик једнокраког трапеза, док је доње крило мало одступало од тог облика (излазна ивица крила није била права линија). Спојеви предње ивице са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Доње и горње крило су имали поравнате предње ивице (нападне ивице крила). Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су били направљени од дрвета пресвученог платном.1)

Стајни орган је био тада класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан митраљезом Викерс калибра 7,7 mm који је био постављен испред пилота и гађао је кроз обртно поље елисе. Њиме је управљао пилот. Други митраљез је био монтиран на обртној турели постављеној у кабини осматрача и то је обично био Левисов митраљез. Функција овог митраљеза је била заштита задње полусфере авиона. Код неких авиона овај митраљез је био удвојен. Варијанта ових авиона који су се производили за време аустроугарске окупације Одесе су били опремљени митраљезима Шварцлозе.

Варијанте авиона

  • ДС — двосед извиђачки,
  • ДСС — као ДС са јачим мотором Салмсон снаге 160 KS,
  • Анадис — ловачки авион пројектован на бази Анасал

Наоружање

Корисници

  • Русија
  • Савез Совјетских Социјалистичких Република
  • Аустроугарска
  • Аустрија (после рата)
  • Мађарска (после рата)
  • Чехословачка (после рата)
  • Краљевина СХС/Југославија (после рата)

Оперативно коришћење

Авион Анатра ДС се производио у Заводу А.А. Анатра у Одеси и мада је прототип полетео 26.07.1916. (по старом календару) године производња ових авиона је почела тек годину дана касније тј. 26.07.1917.(по старом календару) године, када је потписан уговор за производњу 300 примерака ових авиона са моторима Салмсон од 150 KS. Производња је почела августа месеца 1917. године са планом да се до краја године произведе 100 примерака. Нажалост револуционарна превирања су осујетила овај план тако да је до новембра месеца направљено између 60 и 70 комада. У пред револуционарном периоду 46 ових авиона је коришћено на руско-немачком и руско-аустроугарском фронту. С обзиром на наоружање од два митраљеза и 60 кг бомби, авион је коришћен као офанзивно средство за напад на укопане непријатељске војнике, ове операције су биле успешне и уносиле су панику међу непријатељску војску, тако да се сматра да је овај авион утро пут развоју јуришне авијације у Русији.

Избијање револуције и почетак грађанског рата довео је до тога да је аустругарска војска окупирала Одесу и у Заводима Анатра затекла је у том тренутку 242 авиона спремних за испоруку - 111 авиона Анасал, 63 авиона „Анаде” и 68 јединица других пројеката, углавном авиона „Фарман” који су рађени по лиценци. Поред тога, у погонима фабрике је било у различитим фазама израде је око 150 авиона, „Анасал”. С обзиром да се већ у то време у Аустроугарској осећа проблем недостатка капацитета у авио и моторној индустрији а Немачка је својом производњом тек задовољавала своје потребе у авионима, тако да их није имала за извоз, аустријска команда је одлучила да користи авионе „Анасал” у свом ваздухопловству за обуку пилота под ознаком „Анатра С.1”. У мају 1918, власник фабрике је са Аустроугарском потписао уговор за изградњу још 200 нових авиона. Разлика између авиона произведених у периоду аустроугарске окупације и оних произведених пре тога је био у мотору и наоружању авиона, наиме, мотори и наоружање су били усклађени са немачком опремом. До предаје Аустроугарске у новембру 1918, из Одесе је било преузето 180 авиона типа „Анасал”. Они су служили у Аустроугарској за обуку пилота, а након пропасти Аустроугарске монархије у посед ових авиона је дошла Република Аустрија (21 узорка), Чехословачка (23 примерака), Краљевство СХС (24 примерака), Пољска и Мађарска (8 примерака). Авион је чак учествовао у оружаном сукобу између Чехословачке и Мађарске у 1919, по свему судећи један од ових авиона се још увек чува у Музеју народне технике у Прагу као једини сачувани примерак. Чеси су извршили реконструкцију система за напајање горивом на овом авиону и ти авиони су успешно коришћени, најдуже од свих земаља које су имале ове авионе. У музеју Зхулиани у Украјини изложена је једна реплика овог авиона.

Коришћење у Краљевини Југославији

Након пробоја Солунског фронта и незадрживог напредовања српске војске при ослобођењу земље, на аеродромима које су користиле аустроугарске и немачке трупе заробљено је прилично авиона и ваздухопловног материјала јер непријатељ услед брзине наступања српске војске није био у стању да евакуише сав тај материјал. Између осталог заробљено је и више авиона типа Анатра ДС (на аеродромима Нови Сад и Сегедин заробљено је укупно 24 авиона типа Анатра). После престанка непријатељства и потписивања примирја извршено је прикупљање, разврставање, тријажа и оспособљавање ваздухопловног материјала за употребу, тако да је у војном ваздухопловству новонастале државе Краљевству СХС комплетирано око десет авиона типа Анатре ДС. Ови авиони су коришћени за курирску службу, извиђање, обуку и тренажу пилота. Оперативна употреба ових авиона у служби ВВКСХС трајала је до половине двадесетих година двадесетог века. Последњи авион овог типа летео је у ВВКСХС 1925. године. Релативно кратка употреба ових авиона у ВВКСХС је била последица тога, што се због грешке у систему за напајање горивом, код ових авиона понекад палио мотор у току лета што је проузроковало жртве. С обзиром на војно политичку ситуацију у земљи и окружењу, сваки авион је био од велике користи тако да су и ове заробљене Анатре ДС добро дошле и коришћене у ВВКСХС.2)3)4)

Сродни чланци

Литература

  1. С. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.
  2. Д. Лучић; Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.
  3. Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden 1975, ISBN 3806803919
  4. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.
  5. Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California, ISBN 1-57607-364-5, str.19

Спољне везе

1)
Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г., Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3
2)
Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
3)
Јанић Ч., Петровић О., (2011), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
4)
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918–1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Штампање