Лазар Чолак-Антић
Рођење: 1839. Крушевац, Кнежевина Србија Смрт: 2. октобар 1877. Крушевац, Кнежевина Србија Познат као: официр, писац и професор

Лазар Чолак-Антић (Крушевац, 1839 — Крушевац, 2. октобар 1877), српски официр и војни писац, артиљеријски потпуковник и професор Војне академије у Београду. Истакао се у Првом српско-турском рату јуначком одбраном Јанкове клисуре.

Лазар Чолак-Антић је рођен 1839. године у Крушевцу од оца Косте и мајке Јованке.¹⁾ Унук је Чолак Анта Симеоновића, једнога од најважнијих војвода Првога српскога устанка.²⁾ Као дечак од девет година остао је без оца и мајке, па је живео код родбине.³⁾ У Крагујевцу је завршио основну школу и гимназију, па је са 16 година (1855) примљен у Војну академију.⁴⁾ Са одличним успехом завршио је Војну академију као артиљеријски официр, а онда су га 1861. послали у Пруску на усавршавање.⁵⁾ У Прусији је боравио годину и по, а онда је због одређених препрека одустао, дао оставку и вратио се 1863. у Србију.⁶⁾

Две године сам се издржавао, да би 1865. био поново примљен у државну службу.⁷⁾ Радио је најпре као професор у ужичкој реалки, а онда као артиљеријски поручник при Артиљеријској управи у Крагујевцу.⁸⁾ Од 1867. до 1871. био је професор артиљерије на Војној академији.⁹⁾ Написао је 1867. године Употреба олучне артиљерије у пољу.¹⁰⁾ Написао је и Помоћну књигу за артиљеријске официре, а са немачког је превео Перицонијеву Тактику. Предавао је артиљерију кнезу Милану Обреновићу.¹¹⁾ У то време добио је оба чина капетана. Постављен је 1871. за управитеља лафетирања при Тополивници у Крагујевцу.¹²⁾ Унапређен је 1874. у мајора и постављен је за команданта чачанске бригаде, а 1875. постао је командант крушевачке бригаде, са којом је дочекао Први српско-турски рат.¹³⁾

За време Првога српско-турскога рата командовао је крушевачком бригадом и успешно је бранио најпре Вукање, а онда Јанкову клисуру.¹⁴⁾ Турска војска је много пута неуспешно покушавала да се пробије кроз Јанкову клисуру, а када није успела, онда је заобишла његов положај, зашла му иза леђа, али ни тада није могла да заузме Јанкову клисуру.¹⁵⁾ Иако је турска војска успевала на другим местима ту не само да није успела, него је крушевачка бригада заузела чак и 60 села, која пре рата нису била у саставу Кнежевине Србије.¹⁶⁾ Због ратних заслуга унапређен је у потпуковника и одликован медаљом за храброст и Таковским крстом.¹⁷⁾ Постављен је 1877. за команданта Моравске дивизије.¹⁸⁾ Када је закључен мир у Рашкој је са турским властима радио на спровођењу мировних услова и тада је тешко назебао и добио упалу плућа.¹⁹⁾ Иако се излечио болест је оставила последице, па више није био способан ни за војну службу, а ни било какав канцеларијски посао.²⁰⁾ Изгубио је супругу и двоје деце и остао је сам са једном ћерком, па је запао у депресију и сам је себи одузео живот 2. октобра 1877. у Крушевцу. Два дана пред смрт оставио је опроштајно писмо свом брату пуковнику Илији Чолак Антићу и поверио му да брине о његовој ћерци.²¹⁾ Његова ћерка Милица удала се касније за Владислава Рибникара, оснивача „Политике”.

Прави је члан Српског ученог друштва (Одсека јестаственичког и математичарског) од 1871.

• Д. Ђурић: Спомен Лазару К. Чолак-Антићу. Надгробна реч. Српске новине, 225, 14. октобар 1877.
• М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гласник Српског ученог друштва 24 (1868) 1–135.
• Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Београд, 1925. Стр. 221.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Lazar Colak-Antic