Добро дошли на Српску енциклопедију

Лазар Чолак-Антић

Лазар Чолак-Антић (Крушевац, 1839 — Крушевац, 2. октобар 1877), српски официр и војни писац, артиљеријски потпуковник и професор Војне академије у Београду. Истакао се у Првом српско-турском рату јуначком обраном Јанкове клисуре.

Школовање

Лазар Чолак-Антић рођен је 1839. у Крушевцу од оца Косте и мајке Јованке.1) Унук је Чолак Анта Симеоновића, једнога од најважнијих војвода Првога српскога устанка.2) Као дечак од девет година остао је без оца и мајке, па је живео код родбине.3) У Крагујевцу је завршио основну школу и гимназију, па је са 16 година (1855) примљен у Војну академију.4) Са одличним успехом завршио је Војну академију као артиљеријски официр, а онда су га 1861. послали у Пруску на усавршавање.5) У Прусији је боравио годину и по, а онда је због одређених препрека одустао, дао оставку и вратио се 1863. у Србију.6)

Професор на Војној академији

Две године сам се издржавао, да би 1865. био поново примљен у државну службу.7) Радио је најпре као професор у ужичкој реалки, а онда као артиљеријски поручник при Артиљеријској управи у Крагујевцу.8) Од 1867. до 1871. био је професор артиљерије на Војној академији.9) Написао је 1867. Употреба олучне артиљерије у пољу.10) Написао је и Помоћну књигу за артиљеријске официре, а са немачког је превео Перицонијеву Тактику. Предавао је артиљерију кнезу Милану Обреновићу.11) У то време добио је оба чина капетана. Постављен је 1871. за управитеља лафетирања при Тополивници у Крагујевцу.12) Унапређен је 1874. у мајора и постављен је за команданта чачанске бригаде, а 1875. постао је командант крушевачке бригаде, са којом је дочекао Први српско-турски рат.13)

Учешће у рату

За време Првога српско-турскога рата командовао је крушевачком бригадом и успешно је бранио најпре Вукање, а онда Јанкову клисуру.14) Турска војска је много пута неуспешно покушавала да се пробије кроз Јанкову клисуру, а када није успела, онда је заобишла његов положај, зашла му иза леђа, али ни тада није могла да заузме Јанкову клисуру.15) Иако је турска војска успевала на другим местима ту не само да није успела, него је крушевачка бригада заузела чак и 60 села, која пре рата нису била у саставу Кнежевине Србије.16) Због ратних заслуга унапређен је у потпуковника и одликован медаљом за храброст и Таковским крстом.17) Постављен је 1877. за команданта Моравске дивизије.18) Када је закључен мир у Рашкој је са турским властима радио на спровођењу мировних услова и тада је тешко назебао и добио упалу плућа.19) Иако се излечио болест је оставила последице, па више није био способан ни за војну службу, а ни било какав канцеларијски посао.20) Изгубио је супругу и двоје деце и остао је сам са једном ћерком, па је запао у депресију и сам је себи одузео живот 2. октобра 1877. у Крушевцу. Два дана пред смрт оставио је опроштајно писмо свом брату пуковнику Илији Чолак Антићу и поверио му да брине о његовој ћерци.21) Његова ћерка Милица удала се касније за Владислава Рибникара, оснивача Политике.

Академик

Прави је члан Српског ученог друштва (Одсека јестаственичког и математичарског) од 1871.

Литература

Спољне везе

Штампање