Кћи Старине Новака је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Мили Боже чуда големога

0002    Гди дјевојка сама гору пређе,

0003    Гору пређе, у клисуру уђе,

0004    Кроз клисуру пјевати зачела.

0005    То дочуо Старина Новаче,

0006    Па он шаље два Новаковића:

0007    „Дјецо моја, два Новаковића,

0008    Ви идите у клисуру долом,

0009    Ви видите тко пјева клисуром!

0010    Ако буде који од јунака,

0011    Бацајте га у то море сиње;

0012    Ако буде вила загоркиња,

0013    Пуштајте је у гору зелену;

0014    Ако ли је љепота дјевојка,

0015    Довед’те је под шатор меника!”

0016    Брзо језде два Новаковића,

0017    Брзо језде, у гору одјезде

0018    И из горе у клисуру долом,

0019    У клисури дјевојку затекли

0020    Која пјева гласом умиљатим.

0021    Ватају је два Новаковића;

0022    Њима вели лепота дјевојка:

0023    „Прођ’те ме се, ајдуци загорски,

0024    Та ја нисам вила загоркиња,

0025    Већ сам главом лепота дјевојка!”

0026    Беседила два Новаковића:

0027    „Тебе стари под шатор дозива!”

0028    Опет вели лепота дјевојка:

0029    „Који стари под шатор дозива?”

0030    Њојзи веле два Новаковића:

0031    „Зашто, секо, ти за име питаш,

0032    Ти му ниси на бабиња била?”

0033    Па узеше дјевојку за руку,

0034    Одведоше под шаторе баби.

0035    Па беседи Старина Новаче,

0036    Беседио сину Оливеру:

0037    „Оливеру, мој рођени сине,

0038    Да узмемо за Грују дјевојку,

0039    Грујиног је лика и облика,

0040    Грујиног је стаса и одраста,

0041    Грујиног је ока и нарока!”

0042    Што рекоше то и свероваше,

0043    Па узеше за Грују дјевојку,

0044    И одоше у бијелу цркву

0045    Те стадоше млади на венчање.

0046    Ал’ се чудо њима појавило:

0047    Мали ђаци муком занемише,

0048    Китни в’јенци с главе попадаше,

0049    Ванђеље се у камен претвори,

0050    Чаше златне крви напунише,

0051    Свуд је ведро, над црквом облачно.

0052    Ал’ беседи стари свештениче:

0053    „Бога теби, Старина Новаче,

0054    Јеси л’ пит’о ког рода дјевојка,

0055    Ког је рода, кога ли порода,”

0056    Откуда је, из земље које је,

0057    Није л’ откуд баш од рода твога?”

0058    Узимао Старина Новаче,

0059    Узимао лепоту дјевојку,

0060    Узим’о је за десницу руку,

0061    Па је води на црквена врата

0062    И ’вако јој беседио старче:

0063    „Бога теби, лепото дјевојко,

0064    Ког си рода, кога ли порода,

0065    Откуда си, из земље које си,

0066    Ниси л’ откуд баш од рода мога?”

0067    Беседила љепота дјевојка:

0068    „Нејаку ме заробили Турци,

0069    Та нејаку од седам година,

0070    Па сам чула ди диване Турци,

0071    Ди диване на турском дивану ─

0072    Имам бабу Старину Новака

0073    И два брата, два Новаковића,

0074    Једно Груја, други Оливеру”.

0075    Удари се Старина Новаче,

0076    Удари се руком по кољену,

0077    Скерлет му је пук’о напетеро,

0078    Па говори у бијелој цркви:

0079    „Авај мени и до Бога мога,

0080    Мал’ ја данас не огр’јеши душу,

0081    Мал’ не венча брата са сестрицом!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Kci Starine Novaka