Дјевојча хитрост

Дјевојча хитрост је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    До три мрка завијаше вука

0002    у пазару на сред Сарајева,

0003    то не била три крвава вука,

0004    но то била три горска хајдука

0005    у тавницу, божу несретницу,

0006    у тавницу на сред Сарајева.

0007    Једно бјеше Брајичићу Зрно,

0008    друго јунак Лакетићу Јанко,

0009    а треће је Јушковићу Раде

0010    од питоме Жупе Грачанице;

0011    но на њих се нико не наклања,

0012    до једина варошка ђевојка,

0013    тавници је често долазила,

0014    ал’ хајдуц’ма ништа не зборила,

0015    до ђевојци Зрно бесједио:

0016    „О бога ти, варошка ђевојка!

0017    Што долазиш на пенџер тавници,

0018    љто долазиш, ништа не бесједиш?“

0019    Ђевојка је Зрну бесједила:

0020    „Чујеш мене, Брајичићу Зрно!

0021    Да от’ ли ми дати вјеру тврду

0022    да ме узмеш за вјерну љубовцу,

0023    да бјежимо к обичају твоме,

0024    пушти ћу ве из тавнице јадне.“

0025    А да видиш Брајичића Зрна,

0026    пружи њојзи обадвије руке,

0027    те јој даде боже вјере тврде,

0028    таде рече варошка ђевојка:

0029    „Чујеш мене, Брајичићу Зрно!

0030    Сад ће доћи тридесет Сарајлијах,

0031    извешће ве из тавнице тавне,

0032    повешће ве у дно Сарајева,

0033    све тројицу хоте објесити,

0034    но чу ли ме, Брајичићу Зрно,

0035    кад будете низ уске сокаке,

0036    ти завичи грлом и авазом:

0037    “Да ли није брата ришћанина,

0038    оли какве варошке ђевојке,

0039    да изнесе један кондир вина,

0040    да причести три горска хајдука?„

0041    Ја ћу чути, вина изнијети,

0042    још изнијет до три добре ћорде.“

0043    То му рекла, у варош отишла,

0044    у то доба тридесет Сарајлијах,

0045    изведоше три горски хајдука,

0046    поведоше низа Сарајево,

0047    кад су били низ уске сокаке,

0048    ал’ да видиш Брајчића Зрна,

0049    завикао грлом гласовитим:

0050    „Да ли брата нејма ришћанина,

0051    али какве варошке ђевојке,

0052    да изнесе један кондир вина,

0053    да причести три горска хајдука?“

0054    То зачула варошка ђевојка,

0055    ухитала, донијела вина,

0056    под пазухо до три остре ћорде,

0057    ајдуцима вино приносила,

0058    ну да видиш тридест Сарајлијах

0059    ђе девојци просипљаху вино.

0060    Ђевојка се на невољи нађе,

0061    тиште руке у шпаг од доламе,

0062    извадила три стотин’ цекинах,

0063    просула их млада по калдрми,

0064    тад ну виђи младе Сарајлије,

0065    како с’ грабе о то пусто благо,

0066    ко ће више уграбити блага,

0067    ал’ ђевојка сабљу повадила,

0068    једном удри Брајичића Зрна,

0069    удари га, коноп пресијеч

0070    и даде му ћорду у десницу,

0071    другом удри Лакетића Јанка,

0072    удари га, коноп пресијече

0073    и даде му ћорду у десницу,

0074    трећом удри Јушковића Рада,

0075    удари га, коноп пресијече

0076    па му даде у мишицу ћорду,

0077    стани тко ће и само погледај

0078    кад с’ јунаци ћордах добавише,

0079    а бијеле руке опростише,

0080    у Турке су јуриш учинили,

0081    посјекоше тридесет Сарајлијах,

0082    изгубише аге и кадије,

0083    узеше им коње виловите,

0084    бацише се хат’ма на рамена,

0085    утекоше проза Сарајево,

0086    узгред сподбе лијепу ђевојку,

0087    која им је живот опростила,

0088    избавила вјешал’ и тавнице.

0089    Ко их ћера, стићи их не може,

0090    ко је чек’о, шчекат не смијаше,

0091    упрцаше здраво и весело.

0092    И нека их, срећа их служила,

0093    па кад бјеху своме завичају,

0094    Зрно узе лијепу ђевојку,

0095    учинио ка јој вјеру дао.

0096    Сваком вјера вјерноме помогла,

0097    каконо је тад’ и потад’ Зрну

0098    и јунац’ма његовим хајдуц’ма.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање