Корисничке алатке

Алатке сајта


критија

Критија

Критија (грч. Κριτίας) (460 — 403 пре Христа), атински политичар, филозоф и књижевник. Критија је Платонов рођак, а Сократов ученик и пријатељ. Био је један од водећих чланова Тридесеторице тирана, који су преузели власт у Атини 404. пре Христа након капитулације Атине у Пелопонеском рату. Критија представља веома мрачну фигуру атинске историје, а био је и омражен од народа због сурове страховладе и крвавога терора. Одговоран је за смрт многих атинских грађана. Током његове власти многи су били присиљени да попију пехар са отровом. Своје знање реторике користио је за политичке циљеве.1)

Порекло

Потицао је из богате и моћне аристократске породице. Унук је Критије Старијега. Платон је био Критијин рођак. Био је један од Сократових ученика, али као да није од Сократа добио моралне подуке. Касније се Сократ дистанцирао од њега.

Алкибијадов сарадник

Током 415. пре Христа био је оптужен за оштећења глава на Хермесовим стубовима по Атини, за што су Атињани оптуживали и Аликибијада. Критија је био активно укључен у политички живот Атине као Алкибијадов сарадник. Написао је једну елегију, у којој се залаже за повратак Алкибијада из прогонства. Када се атински народ поново окренуо против Алкибијада изгледа да је Критија 406. пре Христа отишао са њим. Критија је био укључен и у неки устанак у Тесалији, али о томе се мало зна.

Владавина терора

Када је Атина капитулирала 404. пре Христа Лисандар је срушио демократски поредак и успоставио олигархијску власт Тридесеторице тирана. Критија се вратио из прогонства и био је један од петорице вођа олигархијских фракција у послератној Атини. Био је водећи члан владе познате под називом Тридесеторица тирана. Током тога периода од 404. до 403. пре Христа протерано је на хиљаде Атињана, убијено је преко 1.000 људи и одузета им имовина. Без суђења погубили су чак и Терамена, једног од оснивача Тридесеторице тирана. Терамен се усудио да се супростави Критији. Говорио је Критији да нема потребе да убијају толико људи, који не намеравају да ноносе штету олигархији. Међутим наставило се са погубљењима, па их је Терамен саветовао да ако владају силом да имају ширу базу. Критија и остали олигарси наставили су са још већим терором. Похапсили су све метеке (странце с правом боравка у Атини) и одузели су им имовину.

Пад олигархије и смрт

Тразибул је уз помоћ прогнаних Атињана 403. пре Христа најпре заузео Филу на граници Атике и Беотије, па је кренуо на луку Пиреј. Заузео је пирејску тврђаву Мунихију. Уследила је битка између Тразибулових присташа и Критијине војске. Критија је као заповедник распоредио фалангу у 50 линија дубоку формацију. Водећи чланови олигархијске власти стајали су у првом реду фаланге на крање левом крилу. Критија је погинуо и изгубио битку. Смрћу Критије преостале вође олигархијског режима осећали су се обезглављени и настало је расуло.

Књижевна активност

Као књижевник писао је трагедије, елегије и разна прозна дела. Аутор је песничког дела „Елегије“, књига „Афоризми“ и „Разговори“. Написао је и „О државним уређењима“, где износи културну и политичку историју Атине, Спарте и Тесалије. Критија се појављује у Платоновим дијалозима „Хармид и Протагора“. Постоји и Платонов дијалог Тимај и Критија, али изгледа да ту Платон узима лик његовог деде.

Мишљења о Критији

Ксенофонт карактеризира Критију као немилосрдног, неморалног тирана. Фолострат га је описивао као највеће зло од свих људи. Платон је био Критијин нећак. Платон га је описивао као изузетно образованог члана једне од најстаријих и најистакнутијих аристократских породица у Атини.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
критија.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/02 22:06