Корисничке алатке

Алатке сајта


котарци_и_турци

Котарци и Турци

Котарци и Турци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пили до два побратима

0002    У Шаргану високу планину.

0003    Да ти оба по имену кажем:

0004    Једно ти је Цмиљанић Илија,

0005    А друго је Мандушићу Вуче,

0006    Два сердара оба од Котара,

0007    Када су се накитили вина,

0008    Те им винце изиђе у лице,

0009    Тад јунаци јеглен приватише.

0010    Вели сердар Цмиљанић Илија:

0011    ”Мој дајиџа, Мандушићу Вуче,

0012    ”Ево има доба неколико,

0013    ”Да крвава боја не имасмо,

0014    ”Е да Бог да и сви Божји свеци,

0015    ”Да ударе на Котаре Турци,

0016    ”Да поробе све наше Котаре,

0017    ”Да поробе и огњем попале,

0018    ”Да ми с њима затуримо кавгу,

0019    ”Десна ми је пресилила рука,

0020    ”Пожељела боја и мегдана,

0021    ”А бритка ми зарђала ћорда,

0022    ”Ожедњела крви од Турака;

0023    ”Доро ми се ни јахат’ не даде,

0024    ”Него рже, а ушима стриже,

0025    ”Док узјашем, гроб ногам’ ископа

0026    ”Ђе би лего Усо и Мустафа.

0027    ”Рад бих моју сабљу напојити,

0028    ”А доратом леше погазити,

0029    ”И рањене почепати Турке. ”

0030    Кара њега Мандушићу Вуче:

0031    ”Мој сестрићу, зл ли су ријечи!

0032    ”У зо час се препојио вином,

0033    ”Што невољу желиш без невоље,

0034    ”А невоља зна и сама доћи.

0035    ”Докле буде Турак’ и Котара,

0036    ”Биће кавге колико ти драго. ”

0037    У ријечи у којој бијаху,

0038    Стаде нешто јека из пријека,

0039    Пуца пушка, а пјевају момци.

0040    Тада рече Мандушићу Вуче:

0041    ”Мој сестрићу, Цмиљанић-Илија,

0042    ”Дед’ привати срчајли дурбина,

0043    ”Па се попни јели у врхове,

0044    ”Те погледај низ Шарган планину,

0045    ”Да не буде јека од Турака,

0046    ”Да нијесу Котар поробили,

0047    ”Да не воде робље из Котара? ”

0048    скочи сердар на ноге лагане,

0049    Он узима срчајли дурбина,

0050    Па полеће уз јелове гране.

0051    На највишу грану узлетио,

0052    Па окрену дурбин низ планину,

0053    Развуче му до осам каната,

0054    Те му гледа пуна три сахата.

0055    Окреће га с десне на лијеву,

0056    Те у пољу силу угледао,

0057    Па казује својему даиџи:

0058    ”Чуј дајиџа, сердар-Мандушићу,

0059    ”Ено иде сила од Турака,

0060    ”Биће чисто Котар поарали,

0061    ”И лијепа робља заробили,

0062    ”Него ајде да сретамо Турке. ”

0063    У ријечи у којој бијаху,

0064    Ал’ ево ти момка уз планину,

0065    Из Котара Вучетић-Николе,

0066    Кад угледа обадва сердара,

0067    Он им Божју помоћ не назива,

0068    Него кори оба побратима:

0069    ”Зло га сјели, два српска сердара!

0070    ”Зло га сјели, а у гори пили!

0071    ”Ђе сте данас, ниђе вас не било?!

0072    ”Кад ваљаде, дома в’ не имаде.

0073    ”Кад имаде, муке не имаде.

0074    ”На Котаре ударише Турци,

0075    ”Поробише, огњем попалише

0076    ”Од бијеле куле Цмиљанића

0077    ”Па до куле Мандушића Вука,

0078    ”Па и кулу са Змијана Рајка,

0079    ”И његову заробише љубу,

0080    ”И ђе гођ би прикладне ђевојке,

0081    ”Уграбише, те их однијеше,

0082    ”Јер Турцима срећа изнијела,

0083    ”Сви сердари до у Задар пошли

0084    ”На весељу од Задра Тодору,

0085    ”Жени сина, а сестру удава,

0086    ”Но потец’мо, ако Бога знате,

0087    ”Ја сам дао абер сердарима,

0088    ”Сад ћ’ и они стићи, ако Бог да,

0089    ”Ми удримо на прси Турцима,

0090    ”Започнимо боја и мегдана,

0091    ”Док сердари са плећа ударе,

0092    ”Бранимо се колико можемо,

0093    ”Па шта нама Бог и срећа даде. ”

0094    Опет вели мандушићу Вуче:

0095    ”Виђ’ , Илија, је л’ примакла војска,

0096    ”Би ли мого којега познати? ”

0097    Кад се Турци пољем примакнули,

0098    А Илија дурбином нишани,

0099    Те разбира Турске поглавице.

0100    Како кога види поглавицу,

0101    Запитива својега даиџу:

0102    ”Који оно јунак на дорату,

0103    ”Бијела му и глава и брада,

0104    ”И он носи пред собом ђевојку,

0105    ”Драга му је обзире се на њу,

0106    ”Те је љуби, жуберује с њоме? ”

0107    ”Знадем ти га, јади ти га знали

0108    ”То је главом старац Ћејван-ага,

0109    ”Крвника га у душмана нема. ”

0110    ”Што је јунак на коњу ђогату,

0111    ”Повисоко главу уздигнуо,

0112    ”Поиграва по пољу ђогина,

0113    ”На скуту му прикладна ђевојка,

0114    ”У теркији рухо ђевојачко;

0115    ”Драга му је, обзире се на њу,

0116    ”Те је љуби и шапука с њоме? ”

0117    ”Знадем ти га, јади ти га знали,

0118    ”То је главом буљумбаша Мујо,

0119    ”Катила га ришћанскога нема. ”

0120    ”Што ја за њим јунак на малину,

0121    ”Те не има браде ни бркова,

0122    ”И он носи лијепу ђевојку,

0123    ”Драга му је, окреће се на њу

0124    ”Те је грли и на срцу стиска?

0125    ”Знадем ти га, јади ти га знали,

0126    ”То је главом одгојак Алиле,

0127    ”Љута змија да је жешће нема. ”

0128    ”За њим опет јунак на вранчићу,

0129    ”У крилу му прикладна невјеста,

0130    ”Мила љуба са Змијања Рајка,

0131    ”Те је јунак руком загрлио,

0132    ”Па је љуби у бијело лице,

0133    ”Црна брка, а мрка погледа,

0134    ”Низ прси се просули бркови,

0135    ”Шјају му се токе кроз бркове? ”

0136    ”Знадем ти га, знали ти га јади,

0137    ”То је главом Порча буљумбаша,

0138    ”Јунака га у крајини нема. ”

0139    ”Па је за њим јунак на лабуду,

0140    ”На усници тек поникли брци,

0141    ”На крилу му млађахна ђевојка,

0142    ”Мила сека Вучетић-Николе,

0143    ”А за седлом рухо ђевојачко:

0144    ”Младо момче, а млада ђевојка,

0145    ”Те је љуби ђе јој куца душа? ”

0146    ”Знадем ти га, јади ти га знали,

0147    ”То је главом Ограшића Мујо,

0148    ”Чудна гуја за Србина расте. ”

0149    ”Јошт да видиш, мој мили дајиџа,

0150    ”За делијом до триста Турака,

0151    ”А најстрагу јунак изостао,

0152    ”Не би дуга пушка дотурила,

0153    ”Не би мала ни аваза дала,

0154    ”И он носи до двије ђевојке,

0155    ”Једну за се, а другу преда се,

0156    ”Под ђевојком помамио зека,

0157    ”А ђевојке утегнуо пасом,

0158    ”Обје му се око грла свиле,

0159    ”Необичан јунак погледати,

0160    ”А на њему одијела нема,

0161    ”Кроз капу му перчин пропануо

0162    ”Кроз доламу виде с’ лопатице,

0163    ”Кроз чакшире испала кољена,

0164    ”А кроз чизме прсти испанули,

0165    ”О бедри му зарђала ћорда,

0166    ”А у руци некаква тојага,

0167    ”Рекао бих ражањ од пецива,

0168    ”Те из њега нешто често блиста? ”

0169    ”Знадем тогај, сине, понајбоље,

0170    ”Често смо се клали на мегдану,

0171    ”То је главом од Орашца Тале;

0172    ”Што је земље турске и каурске,

0173    ”Задртијег не има јунака,

0174    ”Да ће прије заметнути кавгу

0175    ”Нема кавге, а ђе није Тале.

0176    ”Но, Илија, мој мили сестрићу,

0177    ”Сиђи брже са јелових врха. ”

0178    Слеће сердар од гране до гране,

0179    А с по јеле уз кољено ујцу.

0180    Сва тројица на ноге усташе,

0181    Те одоше у сусрет Турцима.

0182    Далеко их опазили Турци.

0183    Пита Турчин буљумбаћа Мујо

0184    Милу секу Цмиљанић-Илије:

0185    ”О Бога ти, секо Цмиљанића,

0186    ”Који с’ оно у поље јунаци,

0187    ”Те су добре коње расрдили,

0188    ”Оштре сабље носе у ракама,

0189    ”Знаш ли, Анђо, ко ће оно бити? ”

0190    Анђелија мудра а паметна,

0191    Те Турчину памет уграбила:

0192    ”Оно су ти наша браћа права,

0193    ”За нама су рухо донијели,

0194    ”И дарове што је за сватова,

0195    ”Дивно ће вас даровати даром,

0196    ”Ако буду наша браћа права. ”

0197    У то доба ево три сердара,

0198    Састаше се Турци и сердари,

0199    Поздрављају све главаре редом:

0200    ”Добро дошли, нови пријатељи,

0201    ”Пријатељство хаирли нам било,

0202    ”Сјед’те мало да се дарујемо,

0203    ”И уз вино чашом наздравимо. ”

0204    Сви су Турци тому каил били,

0205    Разјахаше, мало починуше,

0206    Док сердарим’ Бог и срећа даде,

0207    Нешто им се даде погледати,

0208    У дно поља тама и прашина.

0209    Кад виђоше, бирдем се сјетише,

0210    Да сердари трче у поћеру,

0211    И за њима котарски јунаци;

0212    То гледали, а Бога молили.

0213    То виђео буљумбаша Мујо,

0214    Па Илиној сестри проговара:

0215    ”Срце, душо, Цмиљанића сејо,

0216    ”Какви с’ оно уз поље јунаци,

0217    ”Те копитам’ поље разнијеше,

0218    ”А у праху бутум остадоше? ”

0219    Анђа мудра, мудро проговара:

0220    ”Оно су ти наша браћа права,

0221    ”Те сестрама носе рухо дивно,

0222    ”те су везле по бијелу платну,

0223    ”Да дарују зете и сватове. ”

0224    Кад виђеше три српска сердара,

0225    Ди се њима браћа примакоше,

0226    Алакнуше, Бога споменуше,

0227    И најпрви боја започеше,

0228    Док се Турци коња добавише,

0229    У то стиже сила из Котара,

0230    Пред њима је Јанковић Стојане,

0231    Те у Турке јуриш учинише,

0232    Као гладни вуци у јагањце.

0233    По један пут пушке истурише,

0234    Сваки себи убио Турчина,

0235    Па за голо гвожђе приватише,

0236    Сабљом с’јеку а коњима даве.

0237    Да је коме било погледати

0238    Како стоји звекет од сабаља,

0239    Стоји вриска Срба соколова,

0240    Јека поља од коњских копита,

0241    Лелек стоји рањених јунака:

0242    Неки пољем и без коња струже,

0243    Неки виче: причекај ме друже;

0244    Стоји писка несретњих Турака,

0245    Неки вели: куку њему, мајко;

0246    Пала магла од неба до земље,

0247    Сви сердари у крв огрезнули

0248    Од челенке коњу до копита,

0249    Сијекући око себе Турке.

0250    Ту брат брата познати не може,

0251    Но по гласу па и по авазу,

0252    Србљи вичу: за вјеру ришћанску,

0253    Сложно за крст, браћо, на душмане.

0254    Турци вичу: Амет и Муамед.

0255    Ту не знаде један за другога,

0256    Ко ли гине, ко ли задобива,

0257    Али виђе са Змијања Рајко,

0258    Ђе побјеже Турчин на коњицу,

0259    Момче младо Ограшић Алија,

0260    Па се за њим момче натурило,

0261    За њим трче, те из грла виче:

0262    ”Стан’ , копиле, Ограшић-Алија,

0263    ”Чије носиш робље из Котара? ”

0264    Турчин бјежи, не обрћа главу,

0265    Брз му лабуд, пуст ће останути.

0266    Али Рајко ошино вранчића,

0267    Слеже му се вранчић по ледини,

0268    Трчи брзо, а брже сустиза.

0269    Када му се Рајко примакнуо,

0270    Па завика грлом и авазом:

0271    ”Сумбулија, Вучетића секо,

0272    ”Поклони се седлу у тркији,

0273    ”Укажи ми плећи од јунака. ”

0274    Зачу Сумба, плећи отворила,

0275    Пали пушку са Змијана Рајко,

0276    Те погоди на коњу Турчина

0277    Међу плећи, те ће одма лећи,

0278    Турчин паде, а Рајко допаде,

0279    Те му сабљом осијече главу,

0280    А прифати коња и оружје,

0281    На коња му турио ђевојку,

0282    Па одоше на првом мегдану.

0283    Ту не нађе ниједног сердара,

0284    Но гомиле мртва и рањена,

0285    Па премеће мртве и рањене,

0286    Не би л’ кога познао својега.

0287    Ту наоди Чарапића Васа,

0288    Јошт је Васо био у животу.

0289    Плакала га своја заручница,

0290    Мила сеја Поповца Милоша,

0291    Зачула га чувајући овде,

0292    Па му шјела млада више главе,

0293    Те г’ умива студеном водицом,

0294    Причешћује вином црвенијем,

0295    А утире везеном марамом.

0296    Рајко њима божју помоћ виче,

0297    Те их пита за српске сердаре.

0298    Они њему по истини кажу:

0299    ”Потекоше пољем за Турцима,

0300    ”Неко пољем, а неко планином,

0301    ”Јер им Турци коњма побјегоше,

0302    ”И на коње робје одведоше. ”

0303    Кад то зачу од Змијана Рајко,

0304    Он окрену коња уз планину,

0305    И угледа насред друма пута

0306    Анђелију сестру Цмиљанића,

0307    Ђено рони сузе низ образе.

0308    ”А кликује иза свега гласа:

0309    ”Је ли игђе брата из Котара

0310    ”Да помогне мом брату Илији,

0311    ”На њега су навалили Турци,

0312    ”А Илија љутих допо рана. ”

0313    Јави јој се из далека Рајко,

0314    Коња трче, а ђевојци виче:

0315    ”Казуј, цуро, дуго јадна била!

0316    ”Ево Рајка, а ђе је Илија? ”

0317    Кад ђевојка угледала Рајка

0318    Љуби њега у скут и у руку,

0319    Па најпотље коња у копита:

0320    ”Брате Рајко, ено ти Илије. ”

0321    Када Рајко упази Илију

0322    Ђе се носи у прси јуначке,

0323    С једним носи од другог се брани,

0324    Из чизме је скопао канџију,

0325    Те ошину коња с обје стране,

0326    До мегдана коња догонио.

0327    Кад Илија муках допануо

0328    Са Турчином буљубашом Мујом

0329    А уз Муја гојашак Алиле,

0330    Голу сабљу држи у рукама,

0331    Облијеће обадва јунака,

0332    Замањује да згуби Илију,

0333    Ал’ Илија јунак и паметан,

0334    Подмеће му испод сабље Муја.

0335    Продрије се са Змијана Рајко,

0336    Како Рајко иза грла викну,

0337    Сва се гора бутум уздрмала,

0338    А од грана отпадаше лишће:

0339    ”Лакше, курво, гојашан Алиле,

0340    ”Срамота је по два на једнога. ”

0341    Кад то зачу гојашан Алиле,

0342    Препаде се, срамота га било,

0343    Плећи даде, а бјежати стаде.

0344    Уфатише буљубаша-Муја,

0345    Свезаше му руке наопако.

0346    Шћаше Рајко погубити Муја,

0347    Ал’ се моли буљубаша-Мујо:

0348    ”Немој, Рајко, немој, побратиме,

0349    ”Поклони ми живот на мегдану,

0350    ”Ишти блага колико ти драго. ”

0351    Јунак Рајко, позна побратимство,

0352    Опреми га двору на трагове

0353    Свезанијех рука наопако.

0354    Пита Рајко свога побратима:

0355    ”Побратиме, Цмиљанић-Илија,

0356    ”Јес’ колико ранах допануо,

0357    ”Јесу ли ти од пребола пусте? ”

0358    Вели њему Цмиљанић Илија:

0359    ”Побратиме, мој соколе сиви,

0360    ”Има рана, ал’ су од пребола,

0361    ”Него казуј, ако Бога знадеш!

0362    ”Ко погибе, ко ли жив остаде? ”

0363    Рајко му се куне по истини:

0364    ”Не знам, брате, шта је ни како је

0365    ”Но ајдемо право у Котаре. ”

0366    Приватише сестру Цмиљанића

0367    И лијепи Сумбу Вучетића,

0368    На турске их коње посједоше.

0369    Ал’ да видиш чудо без невоље,

0370    Отисло се сви тридест сердара

0371    По планини траже побратима,

0372    Те кукају грлом и авазом:

0373    ”Куку Рајко, и куку Илија,

0374    ”Да смо кадри и мртве вас наћи

0375    ”Ка да бисмо живе под оружјем. ”

0376    Одзивљу се оба побратима:

0377    ”Ко то кука кад невоље није,

0378    ”Те кукате два жива јунака. ”

0379    Кад сердари познаше Илију,

0380    И зачуше од Змијана Рајка,

0381    По авазу њима полећеше,

0382    Па када се браћа састадоше,

0383    Љубише се и загрлише се:

0384    ”Благо нама јутрос до вијека! ”

0385    Отолен се браћа подигоше,

0386    Па одоше пољу до мегдана,

0387    Те премећу по пољу јунаке.

0388    Познадоше једанаест друга,

0389    Познадоше те их оплакаше,

0390    Оплакаше те их покопаше.

0391    Поваташе коње од Турака,

0392    Ђевојкама коње поклонише,

0393    Све турачке одсјекоше главе,

0394    На дванаест коња товарише,

0395    Па одоше двору пјевајући.

0396    Кад су дошли у равне Котаре,

0397    Ту сердари под’јелише главе,

0398    Сваки своју накити авлију.

0399    Међ’ свом браћом шићар дијелили,

0400    Повратили што је чије било.

0401    А сад, браћо да се веселимо,

0402    Веселимо, Богу се молимо,

0403    Избави нас, Боже, тешке муке

0404    Од душманске грдне турске руке.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Kotarci i Turci

котарци_и_турци.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 21:59