Кнез Лазар и Вук Бранковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ово је само дио пјесме, већи дио недостаје.

0001    Поранио славни кнез Лазаре

0002    Од Крушевца, града бијелога,

0003    А са зетом Бранковићем Вуком,

0004    Да отиде питомој Ресави,

0005    …………своју задужбину,

0006    Задужбину цркву Раваницу.

0007    Кад су били бијелу Сталаћу,

0008    Онда рече славни кнез Лазаре:

0009    ”Да мој зете, Бранковићу Вуче,

0010    Добро ти је ово наше царство –

0011    Добрије се коња најахасмо,

0012    И лијепа руха наносисмо,

0013    И црвена вина напојисмо,

0014    Задужбине старе поновисмо

0015    И још нове млоге саградисмо!”

0016    Тад говори Бранковићу Вуче:

0017    ”Доиста је добро наше царство,

0018    Тек на томе једна мана има –

0019    Што ти јашеш коња краденога!”

0020    Тад кнез Лазар коња уставио,

0021    Па овако Вуку бесједио….

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Knez Lazar i Vuk Brankovic