Добро дошли на Српску енциклопедију

Женидба Рада Облачића

Женидба Рада Облачића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вала Богу да је јединоме!

0002    Што се чује около Удбиње,

0003    Ил’ лелече вила у планини,

0004    Или цичи змија крилатица,

0005    Или јаук стоји од јунака:

0006    Да је вила, у гори би била,

0007    Да је змија, под камен би била,

0008    Нег’ је оно јаук од јунака,

0009    Сужња млада Облачића Рада

0010    У тамници краља удбинскога.

0011    Цвили јадан, и невоља му је,

0012    Ево има неђељица дана,

0013    Од како га краље уфатио

0014    Су његови трдес Удбињана,

0015    Да га држи на дно од тамнице,

0016    Да је са шта не би ни жалио,

0017    Но с ђевојке лијепе Фатиме,

0018    Миле шћерце краља удбинскога,

0019    Јашик чинећ’ да јој не зна бабо.

0020    Раде своје дневи кунијаше,

0021    А проклиње своју стару мајку,

0022    Која га је лијепа родила,

0023    И ђе лудо оће да погине.

0024    Кад се данак напуни девети,

0025    И кад било около по ноћи,

0026    Зачу Раде бахат од јунака,

0027    Зачу Раде звекет од кључева,

0028    Шклап страшљиви браве дубровачке.

0029    То не бјеше тамничарска рука,

0030    Нег’ лијепа Фатима ђевојка.

0031    Она носи фењер у рукама,

0032    У кондијер вина печенога,

0033    Добар вечер називала Раду.

0034    Кад је Раде Фату угледао,

0035    Уфати га трострука грозница,

0036    Проли сузе низ бијело лице:

0037    ”Да ти ли си, да те Бог убије!

0038    ”С тебе данас капљем у тавници. ”

0039    Проговара Фатима ђевојка:

0040    ”Не бој ми се, моје миловање,

0041    ”Избавићу тебе из тавнице,

0042    ”Него казуј јеси л’ вјере тврде,

0043    ”Оћеш ли ме узет’ за љубовцу? ”

0044    Раде јој се куне и преклиње:

0045    ”Тврда вјера, тврђа од камена,

0046    ”Вјера Божа преварит’ те нећу. ”

0047    Ондај Фата поче бесједити,

0048    Раде пригну из кондира пити:

0049    ”Ја ћу молит’ остарелу мајку,

0050    ”Милу мајку асан-агиницу

0051    ”Еда би се како смиловала,

0052    ”Да умоли агу баба мога,

0053    ”Да те пушти из тавнице тавне,

0054    ”Ако л’ мене не шће послушати,

0055    ”Нит’ ме дати тебе за љубовцу,

0056    ”Накупићу из ризнице блага,

0057    ”Натоварит’ два коња сејсана,

0058    ”Једног блага, а другог оружја,

0059    ”Ноћу ћемо бјежат’ двору твоме. ”

0060    Рече ријеч, бјегну на трагове,

0061    Јадан Раде оста тугујући,

0062    Кад у јутру о зорици било,

0063    Запуцаше на граду лубарде,

0064    Сву господу краље сакупио,

0065    Не купи их да шћерцу удаје,

0066    Но како ће погубити Рада,

0067    Каквом ли га смрћу уморити.

0068    Слуша Раде, а слуша Фатима,

0069    Не могу се чуду дочудити,

0070    Кад ево ти лијепа ђевојка

0071    Мајку љуби у скут и у руку:

0072    ”О Богу ти, моја стар мајко,

0073    ”Што пуцају на граду лубарде,

0074    ”Како бабо сад весеље гради? ”

0075    Срдито јој куја одговара:

0076    ”Мучи, кујо, а не шћери моја,

0077    ”Ти си бабу образ иштетила,

0078    ”Јашикујућ’ с Облачића Радом.

0079    ”Данас ће га ага погубити,

0080    ”И твоју огријешит’ душу. ”

0081    Кад то зачу Фатима ђевојка,

0082    У веље се мисли замислила.

0083    Ал’ невоља помага јој брзо.

0084    Брже скочи канда се помами,

0085    Тражи, зове Беша тамничара:

0086    ”Богом брате, Бешо тамничаре,

0087    ”Братимим те, а Богом заклињем,

0088    ”Када пођеш доље у тамници

0089    ”Да изведеш из тамнице Рада,

0090    ”Реци бабу да је мртав Раде,

0091    ”Јер уморен и глађи и жеђи.

0092    ”А кунем се, те ти вјеру давам,

0093    ”Ак’ остане у животу Раде,

0094    ”Држаћу те како оца мога,

0095    ”Благо тебе преманкати неће,

0096    ”Док је мене на рамену главе,

0097    ”И мојега несуђена друга,

0098    ”Који с мене оће да погине. ”

0099    Турчин бјеше, за Бога ајаше,

0100    Када га је краље отправио

0101    Да изведе из тамнице Рада,

0102    И доведе на демир-капију,

0103    Ђе га чека крвави џелате,

0104    Тек од тавне отворио врата,

0105    Он говори Облачићу Раду:

0106    ”Ђе си, Раде, жељела те мајка!

0107    ”Како ће те данас пожељети,

0108    ”Научи ме Фатима ђевојка,

0109    ”Да с’ изврнеш на тле у тамницу,

0110    ”Понамјестиш по закону твоме,

0111    ”Учиниш се мртва тјелесина,

0112    ”Јер ме краље к тебе отправио

0113    ”Да т’ изведем на демир-капију,

0114    ”Да ти русу одсијеку главу. ”

0115    Бешо рече, а прући се Раде,

0116    Рекао би испаде му душа.

0117    Онда Бешо прикренуо врата,

0118    Трчи брже цару (!) на капију,

0119    Теке дође, брзо проговара:

0120    ”Господару, од Удбиње краљу,

0121    ”Није тебе у животу Рада,

0122    ”Него мртав лежи у тамници. ”

0123    Кад зачуо краље Асан-ага

0124    Брже трчи тамници на врата,

0125    За њим трком сва редом господа,

0126    По за њима Асан.агиница,

0127    У руке јој трострука канџија.

0128    Кад дођоше на тамничка врата,

0129    И виђеше да је мртав Раде,

0130    Црне своје очи затворио,

0131    Прекрстио пребијеле руке

0132    Про широки прси јуначкије,

0133    Љеву ногу про десне турио,

0134    Нити миче ни душицом дихће.

0135    Кад виђеше краље и господа,

0136    Одиста га укопати ћаху,

0137    Али не да кучка агиница:

0138    ”Не, за свеца, мили господаре,

0139    ”Није Раде преминуо курва,

0140    ”Нег’ нас вара да би преварио. ”

0141    Пак га шиба троструком канџијом:

0142    ”Пробуди се, млада челебијо,

0143    ”Није твоје лице преминуло,

0144    ”Виђу жара, виђу руменила. ”

0145    Јадан Раде ни миче ни дахће,

0146    Одиста га укопати ћаху,

0147    Али не да Асан-агиница:

0148    ”Не, за ћитап, мили господару,

0149    ”Кунем ти се, у живот је Раде. ”

0150    Пак сакова двадесет клинаца,

0151    Збија Раду под двадест ноката.

0152    Нити миче ни душицом дихће,

0153    Одиста га укопати ћаху,

0154    Али не да куја агиница:

0155    ”Не, за вјеру, мили господару,

0156    ”Још је нама у животу Раде. ”

0157    Пак дозива своју вјерну слугу:

0158    ”Донеси ми угаљ ватре живе. ”

0159    Те га метну Раду под гроце.

0160    Јадан Раде не миче ни дихће,

0161    Доиста га укопати ћаше,

0162    Ал’ не даде кучка агиница,

0163    Но покупи удбинске ђевојке:

0164    Све по избор љешу од љешије,

0165    Увати се коло ђевојака,

0166    Коло води Фатима ђевојка.

0167    Мртва Рада пред коло ставише,

0168    Ондар рече Асан-агиница:

0169    ”Ако буде у животу Раде,

0170    ”Ал’ ће макнут’ , али ће уздахнут’ ? ”

0171    Све ђевојке редом поп’јевају,

0172    А зачиње Фатима ђевојка.

0173    Све ђевојке Рада погледују,

0174    Једна другој тајно проговара:

0175    ”Куку мајци која га родила. ”

0176    А Фатима пјева и уздише,

0177    Плачне очи с Рада не мицаше.

0178    Но када се примакнула Раду,

0179    Своју мајку колом заклонила,

0180    Деснијем се насмијао брком,

0181    А лијевим оком погледао.

0182    Кад већ виђе Асан-агиница,

0183    Зове кучка Беша тамничара:

0184    ”Носи, Бешо, мртву тјелесину,

0185    ”И баци га опет у тавницу,

0186    ”Зови шјутра стара калуђера,

0187    ”Нек му чати по закону своме,

0188    ”Копајте га као ришћанина. ”

0189    Брзо Бешо дружину подвикну,

0190    Однијеше у тамницу Рада.

0191    Кад је вечер по вечери било,

0192    Заспа краље, заспа агиница,

0193    Ал’ ђевојка спавати не може.

0194    Зове Беша, зове тамничара,

0195    Покупише из ризнице благо,

0196    И оружје што је боље било,

0197    На два добра коња товарише,

0198    Три седлана јако уседлаше,

0199    Отидоше доље у тамницу,

0200    Из тамнице изведоше Рада,

0201    На три справна коња усједоше,

0202    Одбјегоше гором и планином,

0203    За њим Бешо коње ошибује,

0204    Здраво до’ше двору бијеломе.

0205    Раде Фату дивно покрстио,

0206    И вјенча је себе за љубовцу,

0207    Да је љуби кад гођ се пробуди.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Штампање