Добро дошли на Српску енциклопедију

Иво Војновић

Иво Војновић, конте Иво (Дубровник, 9. октобар 1857 — Београд, 30. август 1929), српски књижевник, песник и драмски писац.

У Дубровнику и Сплиту

Иво Војновић рођен је 9. (или 10) октобра 1857. у Дубровнику.1)2) Рођен је у осиромашеној племићкој породици пореклом из Херцеговине.3) Преци његовог оца су као ужички кнезови учествовали у многим биткама и предали су Венецији Требиње и Попово поље, па су добили племство од Млетачке републике.4) Населили су се у Дубровнику, у коме су морали да промену веру. Ивина мајка је потицала из флорентинске племићке породице.5) У Сплиту је живео од своје прве године и ту је завршио седам разреда италијанске гимназије.6) У Сплиту су одржавали везе са родним Дубровником. Његов отац Константин Војновић био је адвокат и у аутономашком Сплиту политички је био на страни народњака и Јосипа Јураја Штросмајера. Преселили су се 1874. у Загреб, где је Коста добио позив од Штросмајера да предаје аустријско грађанско право на новооснованом Свеучилишту у Загребу.7)

Студије и судска служба

У Загребу је завршио гимназију. Своју прву необјављену драму написао је 1875. у Загребу. Уписао се на правни факултет, који је завршио 1879.8) Након тога радио је у судској служби у Загребу, Крижевцима и Бјеловару.9) Од 1889. до 1892. био је секретар Намесништва у Загребу.10)

У Дубровнику и Далмацији

У Дубровник се вратио 1892, где је постао срески начелник и ту је остао до 1899.11) Ту му се појавила идеја да пише своје најпознатије дело Дубровачку трилогију. Највећи део трилогије написао је током свог боравка у Дубровнику. Радио је 1899. као секретар Намесништва у Задру и у то време је довршавао Дубровачку трилогију.12) Од 1903. радио је као срески начелник на Супетру на Брачу.13) У то време окренуо се народној песми, па је 1906. написао своју Смрт Мајке Југовића.14) У то време радио је на буђењу националних стремљења тежећи за националним ослобођењем и уједињењем.15) Често је долазио у Сплит, где је створио један уметнички кружок, у коме су били Иван Мештровић и Емануел Видовић.16) У Брачу је са мајком и сестром одржавао вањски сјај књижевног салона, у који је долазила отмена публика из Сплита, али све то било је изнад његових финансијских могућности.17) Велики трошкови су довели до дефицита у државној каси и великога скандала, па је Војновић 1907. изгубио државну службу.18)

Затворен током рата

Био је драматург Хрватског народног казалишта од 1907. до 1911.19) Од 1914. бавио се само књижевношћу и много је путовао.20) На почетку рата хрватски шовинисти су у Дубровнику уништавали српске школе, новине, друштва и станове, а палили су српске заставе и ломили српске симболе. Иво Војновић је затворен првог дана рата 1914. као српски песник у Дубровнику.21) До 15. маја 1915. био је затворен у шибенској тамници.22) Крајем 1914. тражио је да га пошаљу у болницу због глаукома ока, али то су му одобрили тек маја 1915, па је премештен у загребачку болницу, где је изгубио једно око.23)24) Умало није изгубио и друго око. Даље је остао у болници, где је постао љубимац доктора и добио је посебну собу.25) Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 18. II 1924. Иво Војновић имао је брата Луја и три сестре, Катицу, Еугенију и Кристину. Његов брат Лујо Војновић (1864—1951) био је дубровачки адвокат, секретар црногорског кнеза Николе, министар правде Црне Горе и опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану.

Књижевни рад

Своју књижевну каријеру започео је још као гимназијалац, када је добио награду за сонет о Николи Томазеу.26) Свој први драмски рад Пад дубровачке републике написао је на немачком језику.27) Први пут објавио је приповетку Гераниум 1880.28) Након тога писао је драмске приказе и приповетке, које је објавио у збирци Пером и оловком.29) Роман Ксанту написао је 1886, а комедију Психе написао је 1889. Од тада остао је веран драми до краја живота и у тој књижевној врсти створио је најбоља своја дела.30) До потпуног изражаја дошао је 1895. са драмом Еквиноциј.31) Ту је исликао трагедију једног људског живота који се ломата и губи у побеснелим економским стихијама.32) Његове најбоље драме су из дубровачког живота.33) Старе дубровачке госпаре опевао је 1910. у Лападским сонетима. Свој стари Дубровник опевао је 1902. у драми Дубровачкој трилогији, носталгичној, меланхоличној и трагичној визији дубровачког племства.34) У Првом делу (Allons enfants!…) описује пропаст дубровачке слободе, у другом делу (Сутон) приказује пропаст традиционалне дубровачке властеле, а у трећем делу (На тараци) показује последње трзаје старе властеле.35) У драми Машкирате испод купља (1920) описана је трагична љубавна идила.36)

Надахнут националним идеализмом написао је 1906. драму Смрт мајке Југовића, у којој је био надахнут сивилом косовске трагедије и јадом несрећне мајке.37) Лазарево васкрсење написао је 1913, а у њему је величао легендарну јуначку смрт Лазара Кујунџића и херојство његове мајке.38)

Списак дела

  • Гераниум, Виенац (1880) I-II
  • Пером и оловком, Загреб (1884)
  • Ксанта, Загреб (1886)
  • Psyche, Загреб(1889)
  • Еквиноциј, Загреб (1895)
  • Дубровачка трилогија, (Allons enfants!…, Сутон, На тараци) Загреб (1903)
  • Смрт мајке Југовића, Загреб (1907)
  • Госпођа са сунцокретом, Загреб (1912)
  • Лазарево васкрсење, Дубровник (1913)
  • Акорди, Загреб (1918)
  • Imperatrix, Загреб (1918)
  • Машкерате испод купља, Загреб (1922)
  • Пролог ненаписане драме, Београд (1929)

Литература

Спољне везе

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 1133-1134
2) , 3) , 5) , 6) , 7)
Мирко Жежељ, 1938, стр. 581
8) , 9) , 10)
Мирко Жежељ, 1938, стр. 589
11)
Мирко Жежељ, 1938, стр. 590
12) , 13) , 14)
Мирко Жежељ, 1938, стр. 593
15) , 16)
Мирко Жежељ, 1938, стр. 594
17) , 18)
Мирко Жежељ, 1938, стр. 595
19) , 20) , 22) , 23)
НА
21)
Мирко Жежељ, 1939, стр. 129
24) , 25)
Мирко Жежељ, 1939, стр. 130
27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38)
ПО
Штампање