Иво Војновић
Рођење: 9. октобар 1857. Дубровник, Хабзбуршка монархија Смрт: 30. август 1929. Београд, Краљевина Југославија

Иво Војновић, конте Иво (Дубровник, 9. октобар 1857 — Београд, 30. август 1929), српски књижевник, песник и драмски писац.

Иво Војновић је рођен 9. (или 10) октобра 1857. године у Дубровнику.¹⁾²⁾ Рођен је у осиромашеној племићкој породици пореклом из Херцеговине.³⁾ Преци његовог оца су као ужички кнезови учествовали у многим биткама и предали су Венецији Требиње и Попово поље, па су добили племство од Млетачке републике.⁴⁾ Населили су се у Дубровнику, у коме су морали да промену веру. Ивина мајка је потицала из флорентинске племићке породице.⁵⁾ У Сплиту је живео од своје прве године и ту је завршио седам разреда италијанске гимназије.⁶⁾ У Сплиту су одржавали везе са родним Дубровником. Његов отац Константин Војновић био је адвокат и у аутономашком Сплиту политички је био на страни народњака и Јосипа Јураја Штросмајера. Преселили су се 1874. у Загреб, где је Коста добио позив од Штросмајера да предаје аустријско грађанско право на новооснованом Свеучилишту у Загребу.⁷⁾

У Загребу је завршио гимназију. Своју прву необјављену драму написао је 1875. у Загребу. Уписао се на правни факултет, који је завршио 1879.⁸⁾ Након тога радио је у судској служби у Загребу, Крижевцима и Бјеловару.⁹⁾ Од 1889. до 1892. био је секретар Намесништва у Загребу.¹⁰⁾

У Дубровник се вратио 1892, где је постао срески начелник и ту је остао до 1899.¹¹⁾ Ту му се појавила идеја да пише своје најпознатије дело Дубровачку трилогију. Највећи део трилогије написао је током свог боравка у Дубровнику. Радио је 1899. као секретар Намесништва у Задру и у то време је довршавао Дубровачку трилогију.¹²⁾ Од 1903. радио је као срески начелник на Супетру на Брачу.¹³⁾ У то време окренуо се народној песми, па је 1906. написао своју Смрт Мајке Југовића.¹⁴⁾ У то време радио је на буђењу националних стремљења тежећи за националним ослобођењем и уједињењем.¹⁵⁾ Често је долазио у Сплит, где је створио један уметнички кружок, у коме су били Иван Мештровић и Емануел Видовић.¹⁶⁾ У Брачу је са мајком и сестром одржавао вањски сјај књижевног салона, у који је долазила отмена публика из Сплита, али све то било је изнад његових финансијских могућности.¹⁷⁾ Велики трошкови су довели до дефицита у државној каси и великога скандала, па је Војновић 1907. изгубио државну службу.¹⁸⁾

Био је драматург Хрватског народног казалишта од 1907. до 1911.¹⁹⁾ Од 1914. бавио се само књижевношћу и много је путовао.²⁰⁾ На почетку рата хрватски шовинисти су у Дубровнику уништавали српске школе, новине, друштва и станове, а палили су српске заставе и ломили српске симболе. Иво Војновић је затворен првог дана рата 1914. као српски песник у Дубровнику.²¹⁾ До 15. маја 1915. био је затворен у шибенској тамници.²²⁾ Крајем 1914. тражио је да га пошаљу у болницу због глаукома ока, али то су му одобрили тек маја 1915, па је премештен у загребачку болницу, где је изгубио једно око.²³⁾²⁴⁾ Умало није изгубио и друго око. Даље је остао у болници, где је постао љубимац доктора и добио је посебну собу.²⁵⁾ Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 18. II 1924. Иво Војновић имао је брата Луја и три сестре, Катицу, Еугенију и Кристину. Његов брат Лујо Војновић (1864—1951) био је дубровачки адвокат, секретар црногорског кнеза Николе, министар правде Црне Горе и опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану.

Своју књижевну каријеру започео је још као гимназијалац, када је добио награду за сонет о Николи Томазеу.²⁶⁾ Свој први драмски рад Пад дубровачке републике написао је на немачком језику.²⁷⁾ Први пут објавио је приповетку Гераниум 1880.²⁸⁾ Након тога писао је драмске приказе и приповетке, које је објавио у збирци Пером и оловком.²⁹⁾ Роман Ксанту написао је 1886, а комедију Психе написао је 1889. Од тада остао је веран драми до краја живота и у тој књижевној врсти створио је најбоља своја дела.³⁰⁾ До потпуног изражаја дошао је 1895. са драмом Еквиноциј.³¹⁾ Ту је исликао трагедију једног људског живота који се ломата и губи у побеснелим економским стихијама.³²⁾ Његове најбоље драме су из дубровачког живота.³³⁾ Старе дубровачке госпаре опевао је 1910. године у Лападским сонетима. Свој стари Дубровник опевао је 1902. у драми Дубровачкој трилогији, носталгичној, меланхоличној и трагичној визији дубровачког племства.³⁴⁾ У Првом делу (Allons enfants!…) описује пропаст дубровачке слободе, у другом делу (Сутон) приказује пропаст традиционалне дубровачке властеле, а у трећем делу (На тараци) показује последње трзаје старе властеле.³⁵⁾ У драми Машкирате испод купља (1920) описана је трагична љубавна идила.³⁶⁾

Надахнут националним идеализмом написао је 1906. драму Смрт мајке Југовића, у којој је био надахнут сивилом косовске трагедије и јадом несрећне мајке.³⁷⁾ Лазарево васкрсење написао је 1913, а у њему је величао легендарну јуначку смрт Лазара Кујунџића и херојство његове мајке.³⁸⁾

• Гераниум, Виенац (1880) I-II
• Пером и оловком, Загреб (1884)
• Ксанта, Загреб (1886)
• Psyche, Загреб(1889)
• Еквиноциј, Загреб (1895)
• Дубровачка трилогија, (Allons enfants!…, Сутон, На тараци) Загреб (1903)
• Смрт мајке Југовића, Загреб (1907)
• Госпођа са сунцокретом, Загреб (1912)
• Лазарево васкрсење, Дубровник (1913)
• Акорди, Загреб (1918)
• Imperatrix, Загреб (1918)
• Машкерате испод купља, Загреб (1922)
• Пролог ненаписане драме, Београд (1929)

• Мирко Жежељ, Иво Војновић, Српски књижевни гласник 55, Београд, 1938, стр. 581—599
• Мирко Жежељ, Иво Војновић, Српски књижевни гласник 56, Београд, 1939, стр. 129—136
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1133—1134
• Политика, 31. август 1929, стр. 1-2
• Политика, 1. септембар 1929, стр. 1-3
• Српско наслеђе
• Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 298–299 (Б. Ђорђевић).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Ivo Vojnovic