Зидање Раванице

Зидање Раванице је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Службу служи славни кнез Лазаре

0002    У Крушевцу шанцу шареноме,

0003    Службу служи светог Амосија;

0004    Сву господу зове на светога

0005    Са књигама и са здравицама.

0006    Скупи му се сва Српска господа,

0007    Па је редом у соври посади

0008    По госпоству и по старјешинству,

0009    Уврх совре славни кнез Лазаре.

0010    Ту сједоше пити вино ладно.

0011    Таман беше вина највишега,

0012    И о сваком добру бесјеђаху,

0013    Ал’ пошета госпођа Милица,

0014    Лако шета по царском дивану,

0015    На њози је до девет ћемера,

0016    Испод грла до девет ђердана,

0017    А на глави девет перишана,

0018    Поврх тога круна позлаћена

0019    А у њојзи три камена драга,

0020    Сјаје ноћом, како дањом сунце;

0021    Па бесједи славноме Лазару:

0022    „Господине, славни кнез-Лазаре!

0023    „Зазор мене у те погледати,

0024    „А камо ли с тобом говорити,

0025    „Бит’ не може, говорити хоћу:

0026    „Што бијаху Немањићи стари,

0027    „Цароваше, па и преминуше,

0028    „Не трпаше на гомиле благо,

0029    „Но градише с њиме задужбине,

0030    „Саградише млоге намастире;

0031    „Саградише високе Дечане,

0032    „Баш Дечане више Ђаковице;

0033    „Паћаршију више Пећи равне;

0034    „У Дреници бијела Девича,

0035    „И Петрову цркву под Пазаром;

0036    „Мало више Ђурђеве Ступове,

0037    „Сопоћане наврх Рашке ладне,

0038    „И Тројицу у Херцеговини,

0039    „Цркву Јању у Староме Влаху;

0040    „И Павлицу испод Јадовника,

0041    „Студеницу испод Брвеника;

0042    „Цркву Жичу више Карановца;

0043    „У Призрену цркву свету Петку;

0044    „Грачаницу на Косову равном;

0045    „Све то јесу њине задужбине;

0046    „Ти остаде у столу њиноме

0047    „И потрпа на гомиле благо,

0048    „А не гради нигђе задужбине;

0049    „Ето нама не ће пристат’ благо

0050    „Ни за здравље ни за нашу душу,

0051    „А ни нама, ни коме нашему.”

0052    Тад’ говори славни кнез Лазаре:

0053    „Чујете ли, сва Српска господо!

0054    „Шта говори госпођа Милица,

0055    „Јер не градим нигђе задужбине?

0056    „Хоћу градит’ цркву Раваницу

0057    „У Ресави крај воде Равана;

0058    „Имам блага, колико ми драго,

0059    „Ударићу темељ од олова,

0060    „Па ћу цркви саградити платна,

0061    „Саградићу од сребра бијела,

0062    „Покрићу је жеженијем златом,

0063    „Поднизати дробнијем бисером,

0064    „Попуњати драгијем камењем.”

0065    Сва господа на ноге устала.

0066    И часно се кнезу поклонила:

0067    „Гради, кнеже, биће ти за душу,

0068    „И за здравље Високом Стевану.”

0069    Но ту сједи Обилић Милошу,

0070    Сједи Милош доље удно совре,

0071    Милош сједи, ништа не бесједи;

0072    Ал’ то виђе славни кнез Лазаре

0073    Ђе му Милош ништа не бесједи,

0074    Наздрави му златну купу вина:

0075    „Здрав да си ми, војвода Милошу!

0076    „Па ми и ти штогођ проговори,

0077    „Јера хоћу задужбину градит’.”

0078    Скочи Милош од земље на ноге,

0079    Скиде с главе самур и челенке,

0080    Па је часно кнеза подворио;

0081    Додаше му златну купу вина,

0082    Прими Милош златну купу вина,

0083    Не пије је, почне бесједити:

0084    „Вала кнеже, на бесједи твојој!

0085    „Што ти хоћеш задужбину градит’,

0086    „Време није, нити може бити;

0087    „Узми, кнеже, књиге цароставне,

0088    „Те ти гледај, што нам књиге кажу:

0089    „Настало је пошљедње вријеме,

0090    „Хоће Турци царство преузети,

0091    „Хоће Турци брзо царовати;

0092    „Обориће наше задужбине,

0093    „Обориће наше намастире,

0094    „Обориће цркву Раваницу,

0095    „Ископаће темељ од олова,

0096    „Слијеваће у топе ђулове,

0097    „Те ће наше разбијат’ градове;

0098    „И цркви ће растурити платна,

0099    „Слијеваће на ате ратове;

0100    „Хоће цркви покров растурити,

0101    „Кадунама ковати ђердане;

0102    „Са цркве ће бисер разнизати,

0103    „Кадунама поднизат’ ђердане;

0104    „Повадиће то драго камење,

0105    „Ударат’ га сабљам’ у балчаке

0106    „И кадама у златно прстење;

0107    „Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!

0108    „Да копамо мермера камена,

0109    „Да градимо цркву од камена,

0110    „И Турци ће царство преузети

0111    „И наше ће задужбине служит’

0112    „Од вијека до суда Божјега:

0113    „Од камена ником ни камена.”

0114    Кад то зачу славни кнез Лазаре,

0115    Тад’ Милошу био говорио:

0116    „Вала тебе, војвода Милошу!

0117    „Вала тебе, на твојој бесједи,

0118    „Истина је, како што говориш.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање