Зидање Девича је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Разбоље се ћерца јединица

0002    Господара Смедеревца Ђура,

0003    По имену лијепа Марија,

0004    Боловала седам годин’ дана,

0005    Нит’ умире, нит’ јој лакше бива,

0006    Нити спава, нити шта говори,

0007    Него трепти као лист на гори.

0008    Много Ђуро поарчио блага

0009    Све тражећи по земљи видаре,

0010    Чак из Беча из земље Њемачке,

0011    И Маџарске земље поносите,

0012    Ал’ му нико ћерцу не извида,

0013    Но остаде као што је била,

0014    Болујући и муке мучећи.

0015    Једно јутро подранио Ђуро,

0016    Баш у јутру у свету неђељу,

0017    Омио се и Богу молио,

0018    Нешто кликну с брда Годомина,

0019    Кликујући вако бесједило:

0020    ”Господару, Смедеревче Ђуро,

0021    ”На твом бабу остала је клетва,

0022    ”Што издаде на Косову царство,

0023    ”Иза баба остала на тебе,

0024    ”И на твоме ђелу и кољену,

0025    ”Зато твоја ћерца муке мучи.

0026    ”Но се спреми у твојему двору,

0027    ”И опреми ћерцу јединицу,

0028    ”И поведи стотину катана,

0029    ”Да те ђегод не удесе Турци,

0030    ”И да тебе не би наудили,

0031    ”Па ти иди равноме Косову

0032    ”Преко воде студене Дремице

0033    ”Кршевитој Девичкој пустињи,

0034    ”Тамо има старац Јанићије

0035    ”Који пости и Богу се моли,

0036    ”Он ће твоју ћерцу извидати. ”

0037    Тад се Ђуро крстом прекрстио,

0038    Па се спреми у својему двору,

0039    И опреми болесну Марију,

0040    Још поведе стотину катана,

0041    Па отиде равноме Косову

0042    Про Дремице Девичкој пустињи.

0043    Тамо нађе старца Јанићија

0044    Бијела му и коса и брада,

0045    На штаку се старц наслонио,

0046    Сузе рони, а Богу се моли.

0047    Кад је старац молитву свршио

0048    Он узима књигу староставну,

0049    Књигу гледа, а сузе пролива,

0050    Па овако старац проговара:

0051    ”Ти си, Србе, Смедеревче Ђуро,

0052    ”На твом бабу остала је клетва,

0053    ”Што издаде цара на Косову,

0054    ”Иза баба остала на тебе,

0055    ”Зато твоја ћерца муке мучи,

0056    ”Но се покај и исповиједај,

0057    ”Па ће твоја ћерца оздравити. ”

0058    Проли сузе Смедеревац Ђуро,

0059    Покаја се и исповиједа,

0060    Оздрави му ћерца јединица,

0061    Љепша поста него што је била,

0062    Проговара и Богу се моли.

0063    Вади Ђуро иљаду дуката,

0064    Па их даје старом дуовнику.

0065    Тад дуовник вако проговара:

0066    ”Ја не оћу ничијега блага,

0067    ”Него оћу да ми Господ плати,

0068    ”Када будем на оном свијету. ”

0069    Одма Ђуро дозива мајсторе,

0070    Те сагради у пустињи цркву,

0071    Да се старц у њој Богу моли,

0072    Па он оде своме Смедереву.

0073    То зачуо Ћуприлић везиру,

0074    Па је силну сакупио војску,

0075    Три иљаде Љопа и Латина,

0076    Који су се били истурчили

0077    Око Скопља и воде Вардара,

0078    Још поведе мулу са дивана,

0079    Па овако везир проговара:

0080    ”Ја сам чуо и кажу ми људи,

0081    ”Да је дошо Смедеревац Ђуро

0082    ”Крај Косова у кршне стијене,

0083    ”Па још тамо саградио цркву

0084    ”Некаквоме црном калуђеру,

0085    ”Да се кешиш у њој Богу моли,

0086    ”И да учи Влае око себе,

0087    ”Да је сваком боље погинути,

0088    ”Него своју вјеру мијењати,

0089    ”А нас Турке у цркви да куне,

0090    ”Који смо се скоро истурчили,

0091    ”Да нам џани у џенет не оду.

0092    Још овако везир проговара:

0093    ”Ајде, јолдаш, ако среће буде,

0094    ”Те уватим Смедеревца Ђура,

0095    ”Жива ћу га на мије дерати,

0096    ”На мукама њега уморити,

0097    ”Све катане младе истурчити,

0098    ”Кој’ не оће, сабљом погубити,

0099    ”Од цркве ћу џамију градити,

0100    ”Калуђера црног уватити,

0101    ”Обије му очи извадити,

0102    ”И одсјећи обадвије руке,

0103    ”Па га бацит’ низ кршне стијене,

0104    ”Нека знаде како куне Турке. ”

0105    Вели турчин, а не : ако Бог да,

0106    Јер се Турчин у силу уздаше,

0107    А сила је у Бога вишњега

0108    Која оном ни помоћи неће

0109    Што с’ не крсти крстом ришћанскијем

0110    Са три прста на четири мјеста.

0111    Отале се везир подигао

0112    Про клисуре тврда Качаника,

0113    Ситницу је воду пребродио,

0114    И Дремицу с војском прегазио.

0115    Кад се везир цркви помолио,

0116    Дуну вјетар од бијеле цркве,

0117    Сва везиру помами се војска,

0118    И под њим се коњиц помамио,

0119    Па побјеже уз гору зелену.

0120    Кад се везир виђе на невољи,

0121    Од помамна коља одскочио,

0122    Па пјешице трчи намастиру,

0123    И овако везир проговара:

0124    ”Молим ти се, стари калуђере,

0125    ”Мол’ сеБогу по твоме закону,

0126    ”Да би моја војска оздравила,

0127    ”А ја ћу ти прилог учинити.

0128    ”Украј цркве дворе саградити. ”

0129    Дуовник се Богу замолио,

0130    Одма паши сва оздрави војска,

0131    И оздрави мула са дивана.

0132    Тада паша прострије сеџаде

0133    Пред вратима код бијеле цркве,

0134    Па он клања и Богу се моли.

0135    Још дозива стотину мајстора,

0136    Те код цркве б’јеле дворе гради,

0137    Да у њима дуовник борави,

0138    Нек се прича и приповиједа

0139    Да је Ђурађ Девич саградио,

0140    А Ћуприлић дворе код Девича.

0141    Мало стало за дуго не било,

0142    Ту премину старац Јанићије,

0143    Преминуо и посветио се,

0144    И сад тамо иду болесници,

0145    Те се молу Богу и светоме,

0146    Болни иду, а здрави се врате;

0147    Вала Богу и Богородици,

0148    И светоме оцу Јанићију.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Zidanje Devica