Смрт Бијелић-Михаила је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Пјесма описује како паша Соколовић на превару хвата Бијелић Михаила да би га потурчио и баца га у тамницу. Ту Михаило умире. Михаилов отац Јован сазна за то и освећује сина убивши пашу. Михаило је онда покопан у цркви.

0001    Још ни зоре ни бијела дана,

0002    Поранио паша Соколовић,

0003    Поранио у лов у планину.

0004    Лов ловио три бијела дана,

0005    Он не може лова ни виђети,

0006    А камо ли лова уловити,

0007    Намјера га била намјерила

0008    На дворове Бијелић-Јована,

0009    Па Јовану паша бесједио:

0010    ”О Јоване, мрки каурине,

0011    ”Оди, влаше, да смо пријатељи. ”

0012    А Јован му поче бесједити:

0013    ”Чу ли, пашо, драги господаре,

0014    ”Не моремо бити пријатељи.

0015    ”Ја сам кћери моје разудао,

0016    ”А синове мији иженио,

0017    ”Немам, пашо, кћери на удају,

0018    ”Нити имам сина на женидбу,

0019    ”Него имам млада Михаила,

0020    ”Ја сам њега књизи научио,

0021    ”Њега, пашо, ни женити нећу. ”

0022    Кад то зачу паша Соколовић,

0023    Паша скочи на ноге лагане,

0024    Па срдито отиде низ кулу,

0025    Иде паша двору бијеломе,

0026    Како дође кули и авлији,

0027    Паша зове дванес пашалија.

0028    Па им паша тио бесједио:

0029    ”Ви идите Гвозцу у планину,

0030    ”Уфатите Б’јелић Михаила,

0031    ”Доведите у Сокола мога,

0032    ”Јер ја влаше оћу потурчити. ”

0033    Пашалије пашу послушаше,

0034    Па на добре коње посјадоше,

0035    Отидоше у Гвоздац планину,

0036    Ту нађоше Б’јелић-Михаила.

0037    Добар јунак Б’јелић Михаило,

0038    За појас му двије златке мале,

0039    Међу њима пламена анџара,

0040    О рамену пушка џевердару.

0041    Не смједоше Турци ударити,

0042    Но му кажу могу ли ноћити,

0043    Јер иг бијел данак оставио,

0044    А тамна иг ноћца прихватила.

0045    Михаил иг добро дочекао,

0046    Па им закла овна испод звона.

0047    Неће Турци овна ни вечеру,

0048    Но јунака за бијеле руке,

0049    Па му вежу руке наопако,

0050    Одведоше паши Соколовић,

0051    А паша га баци у тамницу,

0052    И ухвати ћерку јединицу,

0053    Обадвоје баци у тамницу.

0054    Тамноваше три бијела дана,

0055    Док четврти данак освануо,

0056    Тад Б’јелић поче бесједити:

0057    ”О ђевојко, шинула те гуја!

0058    ”Довати ми од злата свиралу. ”

0059    Ђевојкла га хитро послушала,

0060    Па од земље на ноге скочила,

0061    Довати му свиралу од злата.

0062    Узе момак свиралу од злата,

0063    Па засвира танко гласовито,

0064    У свирали Б’јелић приговара:

0065    ”Мили боже, чуда великога!

0066    ”Сада мисле моји родитељи,

0067    ”Да ја чувам по планини овце,

0068    ”А не знаде Бијелић Јоване,

0069    ”Да ме паша држи у тамницу,

0070    ”Моје овце и гладне и жедне. ”

0071    То изусти, а душу испусти.

0072    Кад то чуо Бијелић Јоване,

0073    Скпчи јунак на ноге лагане,

0074    Па покупи своју породицу,

0075    Мало много петнаест јунака,

0076    Оде Јован до пашине куле,

0077    Па увати пашу Соколовић,

0078    Саломи му и ноге и руке,

0079    Бијелу му запалио кулу,

0080    Млоге јаде Јован починио.

0081    Узе т’јело сина Михаила,

0082    Па га носи у бијелу цркву,

0083    Па погребе сина Михаила

0084    У бијелу у Гвоздачку цркву.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Smrt Bijelic-Mihaila