Добро дошли на Српску енциклопедију

Царица Милица и змај од Јастрепца

Царица Милица и змај од Јастрепца је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Вала Богу, вала јединоме!

0002    Цар Лазаре сједе за вечеру,

0003    Покрај њега царица Милица;

0004    Милица је сјетна невесела,

0005    У образу бл’једа и потмула;

0006    А пита је славан цар Лазаре:

0007    „О Милице, о моја царице!

0008    „Што те питам, право да ми кажеш:

0009    „Што си тако сјетна невесела,

0010    „У образу бл’једа и потмула?

0011    „Шта т’ је мало у двору нашему?”

0012    Вели њему царица Милица:

0013    „Цар-Лазаре, Српска круно златна!

0014    „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:

0015    „Свашта доста у двору нашему,

0016    „Него има годиница дана

0017    „Како је се змаје навадио,

0018    „Навадио змаје од Јастрепца,

0019    „Те долази на бијелу кулу,

0020    „Те ме љуби на бијелој кули.”

0021    Кад то чуо славан цар Лазаре,

0022    Он говори царици Милици:

0023    „Чу ли мене, царице Милице!

0024    „Када буде вече по чевери,

0025    „Те отидеш на бијелу кулу,

0026    „А дође ти змаје од Јастрепца,

0027    „Упитајде змаја од Јастрепца,

0028    „Боји ли се још кога до Бога,

0029    „И на земљи какога јунака.”

0030    Мало време за тим постојало,

0031    Оде царе на танке чардаке,

0032    А царица на високу кулу.

0033    Мало било, за дуго не било,

0034    Засија се Јастребац планина

0035    А полеће змаје од Јастрепца

0036    Од Змајевца од воде студене,

0037    Те се прими уз Крушево равно

0038    А долеће на бијеле куле,

0039    Те он паде на меке душеке,

0040    Збаци змаје рухо огњевито,

0041    Па с царицом леже на јастуке.

0042    Онда вели царица Милица:

0043    „О Бога ти, змаје од Јастрепца!

0044    „Кад долазиш на бијелу кулу,

0045    „Те ти са мном лежиш у душеку,

0046    „Бојиш ли се још кога до Бога,

0047    „Ја на земљи какога јунака?”

0048    Али вели змаје од Јастрепца:

0049    „Муч’ Милице, муком замукнула!

0050    „Томе те је Лазо научио.”

0051    Милица се змају кунијаше:

0052    „Није, змаје, живота ми мога!

0053    „Већ те видим да си добар јунак.”

0054    А кад чуо змаје од Јастрепца,

0055    Превари се, уједе га гуја,

0056    Па царици оде говорити:

0057    „О Милице, о моја царице!

0058    „Кад ме питаш, да ти право кажем:

0059    „Што је земље на четири стране,

0060    „Не бојим се никога до Бога

0061    „Ни на земљи какога јунака,

0062    „До што кажу Сријем земљу равну

0063    „И у њему село Купиново,

0064    „А у селу Змај-Деспота Вука,

0065    „Њега с’ бојим на земљи јунака.”

0066    „Јер ја Вука одавно познајем:

0067    „Кад смо били ђеца у лудости,

0068    „У Јастрепцу високој планини,

0069    „Те кад би се игре поиграли,

0070    „Свагда би ме надиграо Вуче;

0071    „Њега с’ бојим на земљи јунака.”

0072    То ти змаје у ријечи бјеше,

0073    А изиђе даница звијезда,

0074    Те се крену змаје од Јастрепца

0075    И одлеће Јастрепцу планини,

0076    А царица цару на чардаке,

0077    Те казује, шта ј’ од змаја чула.

0078    А кад царе саслуша Милицу,

0079    Он отиде ситу књигу писат’,

0080    Те је шаље Сријем-земљи равној

0081    На кољено Змај-Деспоту Вуку:

0082    „Чујеш мене, Змај-Деспоте Вуче!

0083    „Дођи мене на Крушевцу граду,

0084    „Те погуби змаја од Јастрепца,

0085    „Да ми змаје царицу не љуби,

0086    „А даћу ти три товара блага,

0087    „И даћу ти Сремску бановину

0088    „У државу за живота твога.”

0089    Оде књига Сријем-земљи равној,

0090    А кад дође Змај-Деспоту Вуку,

0091    Те је Вуче књигу проучио,

0092    Жао му је змаја погубити,

0093    Па се Вуче врло замислио:

0094    Ал’ ће ићи, али ићи не ће;

0095    Све мислио, на једно смислио,

0096    Те с’ опреми на танку чардаку,

0097    А сиде се у подруме вранцу,

0098    Виловита вранца посједнуо,

0099    Ноћом оде ка Крушевцу граду,

0100    Па не шћеде Лазаревој кули,

0101    Веће паде у поље Крушево

0102    У пшеницу славнога Лазара.

0103    Туна Вуче вранца припињаше,

0104    А пребијел шатор распињаше.

0105    У тм свану и ограну сунце,

0106    Уранио славан цар Лазаре,

0107    Те се шета по тананој кули,

0108    Метну очи низ поље Крушево,

0109    Те угледа шатор у пшеници

0110    И под њиме Змај-Деспота Вука,

0111    Па казује царици Милици:

0112    „О Милице, о моја царице!

0113    „Чудан јунак у пољу нашему

0114    „У пшеници шатор разапео,

0115    „И он сједи, пије рујно вино.”

0116    А кад чула царица Милица,

0117    Метну очи пољу у пшеницу,

0118    Те познаде Змај-Деспота Вука,

0119    Па је тихо цару говорила,

0120    „Оно јесте Змај-Деспоте Вуче:

0121    „Онаки је змаје од Јастрепца.”

0122    Кад зачуо славан цар Лазаре,

0123    Оправи му господску ужину

0124    И спреми му вина рујевнога,

0125    А зове га себе на вечеру;

0126    Али Вуче на вечеру не ће,

0127    Веће оста у пољу Крушеву,

0128    И цару је ’вако поручио:

0129    „Нека каже царици Милици,

0130    „Нек на кули не затвори врата,

0131    „И нек чека змаја на душеку,

0132    „А нека му за ме не казује,

0133    „А ја знадем, кад ћу ударити

0134    „И како ћу змаја погубити.”

0135    Слуга каза цару честитоме,

0136    А цар госпи царици Милици.

0137    Тако било, за дуго не било:

0138    Данак прође, тавна ноћца дође,

0139    Те цар оде на танке чардаке,

0140    А царица на бијелу кулу,

0141    Па на кули не затвори врата,

0142    Него чека змаја од Јастрепца.

0143    Мало било време постајало,

0144    Засија се Јастребац планина

0145    И полеће змаје од Јастрепца,

0146    Право паде на бијелу кулу,

0147    Те царици сједе у душеке

0148    Ал’ повика Змај-Деспоте Вуче:

0149    „Ко се љуби на бијелој кули,

0150    „Нек излази из бијеле куле

0151    „Зар не види, ђе је погинуо?”

0152    Кад то чуо змаје од Јастрепца,

0153    А он рече царици Милици:

0154    „Хеј Милице, да те Бог убије!

0155    „Ти си мене издала Лазару.”

0156    То изрече, из куле утече,

0157    Па не бјежи Јастрепцу планини,

0158    Већ побјеже небу под облаке,

0159    А ћера га Змај-Деспоте Вуче,

0160    На високо њега сустигао,

0161    Удари га тешком топузином,

0162    Те му преби у рамену крила,

0163    Змаје паде у зелену траву,

0164    Па запишта, као змија љута:

0165    „’Вако било свакоме јунаку,

0166    „Који свашта љуби својој каже!”

0167    А долеће Змај-Деспоте Вуче,

0168    Те он Змају одсијече главу,

0169    Однесе је цару на чардаке,

0170    Баци му је на свил’ну сеџаду.

0171    А кад Лазо сагледао главу,

0172    Од стра’ њега увати грозница,

0173    Па он спреми Змај-Деспоту Вуку,

0174    Спреми њему три товара блага,

0175    И спреми му сићана вермана

0176    А за ону Сремску бановину

0177    У државу Змај-Деспоту Вуку

0178    Докле тече сунца и мјесеца

0179    И његова ђела и кољена:

0180    Па је Лазо говорио Вуку:

0181    „Ето сине, Змај-Деспоте Вуче,

0182    „Ето тебе неколико блага;

0183    „Ако тебе понестане блага,

0184    „А ти дођи поочиму твоме,

0185    „Биће блага колико ти драго.”

0186    И по том су веме живовали

0187    И свој своме био на невољи,

0188    Те с’ помиње јунак по јунаштву,

0189    Као добар данак у години.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање