Ко крсно име слави, оном и помаже
Ко крсно име слави, оном и помаже је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Опис
Војвода Тодор је у тамници Петра Мркоњића, а сутра му је крсна слава. Измоли од тамничара и Петра да оде у варош и купи све што треба да прослави славу. Након тога се враћа у тамницу по договору. Касније те ноћи, њега и остале затворенике ослобађа незнани витез, и Тодор доцније сретно стиже кући.
Овим се у пјесми жели дати до знања да поштовање славе доноси срећу и помоћ од бога.
Текст пјесме
0001 Што протужи рано у недељу,
0002 У недељу прије јарког сунца,
0003 У Соколу граду бијеломе
0004 У тамници Петра Мркоњића?
0005 Огласује, да је соко сиви,
0006 По истини војвода Тодоре.
0007 Ако тужи, за невољу му је:
0008 Сутра му је крсно име свето,
0009 Крсно име, свети Ђеорђије,
0010 А нема га чиме прославити,
0011 Пак братими капиџију млада:
0012 „Богом брате, капиџија млади!
0013 „Отвори ми на тамници врата,
0014 „Да ја идем Петру Мркоњићу,
0015 „Да се молим Пери господару,
0016 „Да ме пусти на Бога на јемца,
0017 „Да отидем на вашу чаршију,
0018 „На чаршију тамо међ’ трговце,
0019 „Да попросим и леба и вина,
0020 „Да нараним сужње по тамници
0021 „Ради Бога и крсног имена.”
0022 Капиџија за Бога примио,
0023 Па он пусти војводу Тодора,
0024 Пусти њега Петру Мркоњићу,
0025 Пусти г’ Петар на Бога на јемца,
0026 Оде Тодор тамо на чаршију,
0027 На чаршију тамо међ’ трговце;
0028 У Тодора нигди ништа нема,
0029 Разма једни ножи позлаћени
0030 Сребрни су, пак су позлаћени;
0031 Он изнесе ноже међ’ трговце,
0032 Трговци му цијенили ноже:
0033 Та један му два дуката даје,
0034 А други му три дуката даје,
0035 Трећи смисли и Бога и душу,
0036 Те му даде четири дуката.
0037 Дукат узе леба бијелога,
0038 Други дукат вина и ракије,
0039 Трећи дукат сваке ђаконије
0040 И убаве оне јасне свеће,
0041 А четврти дукат оставио,
0042 Да дарује сужње по тамници
0043 Ради Бога и крсног имена.
0044 Па је Тодор ужегао свећу,
0045 Па отиде доле у тамницу,
0046 Те ставио сужњем вечерати;
0047 Вечерају, пију вино ладно,
0048 Сетише се лепе славе Божје,
0049 Уста Тодор, у славу напија:
0050 „О убава лепа славо Божја!
0051 „Свети Ђорђе, крсно име моје!
0052 „Опрости ме тамнице проклете!”
0053 Теке Тодор у славу напија,
0054 У то доба јунак пред тамницу!
0055 Пак дозива војводу Тодора:
0056 „Чујеш брате, војвода Тодоре!
0057 „Оди к мене, брате, пред тамницу,
0058 „Да ти кажем до две до три речи.”
0059 А беседи војвода Тодоре:
0060 „Опрости ми, незнана делијо,
0061 „Ја би каил пред тамницу доћи,
0062 „Ал’ је пуста синоћ затворена,
0063 „И кључеви двору однешени.”−
0064 „Оди к мене, војвода Тодоре!
0065 „На тамници отворена врата,
0066 „Отворена врата деветора
0067 „И десето брава Дубровничка.”
0068 Тад’ изиђе војвода Тодоре,
0069 Пред тамницом чудан добар јунак
0070 На витезу коњу зеленоме,
0071 И на њему чисти зелен скерлет,
0072 На глави му красан самур-калпак,
0073 За калпаком ноја птића крило,
0074 Те сен чини коњу и јунаку,
0075 Да му лице не смагне од сунца;
0076 Пак Тодору јунак проговара:
0077 „Чујеш брате, војвода Тодоре!
0078 „Ти се дижи ноћас из тамнице,
0079 „Пак не иди покрај мора сиња,
0080 „Јер су честе у Латина страже,
0081 „Пак се бојим, да те не увате,
0082 „Већ ти иди преко горе чарне,
0083 „Докле дођеш двору господскоме.”
0084 Осврте се војвода Тодоре,
0085 Да јунаку даде чашу вина,
0086 Ал’ нестаде коња и јунака!
0087 Оде Тодор доле у тамницу,
0088 Те казује међу сужњевима.
0089 Кад видеше тридесет сужања
0090 На тамници отворена врата,
0091 Оставише и лебац и вино,
0092 Отидоше свак’ на своју страну.
0093 Оде Тодор преко горе чарне.
0094 Каде дође двору господскоме,
0095 Али љуба крсно име служи,
0096 Сазвала је госте и званице,
0097 И кумове и све пријатеље,
0098 Па госпођа крсно име служи,
0099 И госпођа у славу напија:
0100 „Помоз’ Боже и свети Ђорђије,
0101 „Крсно име господара мога!
0102 „Опрости га тамнице проклете!
0103 „Донеси га двору господскоме!”
0104 У то доба Тодор у дворове,
0105 Од госпође чашу приватио,
0106 Те напио у славу Божију,
0107 Послужио крсно име своје,
0108 А у своме двору бијеломе,
0109 Почастио госте и званице
0110 И кумове и све пријатеље.
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Ko krsno ime slavi, onom i pomaze