Женидба Јова Будимлије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

0001    Кад се жени Будимлија Јова,

0002    У Јаноку испроси девојку,

0003    Племениту Јаночкињу Јану,

0004    Пак се Јова млого поарчио,

0005    Баш на перо три товара блага;

0006    Ал’ јунаку уда срећа била:

0007    У који је данак испросио,

0008    У онај се данак разболео,

0009    Препроси је од Ердеља бане,

0010    Пак се бане више поарчио,

0011    Баш на перо пет товара блага;

0012    Ал’ и бану уда срећа била:

0013    У који је данак испросио,

0014    У онај се данак разболео;

0015    Пак болују оба младожење.

0016    Бога моли Јаночкиња Јана:

0017    „Дигни, Боже, Будимлију Јову!

0018    „А умори од Ердеља бана!”

0019    Бог не слуша госпође девојке,

0020    Већ он чини, што је њему драго:

0021    Диже бана, не диже Јована.

0022    Скупи бане господу сватове,

0023    Те Јаноку оде по девојку.

0024    Здраво бане дође до девојке,

0025    И здраво се натраг повратио,

0026    Кад су били прам’ бела Будима,

0027    Стала Јана, те гледа Будима,

0028    Будим гледи, грозне сузе рони:

0029    „О Будиме, велика жалости!

0030    „Нисам рекла мимо тебе проћи,

0031    „Већ сам рекла да у тебе дођем,

0032    „Да ја шетам по тебе, Будиме.

0033    „А да љубим Будимлију Јову.”

0034    Ал’ то нико не чу од сватова,

0035    До сам главом од Ердеља бане,

0036    Па девојци тијо проговара:

0037    „Ајде, душо, не жали Будима,

0038    „Још је лепши Ердељ од Будима,

0039    „А краснији од Јована бане.”

0040    Оде бане, одведе девојку,

0041    По том прође три године дана,

0042    Придиже се Будимлија Јова,

0043    Пак се Јова куне међ’ трговци:

0044    „Браћо моја, Будимски трговци!

0045    „Ја се, браћо, већ женити не ћу,

0046    „Кад је моја одведена Јана.”

0047    Пак садеља танку шајку лађу,

0048    Коју возе тридесет весала;

0049    Накупова сваке трговине,

0050    Понајвише сјајни огледала;

0051    Узе с’ собом тридесет момака,

0052    Отиште се низ воду Дунаво,

0053    Оде право под Ердеља града,

0054    У суботу стиже под Ердеља,

0055    У суботу, у очи недеље;

0056    Кад у јутру освану недеља,

0057    Рано ране седам девојака,

0058    Да заите воде на Моришу;

0059    Узе Јова седам огледала,

0060    Те дарива седам девојака;

0061    „Богом сестре, водонаше младе!

0062    „Богом сестре, глас’те ме по граду!”

0063    Њи је седам, а седам сокака,

0064    Оде свака својијем сокаком,

0065    Покликоше танко гласовито:

0066    „О девојке саде испрошене!

0067    „И невесте скоро доведене!

0068    „Од како је Ердељ постануо,

0069    „Није така трговина дошла,

0070    „Ни видесмо лепшега трговца,

0071    „Што данаске у свету недељу.”

0072    А то слуша Јаночкиња Јана

0073    Испред двора с висока чардака,

0074    Десном руком загрлила бана:

0075    „Ао бане, земљи господару!

0076    „Живо ми је чедо под појасом;

0077    „Или буде мушко, ил’ девојка,

0078    „Тебе ваља частити господу,

0079    „А менека даром даривати,

0080    „Мало ми је господскога дара,

0081    „А у мене бела платна нема!”

0082    Бан је љуби по господском лицу:

0083    „Можеш, Јано, госпођо разумна,

0084    „Прекупити и сву трговину,

0085    „Ал’ не можеш боља господара.”

0086    Уста Јана рада и весела.

0087    Све је руо венчано обука.

0088    И насула џепове дуката,

0089    Узе с’ собом тридест девојака,

0090    Свакој даде по тридест дуката,

0091    Те јој држе скуте и рукаве,

0092    Скуте држе да се не опраше,

0093    А рукаве да с’ не круни злато;

0094    Оде Јана на воду Мориша.

0095    Далеко је угледао Јова,

0096    Мало ближе пред њу ишетао;

0097    Госпођа му вишњег Бога назва:

0098    „Божја т’ помоћ, Будимски трговче!”─

0099    „Да’ Бог добро, госпођо Ердељска!”─

0100    „Дај, трговче, изнеси ми платна.”

0101    А беседи Будимлија Јова:

0102    „Госпо драга од Ердеља града!

0103    „Не могу ти износити платно,

0104    „Јер је ваша земља песковита,

0105    „Ветар дува посипа пијеском,

0106    „Те ми бело поснупљује платно;

0107    „Већ, госпођо, ушетај у лађу,

0108    „Бирај платна, каквога ти драго.”

0109    Онда Јана ушета у шајку

0110    И са шњоме тридест девојака,

0111    Па говори Јаночкиња Јана:

0112    „Тако т’ Бога, Будимски трговче!

0113    „Јеси ли баш местом на Будима?

0114    „Да ли знадеш Будимлију Јову?

0115    „Јели здраво, јел’ се оженио?”

0116    А беседи Будимлија Јова:

0117    „Драга госпо од Ердеља града!

0118    „Доиста сам местом из Будима,

0119    „Знадем добро Будимлију Јову:

0120    „Здрав је, госпо, није с’ оженио.”

0121    Кад то зачу Јаночкиња Јана,

0122    Она просу сузе низ образе,

0123    А од Јове заклања рукавом;

0124    Јово прође на думен на шајку,

0125    Пак повика тридесет момака:

0126    „Браћо моја, тридесет момака!

0127    „Не жал’те ми свилени једека,

0128    „Ако мене Бог утећи даде,

0129    „На част, браћо, сваком по девојка,

0130    „Мене красна Јаночкиња Јана.”

0131    Кад то зачу тридесет момака,

0132    Одсекоше свилене једеке,

0133    Повезоше низ воду Мориша.

0134    Ал’ Јовану вишњи Бог помаже:

0135    Ветар дува низ воду Мориша,

0136    Већма носи Јованову лађу,

0137    Нег’ што возе тридесет весала.

0138    Глас допаде од Ердеља бану:

0139    „Зло ти вино, од Ердеља бане!

0140    „Зло ти вино, а гора ракија!

0141    „Тебе Јован одведе госпођу,

0142    „И с госпођом тридест девојака.”

0143    Скочи бане, кан’ да се помами,

0144    Добрије се коња доватио,

0145    Под њим до три коња поцркаше,

0146    На четвртом испореди с Јовом

0147    На великој на скели Печварској;

0148    Пак Јовану бане бесједио:

0149    „Врати, Јово, Јаночкињу Јану,

0150    „Трипут ћу је дукати пресути,

0151    „Све дукати осим ситна блага.”

0152    А беседи Будимлија Јова:

0153    „Иди бане, једна луда главо!

0154    „Што ће мене за Јану дукати,

0155    „Кад је Јана сама од дуката?”─

0156    „Врати, Јово, Јаночкињу Јану,

0157    „Живо јој је чедо под појасом.”─

0158    „Иди бане, једна луда главо!

0159    „Ако ј’ живо чедо под појасом,

0160    „И код нас је родила пшеница,

0161    „Не ће доћи Ердељу на рану.”

0162    „Врати, Јово, тридест девојака!”─

0163    „Иди бане, једна луда главо!

0164    „Не водим и, да робују мене,

0165    „Већ и водим, да и разудајем.”

0166    Онда Јана поче беседити:

0167    „Врат’ се двору, господине бане!

0168    „Волим с Јовом по гори одити,

0169    „Него с тобом по чардаку твоме,

0170    „По чардаку, по дебелу ладу;

0171    „Волим с Јовом црну земљу јести,

0172    „Него с тобом бијелу погачу;

0173    „Волим с Јовом с листа воду пити,

0174    „Него с тобом слатку малвасију,

0175    „Медовину из кондира златна!”

0176    Оде Јово, одведе госпођу,

0177    И с госпођом тридест девојака.

0178    Када дође беломе Будиму,

0179    Сваком момку даде по девојку,

0180    Њему красна Јаночкиња Јана,

0181    Те је венча себе за госпођу,

0182    Големо је весеље чинио,

0183    Од дан’ до дан’ читав месец дана;

0184    И после су лепо живовали.

0185    Не би чеда за годину дана,

0186    Пак му роди мушко и девојку.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zenidba Jova Budimlije