Дијете Јован и буљубаша Мујо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Подиже се буљумбаша Мујо

0002    Од Зворника, града бијелога,

0003    На зекуња, коња големога,

0004    И отиде низ Херцеговину,

0005    Докле пољу у Посављу дође

0006    Под кулу у Посављу Сава,

0007    У стобар му зека уставио.

0008    Но га виђе Савина љубовца,

0009    И Турчину ријеч говорила:

0010    „Хајде овамо, буљумбаша Мујо,

0011    Да пијеш вина црвенога!“

0012    Скочи Туре, изљезе на кулу,

0013    Пије доста вина изобила,

0014    И Савиној љуби говорио:

0015    „Море, чу ли, бијела влахиња,

0016    Оди, узми буљумбашу Муја,

0017    Да се млада по Зворнику шеташ,

0018    И дајем ти божу вјеру тврду,

0019    Скројићу ти три жуте кавада

0020    Од врх главе до зелене траве,

0021    Да се шњима по Зворнику шеташ,

0022    И јошт имам дванаест дворкиња

0023    Да ти држе скуте и рукаве!“

0024    Но влахиња Мују бесједила:

0025    „Прођи се, буљумбаша Мујо,

0026    Ја бих тебе од воље узела,

0027    Но не могу ђецу оставити,

0028    Немају до мене никога,

0029    До Митра стрица јединога,

0030    Па ни њега у дворове нема,

0031    Но отиша ланих у ајдуке;

0032    На кога ћу ђецу оставити,

0033    Луд је Јован од десет годинах,

0034    А Марија од седам пунане,

0035    Како ћу се искраст’ ђеци лудој?!“

0036    Скочи Мујо од земље на ноге

0037    И избачи ђецу пред дворове.

0038    Но га куми дијете Јоване:

0039    „О, за Бога, буљумбаша Мујо,

0040    Да’ ми штогођ од бабова блага,

0041    Да’ ми, Мујо, бабово оружје

0042    И његове ћесе и фишеке,

0043    Е ћу ходит’ зеленом планином

0044    Да тражим Митра стрица мога,

0045    Да с’ оружјем од зверади браним!“

0046    То је Туре на Бога гледало,

0047    Даде му бапково оружје.

0048    Ондолен се ђеца подигнула

0049    И одоше ноћи уз планину.

0050    Кад бише насред друма пута,

0051    А нађоше мрамор у планину,

0052    Уз њега се Јован прислонио

0053    И топле га сузе пропануле.

0054    Говори му Марија ђевојка:

0055    „Да што ти је, мој брате Јоване,

0056    Што ти ваљаш сузе низ образу?

0057    Али си се, брате, препануо,

0058    Е ни Мујо све понесе благо

0059    И узе ни остаралу мајку?“

0060    Ного Јован таде бесједио:

0061    „Ну виђи, Марија ђевојка,

0062    Виђи мрамор насред друма пута ─

0063    Овђе ни је бабо погинуо,

0064    Они га је Мујо погубио

0065    Што је нашу мајку заробио!

0066    Скриј се, секо, у лист и у траву,

0067    Е ја хоћу запанути Мују!“

0068    Стаде цика Марије ђевојке,

0069    Дијете говори ђетету:

0070    „Не, за Бога, мој брате Јоване,

0071    Е ће тебе Мујо изгубит’,

0072    Ја ћу ти сама останути

0073    У планину без нигђе никога!“

0074    Но Јован слободи ђевојку:

0075    „А, не бој се, моја мила секо,

0076    Ако ће ме Мујо изгубит’

0077    Тебе мајка неће оставит’,

0078    И шњом ће те водит’ у Зворнику!“

0079    Оно рече, за кам запануо.

0080    Ка’ самнуло и грануло сунце,

0081    Али иде буљумбаша Мујо,

0082    Ћера благо од Посавља Сава

0083    И води му вјереницу љубу.

0084    А Јова га напуштио близу,

0085    Пушку куми, у табан је љуби:

0086    „Не пушти ми очина крвника!“

0087    Оно рече, пушци огањ даје

0088    И погоди буљумбашу Муја.

0089    Мујо паде, а Јован припаде

0090    И Мујову главу окинуо,

0091    И узе му коња и оружје,

0092    Па својој мајци бесједио:

0093    „Хајде, мајко, планином да идемо,

0094    Да тражимо мога Митра стрица,

0095    Е без њега живоват’ не могу!“

0096    И пођоше зеленом планином,

0097    Док дођоше на Дрин’ воду ладну,

0098    Зове лудо дијете Јоване:

0099    „Јеси ли ђе, ђемиџија Ибро,

0100    Ако си ђегод украј воде ладне,

0101    Ти удари на весло ђемију

0102    Да превезеш муку сиротињску,

0103    Добро ћу ти возарину платит’?!“

0104    Ибро зачу, на ноге скочио,

0105    И с ђемијом на пржину пође,

0106    У њу бачи и робље и благо.

0107    Кад бише Дрини на пучини,

0108    Но говори дијете Јоване:

0109    „Ну, ижљези, моја стара мајко,

0110    Ти изиди на таван ђемији,

0111    Погледа’ Дрину у дубину

0112    Ка’ из Дрине ледан вјетар пуха

0113    Што требује за младо чељаде!“

0114    А то чула, на ноге скочила,

0115    А ђемији на тавану пође,

0116    А Јован се луди подигнуо,

0117    Бачи ју у Дрин’ воду ладну.

0118    Ка’ то виђе ђемиџија Ибро,

0119    Он у ђемију весло потурио,

0120    Он не смије возит’ од Јована.

0121    И Јован му ријеч говорио:

0122    „Не бој се ти, ђемиџија Ибро,“ ─

0123    Све му с прве на потоње каже ─

0124    „Но ми вози муку сиротињску!“

0125    Ђемиџија весло дофатио,

0126    Те превезе сиротињу љуту

0127    И Јован му возарину плати,

0128    Даде му два жуте цекина,

0129    Па ондоле товарио благо

0130    И зами га зеленом планином,

0131    Докле дође на своје дворове,

0132    И од Муја дофатио главу,

0133    Пободе ју на бијелу кулу,

0134    Да свако знаде е осветио баба,

0135    Баба освети, а изгуби мајку ─

0136    Ту му није зазор ни срамота,

0137    Изгуби је за своју невољу.

0138    То је било кад се чинило,

0139    А сад весело, дружино!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Dijete Jovan i buljubasa Mujo