Ђуро Даничић и Покрајчић Павле је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Ђуро Даничић болује већ девет година, и никако не може да нађе лијека. Његује га мајка, али љуба Иконија већ почиње да бива незадовољна. Пише писмо Павлу Покрајчићу да дође по њу са сватовима. Кад је Павле примио писмо, одмах спрема све што је потребно и пише да ће ускоро доћи. Иконија казује Ђури да ће се удати за другога, и не одустаје од намјере иако је он моли да сачека док умре или оздрави. Сватови долазе за неко вријеме, Ђуро и остали их добро приме. Током јела Ђуро добави сабљу и убије Павла. Сватови се разиђу кућама, а Иконију Ђуро запали и тако она у пламену и умире.

0001    Разбоље се Даничићу Ђуро

0002    Од љутога срца јуначкога,

0003    Боловао девет годин’ дана,

0004    Нит’ умире, нит’ му боље бива.

0005    Силно Ђуро поарчио благо:

0006    Ђе гођ било стара свештеника,

0007    Калуђера богоугодника,

0008    Ђуро зове да му Бога моле,

0009    И поју му масла и бденија

0010    И молитве из старијех књига;

0011    Ђе гођ било по гласу ећима,

0012    И илаџа за срце лијека,

0013    Обидова, ништа не помога;

0014    Све му биле посестриме виле

0015    Доносиле свакојако биље

0016    И понуде које ни цар нема,

0017    Носиле ну свакојаке траве

0018    Од мађија, чина и помаме,

0019    Ништа Ђуру помоћ’ не могоше;

0020    До’дили му многи побратими

0021    И бирани од свуд пријатељи,

0022    Доносили свакоје понуде

0023    Од Дунаја до мора сињега

0024    И илаџе скрај б’јелог свијета,

0025    Ал’ за фајду кад лијека није.

0026    Плакало га мало и велико,

0027    А највише остарала мајка,

0028    Она шједи Ђуру више главе,

0029    Рони сузе и ноћу и дању;

0030    И жали га сине Владимире,

0031    Обрће га с десне на лијеву,

0032    Попритеже кад му мука дође,

0033    А пошједе кад муке попуште,

0034    И шербетом грло залијева,

0035    А нарачом да окваси уста;

0036    Ал’ не оће љуба Иконија,

0037    Тврда срца соја орјацкога,

0038    Криво Ђура оком погледива,

0039    Често коси, те му одговара.

0040    Види Ђуро што је и како је,

0041    Па говори љуби Иконији:

0042    „Љубо моја, мила Иконије,

0043    “Не љути се, ни коси се на ме.

0044    „Ако сам ти оболио, душо,

0045    “Није болест са образа црна,

0046    „Но је болест од Бога послана;

0047    “Почекај ме још годину дана;

0048    „Ил’ ћу јунак бола пребољети,

0049    “Ил’ ћу ови свијет пром’јенити.

0050    „Боље ти је и поштеније ти

0051    “Удати се као удовица,

0052    „Но удати иза жива мужа.“

0053    Шути куја, ништа не говори,

0054    Но отиде у шикли одају,

0055    Те дочепа калем и артију

0056    И мурећеф чим се књиге пишу,

0057    Па написа књигу на кољено,

0058    Те је шаље у турској Крајини

0059    А на руке Покрајчићу Павлу,

0060    Овако му књигу направила:

0061    „Чуј ме, Павле, прво добро моје,

0062    “Знаш лијепо, и ако је давно,

0063    „Кад си мене просио у мајке,

0064    “Ја сам хћела, и оћаше мајка,

0065    „Али не хће остарјели бабо,

0066    “Но ме даде Даничићу Ђуру.

0067    „Ево има девет годин’ дана

0068    “Како Ђуро од бола болује,

0069    „Нит’ умире, нити бољи бива.

0070    “Ја сам, Павле, пустошна ливада,

0071    „Удовица, а код жива мужа,

0072    “Без грљења и без миловања,

0073    „Него, Павле, срце из њедара,

0074    “Купи свате, бржај по ме амо

0075    „У неђељу која прва дође,

0076    “Док азурам себе и коњица,

0077    „Док саберем моје рухо пусто

0078    “И напуним елбете дуката,

0079    „Свакако ће пусто останути.“

0080    Па кад таку књигу нашарала,

0081    Преклопи је на четири ћошка

0082    И црљена удари печата,

0083    Запечати са руке прстеном,

0084    И дозива свог Пунишу слугу:

0085    „Чуј, Пуниша, чуј ме, моја слуго,

0086    “Да си брже с књигом у Крајини

0087    „А на руке Покрајчићу Павлу;

0088    “Ову предај, другу ми донеси,

0089    „Добрим ћу те даром даривати.“

0090    Момче вјерно, не зна што се пише,

0091    Па се лати горе и планине,

0092    Куд гођ ишло, у Крајину сишло

0093    А до куле Покрајчића Павла.

0094    Капу скида, под пазуо тура,

0095    Приступи му руци и кољену,

0096    Руку љуби, а књигу му дава.

0097    Прими Павле књигу, и учи је,

0098    И кад виђе што му она каже,

0099    Од радости на ноге скочио,

0100    Те дарива млада књигоношу,

0101    Па написа књигу шаровиту:

0102    „Иконија, и срце и душо!

0103    “Ето мене у прву неђељу,

0104    „Само водим до тридесет свата,

0105    “Немам каде више окупљати,

0106    „Надај ми се, и напреси ми се,

0107    “Одавна те јесам пожелио.„

0108    Оде момче с књигом на трагове,

0109    Књигу дава својој госпођици,

0110    Она њему дванаест дуката.

0111    Па кад куја књигу проучила,

0112    И виђела што јој Павле пише,

0113    Азурава себе и коњица

0114    А преслаже зенђил’ рухо своје,

0115    Из сандука у сепете слаже.

0116    Очешља се и бојатиса се,

0117    И обуче што мога најљевше.

0118    Чуди јој се стара свекрвица:

0119    “Што је, снахо, што прћију слажеш,

0120    „Ка да мислиш рухо продавати,

0121    “Али неђе дуго путовати?„

0122    То слушало д’јете Владимире,

0123    Па притрча к својој милој мајци,

0124    Проли сузе низ румено лице,

0125    Љуби мајци руке и њедарца:

0126    “Ђе ћеш мене, моја мила мајко?

0127    „Ал’ ме мислиш, мамо, оставити

0128    “Да сам сирак без оца и мајке?

0129    (Па се сави око нога мајци

0130    Као змија око дрва сува)

0131    „Немој, мамо, ако Бога знадеш!“

0132    То слушао Даничићу Ђуро,

0133    И одма се јаду досјетио,

0134    Па говори својојзи љубовци:

0135    „Иконија, до сад вјерна љубо,

0136    “Не црни ми образ при животу,

0137    „Не вријеђај мене у мукама,

0138    “Стару мајку и нејака сина,

0139    „Причекај ме јоште по године,

0140    “Докле умрем, али бољи будем.„

0141    Ал’ да видиш кује Иконије,

0142    Колико је срца поганога,

0143    Таку Ђуру ријеч истурила:

0144    “Нећу, Ђуро, ни неђељу дана,

0145    „Доћ’ ће шјутра по мене сватови,

0146    “Пред сватов’ма млади ђувегија,

0147    „По имену Покрајчићу Павле.

0148    “Три пута ме у мајке просио,

0149    „А ти си ме, Ђуро, препросио

0150    “На срамоту и мене и мајке.

0151    „Док сам, Ђуро, у твом двору била,

0152    “Не мож’ рећи нит’ ме прекорити

0153    „Да нијесам тебе вјерна била,

0154    “Ево има девет годиница,

0155    „Чини ми се да је доста било,

0156    “И да не мож’ мене прекорити,

0157    „У суђењу пријекора нема.“

0158    То изрече, низ кулу утече.

0159    Цикну Ђуро као змија љута,

0160    А подјекну, сва се кућа стресе,

0161    Од гласа се џами уздрмаше,

0162    А потресе шљеме на чардаку.

0163    Све мислио што ће и како ће,

0164    Па дозива своју стару мајку:

0165    „Почуј, мајко, још једанпут сина:

0166    “Ти приправи госпоцка јеџека

0167    „И приправи пива изобила.

0168    “Ако буду свати познаници,

0169    „Угости их пивом и јестивом,

0170    “Нека знаду ђе су долазили.

0171    „Ако буду свати непознати,

0172    “Истури им пред кулу невјесту.„

0173    У то доба и ноћ омркнула.

0174    Ноћ побјеже, а дан се примаче,

0175    Стаде јека пољем и ливадам’,

0176    Пушка пуца, удара тамбура,

0177    А пјевају момци иза гласа:

0178    “Препелице, гојна и румена,

0179    „Ево твога јата соколова,

0180    “Долети нам испод наших крила,

0181    „Рад’ тебе смо коње утрудили.“

0182    То зачуо Даничићу Ђуро,

0183    Кам би студен сузу испустио,

0184    А камо ли јунак од јунака,

0185    Па дозива Владимира сина:

0186    „Владимире, мој невољни сине,

0187    “Отвори ми највећег сандука,

0188    „Извади ми мукадем појаса,

0189    “Да утегнем срце пр’о бокова,

0190    „И пренеси кули на пенџере,

0191    “Да ја видим чиј’ с’ оно сватови,

0192    „Је л’ колико, и ко у сватове.“

0193    Брже Ђура синак послушао,

0194    Утегну га мукадем појасом,

0195    И пренесе кули на пенџеру.

0196    Узе Ђуро срчајли дурбина,

0197    Развуче му до седам каната

0198    Те му гледа на седам сахата,

0199    Окрену га пољем испод куле

0200    На сватове дурбин нанишани,

0201    Пак их броји и очима суди,

0202    Ко је који бољи од којега.

0203    Све сватове редом пребројио,

0204    Пребројио те их упознао.

0205    Док сватови близу двора били,

0206    Гледао их млади Владимире,

0207    Па он пита свога оца Ђура:

0208    „Бабо Ђуро, чиј с’ оно сватови,

0209    “По чију ли сад иду ђевојку?„ -

0210    “Наши свати и наша ђевојка,

0211    „Ђувегија Покрајчићу Павле,

0212    “А ђевојка твоја мила мајка.„

0213    Цикну д’јете, соко од сокола,

0214    Па говори Даничићу Ђуру:

0215    “Бабо Ђуро, не упуштај мајке,

0216    „Да отиде мајка за другога,

0217    “Да је љуби за живота твога,

0218    „Твоју љубу, моју милу мајку.

0219    “Ја је не дам, ако је ти даваш.„

0220    Па утрча д’јете у камари,

0221    Те припаса бабово оружје,

0222    И оћаше изић’ пред сватове,

0223    Ал’ га прокле са пенџера Ђуро,

0224    А дијете соја госпоцкога,

0225    Препаде се од очине клетве,

0226    Поврати се д’јете под оружјем.

0227    У то доба кита и сватови,

0228    Тридест свата више ђувегија,

0229    Разјахаше коње у авлију.

0230    Дочека их Даничића мајка,

0231    А љубовца коње испод свата.

0232    Уведе их у бијелу кулу,

0233    Посједоше за софром готовом.

0234    Ђуру не да срце одољети,

0235    Но с’ утегну су два и три паса,

0236    Са дно нога до врху бедара,

0237    Па од бедре до витих ребара,

0238    Па ето га уз бијелу кулу,

0239    Полу мртав уђе међ’ сватове.

0240    Сви му свати на ноге усташе,

0241    Помакоше један уз другога,

0242    Дивно Ђуру мјесто начинише,

0243    У врх софре челку од трпезе,

0244    Сједе Ђуро таман украј Павла.

0245    Дадоше му тридест чаша вина

0246    Ожђелдија и добродошлица.

0247    Попи Ђуро, и дивно зафали,

0248    Па међ’ свате пусти лакрдију:

0249    “Добро дошли, браћо Србљи драга,

0250    „По вас добро, ако није по ме,

0251    “Ал’ вас молим, па вас Богом кумим,

0252    „Да ми данас не водите љубу

0253    “Иконију иза мене жива.

0254    „Причекајте, неће дуго бити,

0255    “Па кад умрем, аирли вам било,

0256    „На силу је не могу отети.

0257    “Земља ми је на лишцу одавна,

0258    „А гробница скрита у њедрима,

0259    “Ал’ ми је ред данас умирати,

0260    „Да очима не гледам срамоту.

0261    “И ако ме, браћо, послушате,

0262    „Држаћу вас пуну ефту дана.

0263    “Имам доста, Бог ми поклонио,

0264    „Да вас држим и годину дана.“

0265    Проговара свацки старјешина:

0266    „Даничићу, наш сиви соколе!

0267    “Кад је тако, и јазук би било

0268    „Вријеђати такога јунака,

0269    “А то није ни Богу угодно,

0270    „Нити нама вјера то допушта.“

0271    Али вели Покрајчићу Павле:

0272    „Даничићу, мио пријатељу,

0273    “Под силом ти свати не дођоше,

0274    „Ни под силом водимо љубовцу,

0275    “Али није него с добре воље.

0276    „Кад је тако, ту ти силе нема.“

0277    Пак завика грлом бијелијем:

0278    „Свати браћо, на ноге јуначке,

0279    “Иконијо, а ти међ’ сватове.„

0280    Па поскочи на ноге лагане.

0281    Ал’ му вели Даничићу Ђуро:

0282    “Стан’ полако, Покрајчићу Павле,

0283    „Да се прије смрти дарујемо.“

0284    Па повикну сина Владимира:

0285    „Владимире, моје д’јете драго,

0286    “Донеси ми сабљу од мегдана

0287    „Да дарујем мила зета свога.“

0288    Дијете га брже послушало,

0289    Донесе му сабљу од мегдана,

0290    Ђуро дава Покрајчићу Павлу.

0291    Павле гледа сабљу и прегледа,

0292    Не да му се сабља извадити.

0293    Оде сабља од руке до руке,

0294    Никому се не да извадити;

0295    Докле дође у рукама Ђуру,

0296    Сама му се сабља извадила,

0297    И три капи крви испадоше.

0298    Олакша му сабља у десници,

0299    Лакша сабља од најмање сламке,

0300    И засја се соба од свјетлости,

0301    А у Ђура срце заиграло.

0302    Трже сабљу, а Бога спомену:

0303    „Држ’ се, зете, честита ти ћорда!“

0304    Паде Павле мртав на трпези,

0305    А глава му посреди трпезе.

0306    Па на ноге Ђуро поскочио,

0307    Капу скида, а сватове пита:

0308    „Је ли кавга или вјера тврда?“

0309    Сви му свати вјеру приватише,

0310    Па одоше дома на трагове.

0311    Лијепо их Ђуро даровао,

0312    Све по реду што је за којега,

0313    Испратио и алалио се,

0314    Па се врће двору бијеломе.

0315    Кад угледа љубу Иконију,

0316    Ђе бјежаше да би побјегнула,

0317    Уфати је за бијелу руку,

0318    Па је води на горње чардаке,

0319    Па јој таку ријеч проговара:

0320    „Иконијо, вјеро па невјеро,

0321    “Али волиш зубљом свијетлити,

0322    „Али моју сабљу целивати,

0323    “Ал’ волија по води пливати?„

0324    Вели њему љуба Иконија:

0325    “Н’јесам риба да у води пливам,

0326    „Нит’ сам јунак да сабљу целивам,

0327    “Него жена да зубљом свијетлим.„

0328    Тада Ђуро отвори сепете,

0329    И извади везене кошуље,

0330    Навошти је и окатрани је

0331    Саврх главе до жути пашмага.

0332    Навуче је љуби Иконији,

0333    Даде ватру на четири стране.

0334    Ика гори, овако говори:

0335    “Ђуро драги, о мој господару,

0336    „Не дај, Ђуро, да ми очи горе,

0337    “Доста сам те шњима миловала,

0338    „Доста си их пута пољубио.“ -

0339    „Нека горе, н’јесу моје саме.“

0340    Када дође огањ до образа:

0341    „Не дај, Ђуро, моје гојно лице,

0342    “Много си га пута целивао.„ -

0343    “Нека гори, није моје само.„

0344    Када огањ дође до гр'оца:

0345    “Не дај, Ђуро, грла бијелога,

0346    „Доста си га пута загрлио,

0347    “И бијелим угризнуо зубом.„ -

0348    “Нека гори, сам нијесам био.„

0349    Када ватра дође до дојака,

0350    Призва Ика сина Владимира:

0351    “Не дај, синко, материне дојке,

0352    „Које су те слатко одраниле,

0353    “Да т’ не губа материно мл’јеко.„

0354    Циче д’јете би му жао мајке,

0355    Па притрча да огањ утули,

0356    Гасећи га опекао руке.

0357    Ал’ не жали руке Владимире,

0358    Него жали своју милу мајку,

0359    Ђе му мртва на руке панула.

0360    Тако било свакој женској глави

0361    Која није вјерна господару.

0362    Иконији Бог простио душу,

0363    Нама, браћо тешка сагрешења!

0364    Амин, Боже и Богородице,

0365    И Софијо насред Цариграда.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Djuro Danicic i Pokrajcic Pavle