Корисничке алатке

Алатке сајта


до_три_харамбаше

До три харамбаше

До три харамбаше је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Мала се је чета подигнула

0002    од Приморја крваве крајине

0003    а из Ришња града бијелога.

0004    Подиже се три стотине другах

0005    и пред њима до три четобаше:

0006    прво бјеше Пивљанине Бајо,

0007    а друго је Карапанџа Павле,

0008    треће Цјетко Властелиновићу.

0009    Пријеђоше ломну Гору Црну

0010    и Рудине поље поносити,

0011    на Голију изашли планину,

0012    код Смета је чета починула;

0013    ко је жедан пије воде хладне,

0014    гладни једу љеба бијелога,

0015    ко је трудан санак борављаше,

0016    а ко јунак ради о оружју,

0017    до јунака Пивљанина Баја,

0018    нити једе нити почијева,

0019    нити јунак о оружју ради,

0020    вазда му је наредно оружје,

0021    већ замишљен по дружини шета,

0022    а вели му Карапанџа Павле:

0023    „Што је Бајо, наша четовођо!

0024    Љто је тебе брига обузела?“

0025    Њему Бајо ријеч говорио:

0026    „Велика ме брига обузела,

0027    повео сам три стотине другах,

0028    и увео у турску крајину,

0029    да их водим проз гору зелену

0030    хоте ми их опазити Турци,

0031    скрит је мучно три стотине другах,

0032    ћара не знам ђе бих ударио,

0033    и брзо се натраг повртио.“

0034    Тад’ му рече Карапанџа Павле:

0035    „Ја знам добра за дружину ћара

0036    у питому Пиву камениту,

0037    на Безује селу малехноме,

0038    под бијелу Гаговића кулу,

0039    има, Бајо, хиљаду овацах

0040    и хиљаду челах пријесједах,

0041    пет стотинах кравах и воловах,

0042    и све Пиве на оставу благо.

0043    Ту је доста ћара за дружину,

0044    па довече да им ударимо.“

0045    А рече му Пивјанине Бајо:

0046    „Јесте Пива моја старевина,

0047    а Безује моја постојбина,

0048    Гаговићу ударити нећу

0049    ако ћу се натраг повратити;

0050    но сам бољи шићар запазио

0051    у Дробњаку, у племену јаку,

0052    у Петницу селу малехноме,

0053    под бијеле Караџића дворе,

0054    три хиљаде бијелих овацах,

0055    две хиљаде челах пријесједах,

0056    а хиљаду кравах и воловах,

0057    све дробњачко на оставу благо,

0058    Дробњаци су будале јунаци,

0059    ласно ћемо шићар прифатити,

0060    но довече да им ударимо.“

0061    Рече Цјетко Властелиновићу:

0062    „А ђаволе Баја и хајдука“!

0063    Ђе несташе низ Дрину Дрињаци,

0064    и сви турски по Босни оџаци,

0065    но да својој браћи ударамо,

0066    отуд Турци, одовуд ајдуци,

0067    сиротиња подносит не може;

0068    но сам бољи шићар запазио

0069    у пространу пољу Невесињу,

0070    пребијеле дворе Љубовића,

0071    око двора дванаест оџаках,

0072    на оџаке дванаест кадијах,

0073    суде Босни и Херцеговини,

0074    ту је, Бајо, и одвише блага,

0075    још Хајкуна лијепа ђевојка,

0076    ћерца мила бега Љубовића,

0077    него сјутра да им ударимо,

0078    и да турско благо понесемо,

0079    ја ви нећу дијела од блага

0080    тек Хајкуну шћерцу Љубовића,

0081    ако здраво у Приморје дођем

0082    на све моје три стотине другах

0083    порезаћу три стотин’ доламах,

0084    а саковат три стотине токах

0085    и купит им триста џевердарах,

0086    триста чифтах малијех пушаках,

0087    још се браћо, задужити нећу.„

0088    Тако рече, а скочи на ноге,

0089    за њим пође три стотине другах

0090    и дођоше Љубовића кули,

0091    само сахат до бијела дана,

0092    око куле камена авлија,

0093    на авлију од гвожђа капија

0094    те је Цвјетко не може отворити

0095    па дружини својој говорио,

0096    те падоше један по другоме,

0097    иде Цјетко од друга на друга

0098    док изиде на беден од града,

0099    на беден је ноге прекрстио,

0100    преко крила држи џевердана,

0101    у то био данак освануо,

0102    од куле се отворише врата,

0103    дома бега Љубовића нејма,

0104    но је поша на своје тимаре

0105    да искупља порез и хараче,

0106    тек хазнатар Мемет-ага стари,

0107    иде Турчин низ бијелу кулу,

0108    за њим иде Кумрија робиња

0109    и носи му везену серџаду,

0110    прострије је на дишер-авлију

0111    и у ибрик воду приносаше,

0112    ага узе турскога авдеста,

0113    клањат поче турскога намаза,

0114    а гледа га Властелиновићу

0115    ниж његова бистра џефердара

0116    па сам собом Цвјетко говорио:

0117    “Фала богу, фала јединоме,

0118    ако аги поможе клањање,

0119    те не згодих њега џеверданом,

0120    погубићу Пивљанина Баја,

0121    носит главу на Босну везиру

0122    и турске се вјере прифатити,

0123    у њојзи ћу живот оставити.„

0124    То изрече, пали џевердана,

0125    мало бјеше агу дофатио,

0126    сав му мозак паде на серџаду,

0127    скочи Ћетко у дишер-авлију,

0128    на авлију отворио врата,

0129    уљегоше три стотин’ јунаках,

0130    уфатише дванаест кадијах,

0131    попалише дванаест оџаках

0132    и бијеле дворе Љубовића,

0133    и све турско понесоше благо.

0134    Цвјетко нешће ни гледати блага

0135    но уфати Хајкуну ђевојку,

0136    из подрума изведе дората,

0137    на дората брже појахао,

0138    за се тура Хајкуну ђевојку,

0139    побјегоше пољем широкијем.

0140    Игра коња Властелиновићу,

0141    а вели му Бајо Пивљанине:

0142    “Зашто си се, курво, посилио,

0143    ђе ти узе коња и ђевојку?

0144    Ако стигне бего Љубовићу,

0145    са његово тридесет Љубовићах,

0146    и остала сва турска крајина,

0147    данас ћемо, курво, изгинути!„

0148    Рече Ћетко Властелиновићу:

0149    “Не бој ми се, харамбаша Бајо„

0150    Ако тебе бидне до невоље,

0151    бит’ ћу данас тебе од невоље,

0152    Кад су мало пољем одмакнули,

0153    обрну се Пивљанине Бајо, -

0154    Невесиње тама притиснула,

0155    диндари се дижу у облаке,

0156    пита Бајо Хајкуну ђевојку:

0157    “Снахо моја, Хајкуно ђевојко!

0158    Јеси л’ пољу ферак уфатила,

0159    је ли вазда поље магловито?„

0160    Мисли була преварити Баја:

0161    “Мој ђевере, Пивљанине Бајо!

0162    Ја сам пољу ферак уфатила:

0163    кад је суша вазда праховито,

0164    кад је киша вазда магловито.„

0165    Но змија се преварит не може,

0166    ондај рече Пивљанине Бајо:

0167    “Није л’ добра у дружину друга,

0168    да избере деведесет другах,

0169    од стотине по тридесет другах,

0170    да запане у зелену траву,

0171    не би л’ како Турке уставили

0172    док Сомини побјежем планини

0173    и унесем у планину благо,

0174    па ћу му се вратит у помоћи.„

0175    Али нико не слушаше Баја,

0176    него сваки бјежи у планину

0177    до сокола Властелиновића,

0178    он одјаха дора дебелога,

0179    даде Бају коња и ђевојку:

0180    “Аманет ти, харамбаша Бајо!

0181    Ако мене суђен данак дође,

0182    те погинем данас од Тураках,

0183    води булу у росно Приморје

0184    и подај је милу брату моме

0185    узми зарок што сам обећао.„

0186    Пак изабра деведесет другах

0187    те западе у зелену траву,

0188    а остали бјеже у планину,

0189    и све турско понесоше благо,

0190    ал’ се брже Турци примакоше,

0191    најпрви је бего Љубовићу,

0192    на лабуда коња великога,

0193    пре’ дружином бјеше одмакнуо,

0194    не би дуга пушка дотурила,

0195    рече Цјетко Властелиновићу:

0196    “О дружино, браћо моја драга!

0197    Немој који пушку изметати

0198    док ја гађам бега Љубовића,

0199    ако л’ њега не погодим првом,

0200    онда нејма друга никаквога

0201    свијем би нам откинуо главе.„

0202    У то стаса бего на лабуда,

0203    силно Туре јад га задесио,

0204    и жестоко коња ражљутио

0205    из носа му модар пламен греде,

0206    из копита живи огањ скаче,

0207    преко бега пјене претурава,

0208    на бега су седам самокресах,

0209    око бега сабља окована,

0210    О ђогату топузина тешка,

0211    њом је био врата од Багдата,

0212    на ђогату Багдат прифатио,

0213    и џида му на рамена бојна,

0214    саставио каук са веђама,

0215    уздигнуо на рамена брке,

0216    па за Бајом гледа уз планину,

0217    из очих му крвца тече црна.

0218    Кад Турчина Цвјетко сагледао,

0219    од страха га уфати грозница,

0220    пак се с’ својом пушком разговара:

0221    “Погоди ми бега на лабуда,

0222    а давам ти божу вјеру тврду,

0223    када здраво у Приморје дођем,

0224    седеф ћу ти и дрво макнути,

0225    у жежено злато оковати.„

0226    То изрече, пали џефердана

0227    и погоди бега Љубовића

0228    посред чела међу очи црне,

0229    паде бего у траву на главу.

0230    тад’ допаде Властелиновићу,

0231    те бегову посијече главу

0232    и узе му свијетло оруже,

0233    и појаха бегова лабуда,

0234    у то стиже тридес’ Љубовићах,

0235    и за њима остала крајина,

0236    шћаху њему изгубити друштво

0237    него Ћетко не да на лабуду,

0238    но пред собом обрну дружину,

0239    на лабуда Турке дочекује,

0240    до Сомине високе планине

0241    никаква му не погибе друга,

0242    ни погибе , ни ране допаде,

0243    а на Цјетка седамнаест ранах,

0244    ал’ погуби девет Љубовићах,

0245    и утече Сомини планини.

0246    а кад Баја и дружину нађе,

0247    на Баја се Ћетко наљутио

0248    што му не би Бајо у помоћи,

0249    те бегову сабљу извадио,

0250    посијече дванаест кадијах.

0251    Вратише се у росно Приморје

0252    па сједоше дијелити благо,

0253    не дијеле бројем ни хесапом,

0254    већ калпаком Баја Пивљанина,

0255    сваком другу по четири дође,

0256    и четири Ћетку старјешинства,

0257    него њима Ћетко говораше:

0258    “Нећу вама паре ни динара

0259    до Хајкуна лијепу ђевојку,

0260    даћу зарок што сам обећао.„

0261    Но дружина Ћетка не слушаху:

0262    “Наш соколе, Властелиновићу!

0263    На поклон ти Хајкуна ђевока,

0264    још ти бегов ђогин и оруже,

0265    и ово ти благо старјешинство,

0266    чим ћељ своје ране извидати.„

0267    Води Бајо од мора хећиме,

0268    вида Ћетка два мјесеца данах,

0269    лијепо му ране извидао,

0270    крсти Цвјетко Хајкуну Туркињу,

0271    куми кума Пивљанина Баја,

0272    и узе је за вијерну љубу,

0273    љубише се и живјеше складно.

0274    Па да си ми здраво, Србин брате,

0275    све јунаци твоји били синци!

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Do tri harambase

до_три_харамбаше.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:27