Даворин Трстењак (Краљевци, 8. новембар 1817 — Стари Трг код Словенградеца, 3. фебруар 1890), пјесник и писац, жупник и професор гимназије у Марибору.

Завршио је гимназију у Марибору, па двије године филозофије у Грацу 1836—1839. Године 1840. ушао је у богословију у Грацу. Од 1844. капелан је у Сливници, Љутомеру и Птују. Постао је професор вјеронауке, словенског језика и историје 1850. у гимназији у Марибору. Од 1861. жупник је у Шт. Јурју об Јужни жељезници, 1868. на Поникви, 1879. у Старом Тргу.

Проучавајући словенску литературу већ у гимназији се национално освјестио. У Грацу је постао присталица илиризма, али кад се вратио у Словенију прихваћа словенски језик поново. Књижевним радом се почео бавити у гимназији пишући у илирским, њемачким и словенским листовима. Испрва пише словенске пјесме, затим илирске на универзитету, па опет словенске. Неке излазе у Даници Илирској, неке у њемачким листовима преведене, неке у Зори и Пјесмарици. Већина није штампана. Био је успио као приповједач. Године 1854. објавио је прво словенску новелу Сликар, а у Новицама неке фолклористичке биљешке. По једној крањској народној причи је објавио новелу Словенски Леандер 1860. године. У Споменику објављује Људевит, краљ посавски. Имао је бољи успјех са хумористичким и сатиричким радовима из живота у Врбовцу које је објављивао у Новицама, Гласнику, Коледару, Летопису Матице Словенске, и Словенском Народу (1858—1871).

У Новицама је објављивао и путописе, а другдје и биографије и књижевно-биографска дјела. Важан је исто као политички писац, нарочито у Словенцу Андреја Ајншпилера и у Словенском Народу. Својим списима је будио народну свијест. Година 1860—1870-их је стога био један од словенских политичких вођа.

Истиче се и књижевно-организаторским радом. У Марибору је покренуо књижевни лист Зора (1872—1878). Као прилог Зори је излазио Весник (1873—1875) који је био први чисто научни лист код Словенаца. У Целовцу је основао Крес (1881—1886). Јако пуно труда и рада је уложио на проучавање старе словенске митологије и историје, и о томе је написао јако пуно чланака, расправа и брошура. Покушавао је да докаже аутохтоност Славена између Карпата и Јадрана и да изврши реконструкцију праславенске митологије.

По ријечима савременика Трстењак је био најпоштенији родољуб што га је родила словенска земља, и као такав је био средиште окупљања тадашње словенске интелигенције.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1863. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924. 4 (И. Графенауер).
• Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 12 (1980) 196–198 (A. Slodnjak).
• История Славянской Филологiи, 614–615 (В. Ягичъ).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Davorin Trstenjak