Корисничке алатке

Алатке сајта


бристол_ф.2

Бристол Ф.2

Бристол Ф.2, вишенаменски, једномоторни, двоседи, двокрилни британски авиони који су се користили у току Првог светског рата и доста дуги период после рата. Производила га је британска фирма British and Colonial Aeroplane Company али због великих наруџбина у току рата и ограничених производних могућности Бристола, лиценцна производња се одвијала у неколико фабрика у Великој Британији и иностранству. Авион је пројектовао Френк Барнвел (Frank Sowter Barnwell), као извиђачки авион, али је у току експлоатације служио као ловац, извиђач и лаки бомбардер.1)

Пројектовање и развој

Фамилија вишенаменских авиона Бристол Ф.2 је настала као студија Френк Барнвела марта 1916. године као последица потребе да се замени већ застарели извиђачки авион B.E.2c кога је производио Royal Aircraft Factory а користио га је Royal Flying Corps (британско ратно ваздухопловство, касније названо RAF). Авион је настао на основу извиђачких авиона R.E.8 које је производио Royal Aircraft Factory и F.K.8 производње Armstrong Whitworth. Прва два типа из ове породице авиона су били R.2A и R.2B. Први су били са мотором Беардморе снаге 120 KS а други са моторима Хиспано-Суиза снаге 150 KS и Ролс Ројс Фалкон снаге 190 KS. Први прототип овог авиона је био завршен 28. августа 1916, а први пробни лет је обављен 9. септембра 1916. године. Како је већ у септембру месецу био расположив мотор Ролс Ројс Фалкон снаге 190 KS, направљена је ловачка варијанта авиона која је добила ознаку типа Ф.2А који је ушао у серијску производњу.

Појавом јачих мотора Ролс Ројс Фалкон снаге 275 KS, извршено је репројектовање овог авиона: појачана је структура авиона, подизањем трупа између крила побољшало се видно поље пилота, повећан је резервоар за гориво па се на тај начин повећао и радијус кретања тј. аутономност авиона у лету. Овај авион је добио ознаку типа Ф.2Б и први пут је полетео 25. октобра 1916, а у оперативну употребу је ушао у фебруару месецу 1917. године.

Технички опис

Бристол Ф.2 је двокрили двоседи једномоторни авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, и тај део трупа авиона је био овалног облика. На хауби мотора су се налазили отвори за излазак издувних цеви мотора, и топлог ваздуха. Издувне цеви из сваког цилиндра су се спајале у једну цев која је издувне гасове одводила даље од кабина пилота и извиђача. Остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. У авионима који су се производили у Америци покушано је да се уместо платна као оплата трупа користи дрвена лепенка али се од тога одустало јер је такав авион био претежак. Авион Ф.2 је најчешће био опремљен водом хлађеним линијским мотором V-12 распореда цилиндара, Rolls-Royce Falcon III V12 снаге 275 KS (205 kW). Хладњак за воду се налазио испред мотора, био је овалног облика и имао је померљиве шалузине којима се могао регулисати довод ваздуха за хлађење мотора. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака, чија је нападна ивица била окована месинганим лимом. Пречник елисе је био 3 метра. Поред двокраких коришћене су на овим авионима и четворокраке елисе. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Главни резервоар за гориво се налазио иза мотора и имао је запремину 200 литара бензина.

Труп авиона је био постављен између два крила (доње крило није са трупом чинило целину). Ово решење је имало повећани аеродинамички отпор авиона али је због малог размака између трупа и горњег крила, као и танког профила крила омогућавала пилоту авиона бољу прегледност. У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Пилот је седео на првом месту у отвореном кокпиту заштићен ветробранским стаклом, а извиђач у другом. Ивице кокпита су биле тапациране кожом. Извиђач је такође имао добру прегледност јер му се кабина налазила иза крила.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две дрвене рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила и на горњим и доњим крилима која су међусобно била повезана челичним ужетом. Крила су између себе била повезана са четири пара дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника са заобљеним крајевима. Доње крило је било повучено ка репу у односу на горње крило. Испод доњег крила крајње упорнице крила су биле спојене челичним шипкама у облику санки које су штитиле крило авиона при проблематичном слетању. Оба крила су била истих димензија и облика. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, прилично робусан, класичан фиксан са крутом осовином. Точкови авиона су били релативно великог пречника са пнеуматицима причвршћени за осовину помоћу гумених амортизера, што је омогућавало авиону да трпи приличне неравнине полетно слетних стаза. На репном делу се налазила еластична дрвена дрљача са амортизером у облику гумене траке. Авион је био наоружан напред митраљезом Викерс (Vickers 303) калибра 7,7 mm који је био постављен у симетрали авиона испред пилота и гађао је кроз отвор направљен на хлањаку и кроз обртно поље елисе. Њиме је управљао пилот. Други митраљез је био Lewis 303, калибра 7,7 mm постављен у кабини осматрача. Функција овог митраљеза је била заштита задње полусфере авиона. Код неких авиона овај митраљез је био удвојен. Овим митраљезом је гађао осматрач. Авион је могао да понесе укупно 1642 метка.

Варијанте авиона

  • R.2A — Првобитно пројектовани извиђачки авион са мотором Беардморе снаге 120 KS,
  • R.2B — Препројектован авион R.2A, мањих димензија и мотором Хиспано-Суиза снаге 150 KS,
  • R.2B — Измењен пројект авиона R.2B уградњом мотора Ролс Роис Фалкон снаге 190 KS,
  • F.2A — Промена пројекта (прекласификација од извиђачког у ловачки авион) серијска производња 50 примерака,
  • F.2B — Побољшана варијанта F.2A, јачи мотор (РР Фалкон 275KS), побољшана структура, проширено видно поље,
  • F.2B Mk II — Варијанта авиона пројектована за тропске услове експлоатације (посебно Блиски Исток),
  • F.2B Mk III — Побољшан модел авиона F.2B Mk II,
  • F.2B Mk IV — Даља побољшања модела (конверзија) авиона F.2B Mk III (појачање структуре авиона и стајног трапа),
  • F.2C — Експериментални авион (платформа за тестирање различитих мотора).

Наоружање

авион = Бристол F.2B
бр. и ознака топа =
бр. граната =
калибар =
бр. и ознака митраљеза = 1 х митраљез напред Vickers 303, и 1 или 2 митраљеза назад Lewis 303
бр. метака = 1642
калибар митраљеза = 7,7
класичне авио бомбе = 12 x 10kg
маса бомби = 130
бр. тачака за подвешавање =12

Корисници

  • Авганистан
  • Аргентина
  • Аустралија
  • Белгија
  • Боливија
  • Канада
  • Хондурас
  • Ирска
  • Грчка
  • Мексико
  • Нови Зеланд
  • Норвешка
  • Перу
  • Пољска
  • СССР
  • Шпанија
  • Шведска
  • Краљевина Југославија
  • Велика Британија
  • Сједињене Америчке Државе

Оперативно коришћење

Прво оперативно коришћење авиона Бристол Ф.2 се десило 5. априла 1917. за време офанзиве Британског корпуса у бици за Арас. Тада се 6 авиона 48. ескадриле предвођене Вилијам Леефе Робинсоном сукобило са немачким авионима Албатрос Д.III које је предводио чувени Манфред фон Рихтхофен познатији под надимком „Црвени Барон”. У овом сукобу оборено је 4 Бристола а два су ошећена тако да су се једва довукли на своју страну. Овако неславан почетак је могао негативно да се одрази на будућност авиона. Међутим то се није десило пошто је утврђено да је овом неуспеху кумовала застарела тактика, која се огледала у томе да авиони лете у групи а да их од непријатељских авиона штите извиђачи дејствујући митраљезом који је штитио реп авиона.

Када је промењена тактика и у оперативну употребу уведен авион Ф.2Б са снажнијим мотором овај авион је био опасан противник било ком немачком ловцу једноседу. Нова тактика се огледала у офанзивности, наиме пилот је нападао противника и гађао га фиксним синхронизованим митраљезом Викерс који је гађао кроз обртно поље елисе, док је извиђач својим митраљезом бранио задњу сверу авиона. Нова тактика је брзо дала добре резултате (канадска екипа, A. E. MeKeever и L. F. Powel је оборила 30 противника од јуна 1917. до јануара 1918). Овоме је допринео и блиски распоред два кокпита (пилота и стрелца) који је олакшавао комуникацију између посаде.

Авион се у току Првог светског рата користио на Западном фронту, италијанском ратишту, у Палестини, Аустралији и Новом Зеланду. После рата, је произвођен до 1926. године а коришћен је широм Британске империје и задржао се доста дуго у употреби у РАФ-у до 1932. године, Пољској такође до 1932. на Новом Зеланду до 1938. године. После активне употребе у војним ваздухопловствима, овај авион је коришћен за обуку пилота или као поштански авион. После рата авион се такође производио и у САД. Процењује се да је укупно произведено 5.329 авиона ове фамилије.

Коришћење у Краљевини Југославији

За време студијског путовања по земљама Европе са намером да се пре свега упознају са савременим достигнућима водећих земаља у области ваздухопловства, генерал Милан Узелац је приликом посете Великој Британији поручио један авион Бристол Ф.2Б, који је важио за један од најбољих ловаца двоседа тог времена. Био је то оригинални Бристол Ф.2Б Fighter из РАФ-а, модификован француским мотором Хиспано-Суиза који је носио фабричку ознаку Тип 17. Марта месеца 1923. године британски пилот је прелетео овај авион на аеродром у Новом Саду. Тај један једини авион овог типа служио је као „узор” у ВВ КСХС тј. намера команде је била да се пилоти и техничко особље детаљније упозна са овим авионом и изврши поређења са другим авионима који би дошли у избор за наоружање. У жаргону ВВ КСХС овај авион је био познат као Бристол-Хиспано или краће Бристол 300 KS.2)

Сачувани авиони

До данас (2014) је сачувано 6 оригиналних авиона Бристол Ф.2Б који су изложени као музејски експонати у следећим музејима:3)

  • Royal Air Force Museum London (Музеј ратног ваздзхопловства Велике Британије у Лондону),
  • Imperial War Museum Duxford (Империјални ратни музеј у Дуксфорду Енглска),
  • Museo del Aire (Spain), Madrid (Музеј ваздухопловства у Мадриду),
  • VAF, Old Kingsbury, Texas (САД),
  • Musée Royal de l'Armée, Brussels (Музеј армије Краљевије Белгије у Бриселу),
  • Muzeum Lotnictwa Polskiego, Kraków (Музеј пољског ваздухопловства у Кракову).

Поред ових музејских експоната постоје у свету и три реплике овог авиона и то у летном стању које се чувају у следећим колекцијама:

  • Shuttleworth Collection у Енглеској,
  • Canada Aviation and Space Museum у Онтарију, Канада и
  • Peter Jackson колекција у Мастертону, Нови Зеланд.

Сродни чланци

Литература

  1. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  2. Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
  3. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014, стр. 262, ISBN 978-86-83395-36-1
  4. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918–1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  5. Barnes, C.H. „Bristol Aircraft since 1910”. London: Putnam, 1964.
  6. Bruce, J.M. „The Bristol Fighter”. Flight, 7 November 1952, pp. 587-591.
  7. Bruce, J.M. „Warplanes of the First World War, Vol. 1”. London: Macdonald, 1965.
  8. Cheesman, E.F., ed. „Fighter Aircraft of the 1914-1918 War”. Letchworth, Harleyford, UK: Aero Publishers, Inc., 1960.
  9. Gutman, J. „Bristol F2 Fighter Aces of World War 1”. London: Osprey Publishing, 2007. ISBN 978-1-84603-201-1.
  10. Kopan'ski, Tomasz Jan. „Samoloty Brytyjskie w Lotnictwie Polskim 1918-1930” (British Aircraft in the Polish Air Force 1918-1930) (in Polish). Bellona, Warsaw: 2001. ISBN 83-11-09315-6.

Спољне везе

2)
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.
бристол_ф.2.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/12 14:01