Корисничке алатке

Алатке сајта


гурду-лесер_лгл_б3

Гурду-Лесер ЛГЛ Б3

Гурду-Лесер ЛГЛ Б3 (франц. Gourdou-Leseurre LGL B3), француски ловачки једномоторни једнокрили висококрилац (парасол) авион развијен при крају Првог светског рата.

Пројектовање и развој

У току „Великог рата“ фирма Гурду-Лесере је развила ловачки авион Тип А који је показао веома добре перформансе током тестирања, али је на крају ипак одбачен јер је Ратно ваздухопловство Француске имало резерве у погледу крутости крила. Због тога се приступило препројектовању овог авиона и направљен је Тип Б који је добио ново крило, које је за разлику од Типа А било ослоњено са четири подупирача на обе стране. Истовремено је пројектован нови вертикални стабилизатор и кормило правца што се одразило на бољу стабилност, и ојачан је стајни трап. Двадесет примерака ових авиона је испоручено у новембру 1918. године, али крај рата је допринео да опадне интерес за овај авион.

Гурду-Лесере је наставио развој овог авиона без обзира на околности, и 1920. направио је побољшану верзију, означену као ГЛ.21 или Тип Б2. Две године касније, појављује се нова верзија авиона која добија ознаку ГЛ.22 или Б3, код које су отклоњени недостаци претходне варијанте овог авиона. У току развоја овог авиона дошло је до спајања фирми Loire и Gourdou-Leseurre тако да је авион тада добио ознаку ЛГЛ Б3.

Технички опис

Авион је једнокрилац (парасол) са по две косе упорнице са сваке стране, у кљуну је имао течношћу хлађен линијски мотор V распореда цилиндара Hispano-Suiza 8Ab снаге 180 KS. Покретала га је дрвена двокрака елиса фиксног корака. Хладњак расхладне течности мотора се налазио између елисе и мотора. Резервоари за гориво су се налазили у централном делу крила авиона. Стајни трап је фиксан конвенционалног типа са осовином, амортизација је помоћу гуменог ужета. Конструкција трупа је од челичних цеви спојених закивцима, а крила мешовита дрво и дуралуминијум. Крила и труп су пресвучени платном а предњи део трупа у коме је смештен мотор је обложен лимом.

Варијанте авиона

Авион Гурду Лесер ГЛб је основни тип авиона ГЛб који је настао унапређењем верзије авиона ГЛа. Разлика између ових авиона је у појачаном крилу и измењеном репу авиона док је мотор и наоружање остало исто. Укупно је направљено седам типова ових авиона:

  • Б/ГЛ.2 — првобитна верзија (направљено 20 примерака + 26 на основу лиценце у Југославији),
  • Б2/ГЛ.21 — верзија са измењеним крилом (направљено 21 примерак),
  • Б3/ГЛ.22 — нова крила, реп и стајни трап (направљено 71 примерак),
  • Б4/ГЛ.23 — тест верзија (направљено 9 примерака)
  • ГЛ.23ТС — летећа амбуланта (направљено 1 примерак)
  • Б5/ГЛ.22ЕТ — ненаоружана верзија (направљено 1 примерак),
  • ГЛ.24 — тест верзија (направљено 1 примерак),
  • ГЛ.24X — тест авион за испитивање ефекта преоптерећења (направљено 1 примерак),
  • Б6 — акробатска верзија са мотором Хиспано Суиза 9Кд (направљен 1 примерак).
  • Б7 — акробатска верзија са мотором Лорен 9На (направљено 2 примерка).

Корисници

  • Француска
  • Чехословачка
  • Естонија
  • Финска
  • Летонија
  • Краљевина Југославија

Оперативно коришћење

Авион Гурду Лесер ЛГЛ Б3 је произведен у 154 примерака. Поред коришћења у Француској још је коришћен у Чехословачкој (15), Естонији (15), Финској (19), Летонији и Југославији (46). Пошто је врло брзо застарио за основну намену (ловачку), авиону је промењена намена још у току производње, па се најчешће користио у пилотским школама за прелазну ловачку обуку пилота.

Прве примерке овог авиона је купила Француска ратна морнарица и користила их на носачу авиона Берн док ловци Девоатин Д.1 нису постали оперативни за ову намену. Акробатска верзија овог авиона је коришћена за демонстрационе летове широм Европе и Африке. Двоседа верзија је коришћена за обуку пилота али није доживела већу практичну употребу.

У Југославији

До 1925. године у пилотским школама ВВ КСХС (Југославије) за прелазну ловачку обуку и тренажу су коришћени трофејни ловци Албатрос Д.III. Када су у наоружање уведени ловци Девоатин Д.1 за тренажу су коришћени авиони СПАД. Због тога се није у тим годинама осећала потреба за увођењем прелазног авиона за ловачку обуку. Тек у другој половини двадесетих, почела је да се осећа потреба за новим ловачким тренажером, па је 1928. године купљен авион ЛГЛ Б3. Оперативна употреба је почела тек у лето 1929. године. Купљено је оригиналних 20 примерака ових авиона а серију од 20 авиона ЛГЛ Б3 је произвео земунски Змај на основу откупљене лиценце до 1930. године. До 1934. године у Змају је произведено још 6 ових авиона из делова набављених за резерву.

Авиони ЛГЛ Б3 су служили у пилотским школама војног ваздухопловства Караљевине СХС/Југославије од 1929. до 1937. године за обуку пилота ловаца. До увођења домаћег авиона Рогожарски ПВТ за ту намену, то је био практично једини авион за прелазну ловачку обуку. У пилотској ловачкој школи у Земуну и после 1937. године било је ових авиона који су дочекали ту почетак рата 1941. године. Они су углавном служили за тренажу резервних официра пилота настањених у Београду и околини.

Сродни чланци

Литература

  1. Душан Лучић, Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Ваздухопловни Гласник, YU-Нови Сад, 1936.
  2. Живан Вељовић, Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, YU-Београд, 1972.
  3. Сава Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.
  4. Чедомир Јанић, Огњан Петровић, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица, Аерокомуникације, Београд, 2010, ИСБН 978-86-913973-0-2
  5. Огњан М. Петровић, Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I: 1918—1930), Лет - Flight, volume 2, Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 2/2000, стр. 21-84, ISSN: 1450-684X
  6. Огњан М. Петровић, Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931—1941), Лет - Flight, volume 3, Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 3/2004, стр. 30-87, ISSN: 1450-684X
  7. Видосава Илић, Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет - Flight, volume 3, Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 3/2004, стр. 88-106, ISSN: 1450-684X
  8. Бојан Димитријевић (историчар), Миладиновић П., Мицевски М., Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944., Институт за савремену историју, Београд, 2012, ИСБН 978-86-7403-169-8

Спољне везе

гурду-лесер_лгл_б3.txt · Последњи пут мењано: 2022/06/02 13:29