Вилијам Паулини-Тот
| Вилијам Паулини-Тот |
|---|
| Рођење: 3. јун 1826. Сеница, Аустријско царство Смрт: 6. мај 1877. Турчински Св. Мартин, Аустроугарска Познат као: пјесник, приповједач и новинар |
Вилијам Паулини-Тот (словачки Viliam Pauliny-Tóth) (Сеница, жупанија нитранска, 3. јун 1826 — Турчински Св. Мартин, 6. мај 1877), песник, приповедач и новинар, председник Матице словачке.
Живот и рад
Студирао је у Братислави гдје је на њега знатан утицај имао Људевит Штур. Постао је професор на лицеју у Кремници, али потом током мађарске револуције бива позван у војску Лајоша Кошута 1848. године. Из ње је убрзо дезертирао и прешао у аустријску војску 1849. По смрти Карола Кузманиха 1855. постао је потпредсједник Матице словачке. У периоду 1871—1874. био је уредник Народних новина у којима је објављивао и своје радове. Протестирао је због затварања Матице словачке у Бечу. Био је први предсједник Slovenskej Národnej Strany од 1871. до 1875.
Уређивао је часописе „Černokňažník” и „Летопис”. Пропагирао је у својим радовима народна и социјална права. Бавио се и писањем новела и превођењем са страних језика на словачки.
Дјела
Дјела:
- 1848 — Vek slobody a premeny najnovšie, политичко-агитациона брошура
- 1850 — Zlatý prsteň, епска историја
- 1862 — Trinásta pieseň
- 1862 — Škola života
- 1862 — Kocúrkovský bál
- 1862 — Ľudská komédia, 10-дјелна елегоричка драма
- 1862/1863 — Jánošík, 2 дијела
- 1864 — Náš človek
- 1865 — Politika oportunity
- 1865 — Slovenský Vlastimil alebo meru otázok a odpovedí o terajších záležitostiach národa slovenského
- 1865 — Kráľova žena, историјска прича
- 1866 — Dvaja Justhovci
- 1866 — Kyčina, историјска прича
- 1866 — Staré i nové piesne Viliama Podolského, поезија
- 1866/1870 — Besiedky, поезија
- 1867 — Slovenský pravopis
- 1867 — Pansláv
- 1867 — Tatarský plen, историјска прича
- 1868 — Trenčiansky Matúš, историјска прича
- 1870 — Volebné rozpomienky
- 1870 — Tri dni zo Štúrovho života, биографска проза
- 1870 — Listy ku slovenskému Tomášovi
- 1872 — Listy k židom
- 1876 — Slovenské bájeslovie
- 1877 — Básne Viliama Paulinyho-Tótha, збирка басни, приправила их је његова кћер Марија
Академик
Почасни је члан Српског ученог друштва од 1869.
Литература
- Grande Encyclopédie, Paris 26, 124 (Anonim).
- MSN 5 (1931) 566 (F. Jungmann).
- Ј. Сирацки: Сарадња Словака и Срба у јужној Бачкој шездесетих година XIX века. У: Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад, 1968. Стр. 451–464.
- V. Benková: Z našej minulosti. Nový Sad 2002.