Константин Папаригопулос
| Константин Папаригопулос |
|---|
 |
| Рођење: 1815. Цариград, Турска Смрт: 26. април 1891. Атина, Грчка |
Константин Папаригопулос (грч. Κωνσταντίνος Παπαρρηγόπουλος) (Цариград, 1815 — Атина, 26. април 1891), грчки историчар.
Живот и рад
Постао је познат 1858. када је иступио против теорије Фалмерејера с опширним чланком: Σλαυικαί έν ταΐς Έλληνικαΐς χώραις έποικήσεις (Ίστορικαί πραγματεΐαι, Μέρος ά, Атина, 1858). Године 1867. појавио се први том његовог дјела базираног на 30-годишњем истраживању извора: Ίστορία τοΰ Έλληνικοΰ έθνους (5 т., Атина, 1867 и сл.; 2-е изд., ib., 1887—1888), у којем је излагао судбину Грчке од древних времена до 1832. Шира публика је са дјелом упозната након превода на француски језик: С. Paparrigopoulos, Histoire de la civilisation hell é nique, Париз, 1878. Та књига која је опширно описивала заслуге и права грчке нације је изазвала у Француској одушевљење за грчка национална настојања. Иако је Папаригопулос давао доста на субјективно виђење, основне мисли су му правилне. Византија по њему није била инертна маса већ животноспособни организам, који се одржао још хиљаду година по паду Рима. Он је указивао на постојаност хеленистичке културе и под римском влашћу. Спасење Европе од арапског напада на истоку П. приписује управо хеленистичком елементу у Византији.
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од јесени 1881.
Литература
- Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 22 (1897) 717–718 (А. Гершунъ).
- Grande Encyclopédie, Paris 25, 974 (Ch. Diehl).
- Εγκυκλοπαίδεια Δομή (Αθήναι) 12, 364 (Аноним).