Добро дошли на Српску енциклопедију

Виде Маричић и Токовић Осман

Виде Маричић и Токовић Осман је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Мили Боже, на свем теби фала!

0002    Мили Боже, помози свакоме,

0003    Ко се с правдом вишњем Богу моли.

0004    Чету води Токовић Османе,

0005    Чету води триест и три друга,

0006    Чету води по гори зеленој,

0007    Међ’ њима је Маричићу Виде.

0008    Сели пити под јелом зеленом.

0009    Ал’ беседи Токовић Османе:

0010    „Чедо моје, Маричићу Виде,

0011    “Код твојега стаса и узраста,

0012    „Код твојега лица госпоцкога,

0013    “Код твојега ода и погледа,

0014    „Код твојега блага немерена,

0015    “И млогога и сребра и злата,

0016    „А зашто се не ожениш, Виде?“

0017    Одговара Маричићу Виде:

0018    „Арамбаша, Токовић-Османе!

0019    “Код мојега ода и погледа,

0020    „Код мојега лица госпоцкога,

0021    “Код мојега и сребра и злата,

0022    „И код мога блага немерена,

0023    “Зашто ће се оженити Виде?

0024    „Док је секе Стојан-арамбаше,

0025    “Док је секе ајдук-Жеравице,

0026    „Док је љубе сењског капетана,

0027    “Биће Виду танани кошуља,

0028    „Биће Виду свилени марама,

0029    “И белога лица за љубљење.„

0030    Та се фала чак до Сења чула.

0031    Књигу пишу сењски витезови,

0032    Пошаљу је Токовић-Осману:

0033    “Арамбаша, Токовић-Османе,

0034    „Издај нама Маричића Вида,

0035    “Да ми Виду осечемо главу,

0036    „Ево теби товар и по блага

0037    “А за једну та Видову главу.„

0038    Књигу гледи Токовић Османе,

0039    Ону гледи, па им другу пише:

0040    “Чујете ли, сењски витезови,

0041    „Та не могу издати вам Вида,

0042    “Виде ми је кано и девојка,

0043    „Виде ми је итро горско зверје,

0044    “Виде носи до три вишеклије,

0045    „Свака носи по триест вишека;

0046    “Виде носи пушку бришамкињу

0047    „Од три грла, од четири зрна,

0048    “Ди погледи, промашити неће,

0049    „Ди удари, мелем не помаже.

0050    “Па не могу издати вам Вида.„

0051    Књига оде сењским витезов’ма,

0052    Ону гледу сењски витезови,

0053    Ону гледу, па му другу пишу:

0054    “Арамбаша, Токовић-Османе,

0055    „Издај нама Маричића Вида,

0056    “Ево теби три товара блага,

0057    „А за једну та Видову главу.“

0058    Књига оде Токовић-Осману.

0059    Књигу гледи Токовић Османе,

0060    Ону гледи, па им другу пише

0061    (Јесте новац, ал’ је губидуше новац):

0062    „Чујете ли, сењски витезови,

0063    “Издаћу вам Маричића Вида,

0064    „Да ви Виду осечете главу.

0065    “Редак реди сва дружина моја,

0066    „Редак реди на води под Сењом,

0067    “Па ће сутра ред на Вида доћи.

0068    „Дочекајте Маричића Вида,

0069    “Дочекајте у бусије тешке,

0070    „Па ви Виду осеците главу.“

0071    Ал’ у Вида добри пријатељи,

0072    Кажу Виду као што је било.

0073    Једва чека Маричићу Виде,

0074    Једва чека да данак осване,

0075    Дан осване и огране сунце.

0076    Редак реди Токовић Османе,

0077    Да идеду под Сења на воду,

0078    Редак дође Маричићу Виду,

0079    Ал’ је Виде једва дочекао,

0080    Припасао до три вишеклије,

0081    Свака носи по триест вишека,

0082    И узеде пушку бришамкињу,

0083    И узеде ведро оковано,

0084    Право иде под Сења на воду.

0085    Дође Виде у бусију прву,

0086    У бусији нигди никог нема;

0087    Дође Виде у бусију другу,

0088    У бусији нигде никог нема;

0089    Дође Виде у трећу бусију,

0090    У бусији нигди никог нема;

0091    Дође Виде, све бусије прође,

0092    Дође Виде под Сења на воде,

0093    Па заита воде испод Сења,

0094    Па се врати међ’ своју дружину.

0095    А кад дође Маричићу Виде,

0096    А кад дође у бусију прву,

0097    У бусији Стојан арамбаша,

0098    Беседи му Стојан арамбаша:

0099    „Стани мало на белегу, Виде,

0100    “А на моју пушку џеверлију,

0101    „Та ја оћу мало да прокушам,

0102    “Да те питам, Маричићу Виде,

0103    „Чију сестру под срамоту љубиш?“

0104    Стаде Виде њему на белегу.

0105    Земљи клече Стојан арамбаша,

0106    Џеверлији живи огањ даде,

0107    Пуче пуста, ал’ пуче на празно,

0108    Па на Виду шкоде не учини,

0109    Не потрефи Маричића Вида,

0110    Потрефила у јелу зелену,

0111    Пусту јелу из корена крену.

0112    Ал’ беседи Маричићу Виде:

0113    „Мили Боже, чуда големога!

0114    “Сад је јела управо стајала,

0115    „Које су је собориле виле?

0116    “Арамбаша, Стојановић’ млади,

0117    „Стани мени мало на белегу,

0118    “А на моју пушку бришамкињу,

0119    „Да ја пушки живи огањ дадем,

0120    “Да ти кажем, Стојан’ арамбаша,

0121    „Чију сестру под срамоту љубим.“

0122    Земљи клече Маричићу Виде,

0123    Бришамкињи живи огањ даде,

0124    Пуче пушка, не пуче на празно,

0125    На зло га је место погодила,

0126    На зло место у чело јуначко,

0127    Мртав паде у зелену траву.

0128    Узе Виде ведро оковано,

0129    Па се диже с Богом да путује.

0130    А кад дође у другу бусију,

0131    У бусији сењски капетану,

0132    Па беседи сењски капетану:

0133    „Стани мени на белегу, Виде,

0134    “А на моју пушку млетачкињу,

0135    „Оћу јунак мало да прокушам,

0136    “Да те питам, Маричићу Виде,

0137    „Чију љубу под срамоту љубиш?“

0138    Земљи клече сењски капетану,

0139    Млетачкињи живи огањ даде,

0140    Пуче пуста, ал’ пуче на празно,

0141    Не потрефи Маричића Вида,

0142    Већ потрефи у јелово грање.

0143    Ал’ беседи Виде Маричићу:

0144    „Господине, сењски капетану,

0145    “Стани мало на белегу Виду,

0146    „А на моју пушку бришамкињу,

0147    “Оћу мало срећу да прокушам,

0148    „Да ти кажем, сењски капетану,

0149    “Чију љубу под срамоту љубим.„

0150    Земљи клече Маричићу Виде,

0151    Бришамкињи живи огањ даде,

0152    Пуче пуста, не пуче на празно,

0153    На зло га је место погодила,

0154    На зло место у срце јуначко,

0155    Мртав паде у зелену траву.

0156    Узе Виде ведро оковано,

0157    Па се диже с Богом путовати.

0158    А кад дође у трећу бусију,

0159    У бусији ајдук Жеравица.

0160    Беседи му ајдук Жеравица:

0161    “Стани, курво, Маричићу Виде,

0162    „Стани мени мало на белегу,

0163    “Да ми мало шарку прокушамо,

0164    „Да те питам, Маричићу Виде,

0165    “Чију сестру под срамоту љубиш?„

0166    А ту се је Виде препануо,

0167    За зелену јелу заклонио,

0168    А на дугу пушку наслонио.

0169    Земљи клече ајдук Жеравица,

0170    Шарки пушки живи огањ даде,

0171    Пуче пуста, радосна му мајка!

0172    Па не трефи Вида Маричића,

0173    Потрефила у јелу зелену,

0174    И кроз јелу ведро оковано,

0175    А кроз ведро у токе јуначке,

0176    А кроз токе у сребрн’ ђечерме,

0177    Кроз ђечерме у кошуљу танку,

0178    Али Виду шкоде не учини.

0179    Ал’ беседи Виде Маричићу:

0180    “Стани мало, ајдук-Жеравица,

0181    „Кад си био јутрос на пооду,

0182    “Љуба ти је дугме запетљала,

0183    „Запетљала на танкој кошуљи,

0184    “Чинимиске да ћу да отпетљам.„

0185    Земљи клече Маричићу Виде,

0186    Бришамкињи живи огањ даде,

0187    Пуче пуста, не пуче на празно,

0188    На зло га је место погодила,

0189    На зло место у грло јуначко,

0190    Мртав паде у зелену траву.

0191    Узе Виде ведро оковано,

0192    Па се врати под Сења на воду,

0193    Заитио воде испод Сења,

0194    Па се врати међ’ своју дружину.

0195    Спусти ведро у зелену траву,

0196    Па беседи Маричићу Виде:

0197    “Арамбаша, Токовић-Османе,

0198    „А што сам ти учинио илбе?

0199    “Јесам теби илбе учинио

0200    „Од добитка и сребра и злата?

0201    “Или сам ти илбе учинио,

0202    „Да сам твоју каду обљубио,

0203    “Или каду или милу секу?„

0204    Беседио Токовић Османе:

0205    “Чедо моје, Маричићу Виде,

0206    „Ниси мени учинио илбе

0207    “Од добитка и сребра и злата.

0208    „Мене ниси учинио илбе,

0209    “Каду моју ниси обљубио,

0210    „Нити каду нити милу секу.“

0211    Ал’ беседи Маричићу Виде:

0212    „Арамбаша, Токовић-Османе,

0213    “Камо теби три товара блага

0214    „Та за једну та Видову главу?

0215    “Ајде, брате, да делимо благо.„

0216    Ал’ се Туре куне и оклиње:

0217    “Нисам, сине, Бог и моја душа,

0218    „И тако ми турског Муамеда,

0219    “Твога петка и мојега свеца!„

0220    Расрди се Маричићу Виде,

0221    Па потрже мача пламинскога,

0222    Токовићу осијече главу.

0223    Дружбина је радо дочекала,

0224    Међ’ њима је арамбаша Виде,

0225    Чету води међ’ својом дружбином,

0226    Чету води по гори зеленој,

0227    Чету води па Сењу доводи,

0228    Па он љуби по Сењу девојке,

0229    Ил’ девојке ил’ невесте младе,

0230    Да се пева и приповиједа.

0231    Од нас песма, од Бога вам здравље.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Штампање