Будимљанско-полимска епархија, некадашња епархија Српске православне цркве од 1947. до 1956.

Свети архијерејски сабор је 8. децембра 1939. изабрао Јоаникија Липовца¹⁾ за викарног епископа будимљанског. Он је ову дужност обављао до свог устоличења за митрополита црногорско-приморског 23. фебруара 1941.

По измијењеном Уставу Српске православне цркве (1947) обновљена је древна Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу, а за епископа је постављен Макарије Ђорђевић.

Епархија је формирана од дијелова епархија Дабробосанске, Црногорско-приморске и Рашко-призренске. Од Дабробосанске епархије узети су срезови Пљеваљски, Нововарошки, Прибојски и Милешевски, од Црногорско-приморске епархије срезови Андријевички до планине Трешњевик са испоставом Плав и Гусиње, Берански са испоставом Рожај и Бјелопољски и од Рашко-призренске епархије Срез сјенички.²⁾

• Епархија будимљанско-никшићка
• Епископ будимљански