Будимљанско-полимска епархија
Будимљанско-полимска епархија, некадашња епархија Српске православне цркве од 1947. до 1956.
Викарни епископ
Свети архијерејски сабор је 8. децембра 1939. изабрао Јоаникија Липовца1) за викарног епископа будимљанског. Он је ову дужност обављао до свог устоличења за митрополита црногорско-приморског 23. фебруара 1941.
Епархија
По измијењеном Уставу Српске православне цркве (1947) обновљена је древна Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу, а за епископа је постављен Макарије Ђорђевић.
Епархија је формирана од дијелова епархија Дабробосанске, Црногорско-приморске и Рашко-призренске. Од Дабробосанске епархије узети су срезови Пљеваљски, Нововарошки, Прибојски и Милешевски, од Црногорско-приморске епархије срезови Андријевички до планине Трешњевик са испоставом Плав и Гусиње, Берански са испоставом Рожај и Бјелопољски и од Рашко-призренске епархије Срез сјенички.2)
